Dečak ubica koji je 3. maja prošle godine u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" pucao na vršnjake i čuvara škole, danas će biti ispitan u Specijalnom sudu u Beogradu. On prvi put napušta Psihijatrijsku kliniku, a do samog suda biće prevezen kolima Hitne pomoći. U sudnici će biti u kabini koja ima zatamljena stakla, i moći će da vidi sve oko sebe, dok njega neće moći niko da vidi.
Psiholog Nemanja Todorović je s pravnog aspekta uveo javnost u priču oko svedočenja dečaka koji je počinio nezapamćen masakr.
"Prvo će mu se postaviti pitanje da li hoće da svedoči, to uvodno pitanje je uobičajena stvar, niko nema obavezu da svedoči, kao i protiv srodnika, članova porodice i svako može da odbije da da iskaz. To je nešto što sud mora da pita, to bi pitali svakoga jer je član porodice onima kojima se sudi. Moja predviđanja su da će reći da neće da svedoči. Ukoliko bude svedočio, od njega se očekuje da ispriča odakle mu oružje jer se o tome radi postupak, dakle o samom pištolju, o čuvanju istog, vežbama za pucanje, a ne samom ubistvu. Linija ispitivanja će se ovog puta baviti odakle mu oružje, kako je došao do njega, da li je bilo obezbeđeno. Pitanja prvo postavlja sud, zatim tužilac, odbrana i oštećeni. Dakle, i roditelji imaju to pravo, ali to se uglavnom radi preko punomoćnika, koji je verovatno već pripremio pitanja. Doduše, sve to može da traje 30 sekundi, ako kaže da ne želi da svedoči.
Dragana Ivanović se osvrnula na psihološki udeo i ugao roditelja, kao i njihova osećanja, s obzirom da na to da se stalo očekuje detaljno obelodanjivanje ovog slučaja:
"Slobodno možemo da kažemo da je ovo tragedija na nivou nacije. I to ne samo treći, već i četvrti maj, dolazi do reuntraumatizacije. Sam način kako su ta deca izgubila život, kao i stanje ostalih i ranjenih u kojem se nalaze, jeste strašan. Oni moraju da obrađuju taj traumatski sadržaj, ali posebno moraju da rade pripremu za sud zbog susreta sa počiniocem krivičnog dela, sa njegovim članovima porodice. U našem sudstvu nije toliko razvijen sistem podrška oštećenima, svedocima, što je još teže, pa se je i pitanje koliko su sa te strane radili o pripremi za susret sa počiniocima krivičnog dela. Znate, oni tamo kada dođu biće preplavljeni nezamislivim emocijama, svako ročište je za oštećene porodice i te kako bolna, mada i sve nas pogađaju sa ljudske strane.
Anđelko Aćimović: Očekujemo da svedoči
"Očekujemo da svedoči, to je osnovna stvar, da čujemo direktno od njega šta misli o svemu, a posebno o odnosima sa roditeljima i o situaciji kako je uopšte došlo do stravičnog čina. Dolazi ubica, a koliko god pokušamo da se suzdržimo, znam da to neće biti moguće. Mislim da je ovo i najbolji način da se odradi ovo suđenje, odnosno da ubica bude distanciran od svih nas. Ključni trenuci su već bili kada je podignuta optužnica, kada se spomenulo oružje, kao i to da nije bilo dostupno, da ne bi ni došlo do ovoga", rekao je Anđelko Aćimović, pa nastavio:
"Ono što je teško dokazivo, ali je sigurno deo učešća sa strane, jeste uticaj interneta gde se informisao i crpeo inspiraciju, sumnjamo da je neko u zatvorenim grupama radio sa njim u tom pravcu. Za ono što se desilo, najveću krivicu imaju roditelji jer je dete dovedeno u stanje da uopšte bude u psihičkom smeru da tako nešto uradi. Da su roditelji vodili računa i makar proverili šta on gleda i radi, verovatno bi učinili nešto. Pravda nikada neće biti dostižna, jer bi pravda bila dostižna kada bi mi vratili dete, sve drugo mi apsolutno ne znači, ni doživotna robija tih ljudi, ni milion evra da daju, tu pravde nema"
A dvokat Blažo Marković se u jutarnjem programu Kurir televizije dotakao reči koje je izgovorio Anđelko Aćimović, pa je komentarisao ponašanje oca i majke dečaka koji je tog trećeg maj mnoge porodice zavio u crno:
"Očekivano je od roditelja da kažu da nisu krivi, saglasan sam sa sagovornicima i smatram da neće progovoriti ni reč, a pročitao sam da će doći u pratnji psihijatra, jednom zlikovcu su pruženi takvi uslovi, da se razvija maksimalno, vi znate moj stav oko toga šta je policija trebalo da uradi. Izdešavalo se tako što je kleknuo dole, predao se, molio za život, posle se smejao, više se pitao šta društvene mreže misle o svemu tome. Ja kažem da je on zlikovac, a ne dečak, jer je svesno sve to uradio. Mi kao javnost smo o tome slušali, gledali, ali i dalje to činimo i uvek se neka bes u nama javi", rkeao je Marković.