Tog crnog četvrtka, 4. maja 2023. godine, okolinu Mladenovaca pogodila je strašna tragedija. Samo dan nakon masakra u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru, sela Malo Orašje i Dubona, pa i cela Srbija, zavijeni su u crno. Dok su građani plakali zbog ugašenih života nevine dece, nisu mogli ni da pretpostave da samo nekoliko sati kasnije može da se ponovi tako stravičan događaj. Javnost je bila slomljena nezapamćenom tragedijom iz beogradske osnovne škole, kada je stigla nova crna vest.
Klinička psihološkinja, Spomena Milačić, analizirajući za Mondo dve katastrofalne tragedije koje su prošle godine pogodile naše društvo, rekla je da su se dva masakra u velikoj meri "slili" i jedan doživljaj.
"Mladost počinioca, objektivna bezrazložnost počinjenih masakra, izvesna asocijalnost kao i težnja za dominacijom laički uočljiva kod oba učesnika... Sve je to učinilo da ova dva nasilništva opažamo kao podudarne celine. Takođe je još aktuelno tumačenje koje ostavlja mogućnost da je mladenovački slučaj ponavljanje matrice zločina iz Ribnikara. Pa ipak ova dva događaja su na nas odvojeno i visoko kumulativno delovala", rekla je Spomena Milačić za Mondo.
Ona dodaje da se slučaj "Ribnikar" nije naprosto "dogodio" i da razlozi izvesno postoje.
"Ako se nešto jednom dogodi to i jeste moguće da je bio slučaj. Drugi masakr već narednog dana nam sugeriše da nije u pitanju slučajnost već užasni nagoveštaj trajne pojave. Tako smo bar doživljavali u prvi mah", rekla nam je sagovornica.
Klinička psihološkinja navodi da slučaj Mladenovac takođe govori da nema sigurnosti ni van Beograda.
"Gledajući iz Beograda provincija je dugo opažana kao prosečno nešto siromašnija ali tradicionalnija i bezbednija Srbija. Mladenovački masakr nam je pokazao da su i naši gradovi u provinciji Beograd u malom, da su rijaliti zvezde svuda da su simboli prestiža univerzalno plitki i površni i vrlo udaljeni od tradicionalne matrice te da nikakve značajne podele po mestu stanovanja zapravo i nema", kaže ona.
Ističe da mlad čovek iz Mladenovca i dečak sa Vračara dele u osnovi iste pokretačke motive rečju.
"Zapravo nema elitnog odrastanja, društvena sredina je ujednačena u nedostatku autentičnih vrednosti. Porodica naravno može činiti razliku i to jeste trajno različit faktor odrastanja."
Sagovornica smatra da se mnoštvo pitanja nameće za one čiji je posao kreiranje vaspitne i obrazovne politike.
"Nakon prvog strašnog šoka svi su zaista reagovali omogućavajući učenicima škole, roditeljima kao i prijateljima žrtava da svoje strašno i u osnovi neizlečivo iskustvo ipak podele. Cveće na mestu zločina takođe govori o velikoj empatiji i šire sredine. To međutim nije dovoljno. Zaboravili smo da je nasilje ne uzrok već posledica među ljudima i u sredinama gde su se izgubile druge vrednosti", ističe ona i dodaje:
"Pri tome ni izbliza nije dovoljno da ospemo paljbu po rijalitima, Svi razumemo da su oni pogubni i da to rade zbog gledanosti. Ali niko ne razume zbog čije gledanosti Ministarstvo prosvete cenzuriše srpske pisce i pesnikinje. Na koji način to činjenje jeste dobro za empatiju spram naroda iz koga potičemo? I koja to genijalna tzv. radionica za razvoj empatije može da zameni makar i jednu Desankinu pesmu?"
Kako kaže psihološkinja, društvo ima mnogo razloga da preispita svoje vrednosti.
"Mislim pre svega na ponuđene identitetske vrednosti - kojih zapravo i nema. Čini se da nudimo identitetski i vrednosni vakuum koji i dalje preti da nas usisa kroz spiralu nasilja. Pre svega porodičnog i vršnjačkog nasilja. Što sve ima iste korene", zaključuje ona.
Masakr u Malom Orašju i Dobini
Naoružan do zuba osumnjičeni U.B. je nešto posle 22 časa tog kobnog 4. maja seo u automobil i zaputio se u Malo Orašje gde je sasuo rafal na mlade, nedužne ljude. Lišio je života 9 osoba, a ranio 12. Na igralištu u selu Malo Orašje na licu mesta ubio je M.M. (18), a još pet osoba je preminulo u zdravstvenim ustanovama. Dve su bile maloletne. Ranio je još četiri osobe, na četiri je pucao, ali one nisu pogođene.
Zatim se uputio ka selu Dubona, gde je ubio još troje ljudi.
Posle Orašja odvezao se u Dubonu
Nakon pucnjave u Malom Orašju, prema navodima iz optužnice, odvezao se do sela Dubona. Na putu ka Duboni video je više osoba pored puta, pa je, kako se sumnja, i na njih iz pištolja ispalio više hitaca i naneo im teške telesne povrede. Ubrzo je stigao do školskog dvorišta u Duboni. Tamo je ubio mladog policajca M.P. (22), njegovu sestru K.P., kao i njihovog prijatelja D.T. (25).
U svojoj odbrani rekao da je prisutnima naredio da legnu na zemlju više puta, što oni nisu uradili, već su ga gledali sa nevericom, a neko se, prema navodima U. B. i nasmejao.
Vanredno stanje u Mladenovcu
Sve policijske snage su se uputile ka Mladenovcu, zavladalo je vanredno stanje. Na mesto stravičnog zločina je stigao i ministar policije Bratislav Gašić. Meštani su izašli na ulice i svi su čekali novosti o tome gde se nalazi masovni ubica. Potraga za njim je trajala čitavu noć. Uhapšen je narednog jutra u Vinjištu, kod Kragujevca, gde se krio kod rođaka.
Ušao u taksi i pretio bombom
Nakon krvavog pira u Duboni osumnjičeni je, kako se sumnja, uzeo jedno vozilo i odvezao se do naplatne rampe u Malom Požarevcu, gde je ostavio to vozilo, ušao u taksi koji je čekao na naplatnoj rampi i zapretio vozaču da će ukoliko ne nastavi da vozi, aktivirati ručnu bombu. U automobilu se pored vozača nalazila i putnica, koja je, kako proizilazi iz njenog i iskaza optuženog, pričala sa njim i smirivala ga jer se plašila, zato što je on često vadio bombu i vrteo je po rukama. Ona je u tužilaštvu ispričala da ga je slagala da je trudna, kako je ne bi povredio, a on je pristao da je odvezu do Uba gde je sačekao verenik, a pre izlaska iz automobila U.B. joj je zapretio da nikom ništa ne sme da kaže. Vozaču je naredio da ga odveze do sela Vinjište kod Kragujevca, gde je kasnije i uhapšen.
Optužnica protiv osumnjičenog
Pet meseci nakon masakra Više javno tužilaštvo u Smederevu podiglo je optužnicu protiv U. B. On se tereti za teško ubistvo za koje je zaprećena kazna zatvora 20 godina. U. B. u vreme izvršenja zločina nije napunio 21 godinu i bio je mlađi punoletnik, zbog čega shodno odredbama Krivičnog zakonika njemu nije moguće izreći kaznu doživotnog zatvora, već kao maksimalnu kaznu od 20 godina.
Točak nasilja bez kraja
Spomena Milačić za naš portal kaže da je događaj u Ribnikaru izazvao užas ali da je slučaj iz Mladenovca doprineo da početak prošlog maja doživimo kao užas bez kraja.
"Bilo je prilično ljudi koji su se nakon Mladenovca pitali 'šta je treće' a ljudi su govorili kao da je zemlja zaposednuta točkom nasilja bez kraja. Tako je to izgledalo bar u sećanjima većine", kaže nam ona.
"Volela bih takođe da napomenem da sudski proces jeste u toku, mi sa mnogo čime zapravo i nismo upoznati te tako govorim samo o doživljaju koji imamo na osnovu poznatih okolnosti. Mnoge nedoumice su ostale i nadam se da ćemo u skorije vreme potpunije razumete ta dešavanja", ističe naša sagovornica.
BONUS VIDEO:
(MONDO/N.D.)