Vučko Manojlović (75), rođen u Bojniku, osuđen je na smrtnu kaznu dve godine po izlasku iz zatvora. Optužen je da je ubio zamenika okružnog javnog tužioca u Leskovcu Dragomira Krstića. On važi za najpoznatijeg srpskog osuđenika koji je osuđen na smrt koji je tu kaznu izbegao.
Pušten je iz zatvora 1. februara 2013. godine nakon potpisivanja ukaza o pomilovanju tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Na smrtnu kaznu osuđen je 1986. godine i to mu je bio drugi put da ide na robiju. Međutim, iako je pušten na slobodu 2013, samo godinu dana kasnije ponovo je završio iza rešetaka zbog optužbe za silovanje.
Njemu je na teret stavljeno i da je pokušao da ubije istražnog sudiju Bratislava Gavrilovića i da je pripremao ubistvo sudije Mladena Jankovića. On je ukazivao na mnoge nepravilnosti tokom utvrđivanja činjeničnog stanja drugog dela prednovogodišnje "drame" u Leskovcu. Po presudi, kada je zaustavio vozilo ispred SUP-a, Manojlović je zapalio svoje vozilo, napunjeno benzinom, barutom, bojovom municijom i većim brojem eksplozivnih naprava.
"Kada su na sednici Vrhovnog suda presuđivali, iz tadašnjeg leskovačkog komiteta je stiglo pismo sa crvenim pečatom, u kome je navedeno da mi je stric Miloš Manojlović, oficir u kraljevsoj vojsci, bio informbirovac i da je ležao na Golom otoku. Naveli su da sam krenuo njegovim stopama, odnosno da sam kao i on napravio atak na državni poredak. Na osnovu toga, zatvorska kazna mi je preinačena u smrtnu. Imperativ je bio da događaj mora da se opiše tako da budem što dalje od svojih kola, u momentu kada sam rešetan mecima, bez obzira na dokaze. Morala je da bude odstranjena i najmanja mogućnost da je uzrok smrti tužioca besmislena pucnjava policajaca u mene dok sam stajao u svom 'fići', telom provučen kroz prozor vrata, a rukama oslonjen o krov kola", govorio je tada Manojlović.
Vučkov branilac, advokat Branislav Tapušković, u završnoj reči na suđenju predočio je da je za razliku od svedočenja nekoliko policajaca, Branko Janjić, komandir odeljenja za bezbednost saobraćaja u Leskovcu, potvrdio da je na Vučka otvorena vatra kada je počeo da se izvlači iz “fiće”. Isto je posvedočio u istražnom postupku i policajac Svetomir Zdravković. Međutim, na suđenju je neočivano promenio iskaz. Manojlović je kasnije objašnjavao da je interesantno da tokom suđenja nikada nije predočen krunski dokaz - nož ili mačeta kojim je, po presudi, tužiocu Dragomiru Krstiću naneta rana na srcu, dugačka sedam i široka četiri centimetra.
"Po odbukcionom zapisniku, smrt Krstića je bila nasilna jer je nastupila usled povreda srca. Ali u tom zapisniku piše i da nalaz obilne gareži u disajnim putevima ukazuje da je nastradali u požaru, koji je nastao, bio u krajnjoj fazi umiranja. Drugim rečima, garaži u disajnim putevima ne bi bilo na nesrećni tužilac nije disao u momentu izbijanja požara i rafalne paljbe iz zatrenog oružja. Dakle, tada je Dragomir Krstić bio živ.
Tapušković je konstatovao i da je veštačenjem utvrđeno da je na Vučka ispred policijske stanice pucano iz šest službenih pištolja i tri automata. Na snegu je pronađeno 17 čaura, dok je Vučko pogođen sa devet hitaca. Policija nije dostavila imena policajaca koji su pucali tako da na sudu nemamo tih devet “hrabrih” momaka, ali imamo njihove pištolje i puške.
Zato je uništen i film sa snimcima Krstićevog izgorelog tela sa odbukcionog zapisnika, jer bi na njima videli ima li tragova kuršuma. I da li je moguće da Vučko Manojlović bude pogođen sa devet metaka, dok je još bio u svom malom “fići”, a da tužioca u tim istim kolima ne pogodi nijedno tane?", pričao je advokat Tapušković.
BONUS VIDEO:
(MONDO/A.B.)