U emisiji "Kec na jedanaest" na televiziji K1, advokat Stefan Ćorda govorio je o predstojećim izmenama krivičnog zakona.
"Naši zakoni zaostaju za stvarnošću i često pokušavamo da njima regulišemo događaje kako se ne bi ponovili. Krivični zakon je nešto što se može ticati svakog od nas. Trenutno je u fazi javne rasprave i još je samo nacrt, što ne znači da će u ovakvom obliku ući u skupštinsku proceduru", izjavio je Ćorda i dodao:
"Ovaj nacrt zakona sadrži terminološke izmene usklađene sa direktivama EU, a predviđa i povećanje kazni. Takođe uvodi nova krivična dela koja ranije nisu postojala. Na primer, sada bi nošenje hladnog oružja po gradu postalo krivično delo. Juče sam prijavio klijenta za nošenje mačete, što je trenutno prekršaj, ali se nadam da će uskoro postati krivično delo", objasnio je advokat.
Kada je reč o promenama u krivičnom zakonu, Ćorda je istakao da bi izmene u suštini predstavljale potpuno novi zakon.
"Dodata su krivična dela koja se odnose na tragedije poput onih u Ribnikaru, Malom Orašju i Duboni. Na primer, kada neko nepropisno drži oružje ili obučava maloletnike koji nisu psihički i fizički sposobni za to, to sada postaje krivično delo", naveo je on.
Promene obuhvataju 175 članova zakona, a Ćorda je posebno istakao ukidanje uslovnog otpusta za silovanja.
Za povredu ili ubistvo pešaka u saobraćaju kazna do 15 godina zatvora
"Najveće promene koje podržavam odnose se na saobraćajna krivična dela. Kazne za povrede ili ubistva pešaka su sada povećane. Ranije je kazna za to bila od dve do 12 godina, a sada će iznositi od pet do 15 godina", rekao je Ćorda, dodavši da postoji razlika između ubistva u saobraćaju i ubistva vatrenim oružjem.
"Razlika je u umišljaju i nehatu. Ako je u pitanju nehat, kazna može biti zatvor ili kućni pritvor, ali ako je vozač bio pod uticajem alkohola ili nije stao na crveno svetlo, to postaje bezobzirno ponašanje. Tada se nehati prelazi u bezobzirnost jer je vozač svestan da može nekoga da povredi i pristaje na taj rizik. Imamo dobar zakon, ali kaznena politika je loša, jer se kazne često ublažavaju ispod donje granice od dve godine", rekao je advokat i objašnjava.
"Godine 2011. smo u velikoj izmeni zakona o krivičnom postupku uveli institut sporazuma o priznanju krivice iz američkog prava. Ovaj sporazum omogućava dogovor sa tužilaštvom, a što ga brže postignete, to je povoljnije za okrivljenog, jer se dobija manja kazna. Time se troše manji resursi, a često se izriče kazna kućnog zatvora."
"Pravosuđe je zakazalo kod ovakvih dela, jer su se izricale preblage kazne. Veštaci imaju veliki uticaj na proces, pa sudije, kad veštak iznese svoje mišljenje, praktično imaju vezane ruke. Svakodnevno svedočimo roditeljima dece nastradalih u saobraćaju. Ako želimo da vratimo poverenje u pravosuđe, moramo raditi na izmenama. Pre deset godina, za slučaj ubistva iz nehata, kazna je bila dve godine zatvora, što se videlo u jednom čuvenom slučaju. Problem je u praksi, gde se izriču blage kazne koje nemaju veze sa politikom kažnjavanja. Zakon predviđa mogućnost ublažavanja kazne, ali kod nekih dela, poput droge, minimalna kazna je tri godine zatvora, bez mogućnosti smanjenja", rekao je Ćorda.
Zbog sankcija koje se ne primenjuju, ljudi su izgubili poverenje u pravosuđe.
"Postoji osećaj srama, ali su sankcije za sramotna dela ukinute. Više nema adekvatnih kazni za one koji čine takva nedela, da za to odgovaraju kako bi trebalo. Posrnuli smo na ispitima kada su deca gubila živote. Izricali smo smešno niske kazne, dajući preveliki značaj olakšavajućim okolnostima, što u praksi nikada ne bi trebalo biti slučaj. Problem je i što se deo policijskih istraga sprovodi sporo i nedovoljno temeljno. Ceo taj aparat mora biti pokrenut iznutra, s fokusom na transparentnost i efikasnost. Naši zakoni nisu toliko veliki problem. Na primer, kazna za nasilje u porodici je sada drastično povećana na 15 godina. Međutim, to krivično delo se često zloupotrebljava u praksi. Svi – sudije, advokati i tužioci – će se složiti sa mnom, jer kada dobiju predmet, znaju da li je slučaj ozbiljan ili se koristi kao alat u brakorazvodnim parnicama. To mi je zamereno na jednoj drugoj televiziji, kada mi je voditeljka prigovorila kako mogu to da kažem kad ima toliko femicida. Femicid je, međutim, potpuno drugačija stvar", objasnio je Ćorda.
"Generalno ova izmena zakona ima stvari koje su dobre i koje moraju da se dese. Sa nekima se po meni malo brzo istrčalo i postoje odredbe kao što je poziv na društvenim mrežama, koje mogu da se tumače na još deset načina. Nadam se da ona neće uči ni u skupštinsku proceduru", objasnio je.
Ćorda otkriva da smo pretrpeli ozbiljnu kritiku od EU:
"Mnogo faktora utiče na raspon kazni. Najveću kritiku od EU smo dobili prilikom uvođenja kazne doživotnog zatvora, jer su u svim državama koje su je uvele ukinuli mogućnost da osuđenik ikada izađe na uslovni otpust nakon određenog broja godina. Nas su kritikovali zbog grešaka u tom procesu", dodaje.
U 2024. godini ubijeno je 27 maloletnika
"Godine 2021. zabeležena su četiri ubistva koja su počinili maloletnici od četrnaest do osamnaest godina. Godinu dana kasnije taj broj je porastao na sedam, a 2023, uključujući slučaj u 'Ribnikaru,' bilo ih je devetnaest. U 2024. godini taj broj je već dostigao 27, a godina još nije završena. U maju, junu i julu desila su se ubistva maloletnika. Krivični zakon i sankcije su ključni, jer je suština sankcija u preventivnom delovanju, kako bi se drugi odvratili od činjenja krivičnih dela. Zbog toga kazne moraju biti stroge", istakao je Ćorda.
U Subotici je dečak drugarici nožem naneo telesne povrede, Ćorda objašnjava ko snosi odgovornost u ovom slučaju.
"Tu ima paralela i sa Ribnikarom. U školi moraju da postoje neki psiholozi, koji imaju zakonsku obavezu. U ovom slučaju je odgovorna škola, ali u pravu postoji krivica i nešto što se zove objektivna odgovornost", kaže Ćorda i objašnjava da je Centar za socijalni rad pretrpan:
"Centar za socijalni rad suočava se s prekomernim opterećenjem. Mnogi roditelji ne žele da prihvate da njihova deca imaju problem. Često se krivica prebacuje na druge – na drugare, majku ili oca."
Slučaj male Danke – primena zakona i sile. Ovaj slučaj uključuje ispitivanje i propitivanje, kao i narušavanje fizičkog integriteta osobe koja je preminula.
"U slučaju sumnje na policijsku torturu, postoji sektor za kontrolu unutar policije. U ovom slučaju, sumnja je opravdana, jer osoba nije preminula na njivi, već u policijskoj stanici. To automatski pokreće sumnju. Ne dobijamo odgovore o napretku istrage, što dovodi u pitanje legalnost postupanja, posebno u situacijama ovakvog senzibiliteta. Takođe, voleo bih da mediji pozovu advokate dvojice osumnjičenih da javno iznesu svoje stavove, ali u malim sredinama često se dešava da su već unapred osuđeni", dodaje.
BONUS VIDEO:
(K1/MONDO/Nevena Davidović)