U svetu balkanskog podzemlja, hrvatski pasoš postao je izuzetno poželjan dokument. Bilo da su razlog lakša i bezbednija putovanja kroz evropske zemlje ili jednostavnija dostupnost, hrvatski pasoši već decenijama predstavljaju "slamku spasa" za mnoge osuđivane i tražene kriminalce iz regiona.
Očigledno je da su hrvatsko državljanstvo i pasoši postali omiljeni izbor među balkanskim kriminalnim miljeom, nudeći im prolaz kroz evropske granice i omogućavajućii im lakšu komunikaciju i delovanje na međunarodnoj sceni.
Na listi najtraženijih begunaca Evrope nedavno se našlo i ime Crnogorca i vođe kavačkog klana Radoja Zvicera. Interpol je objavio tri njegove fotografije uz detaljan opis, kao i identitete koje je koristio, kao i čak 15 identiteta kojima se služio, a među kojima je, sumnja se, i jedan u putovnici.
Međutim, Zvicer ne bi bio jedini begunac koji je svetom mogao slobodno da putuje sa hrvatskim pasošem.
Serija hapšenja zbog falsifikovanih dokumenata u Hrvatskoj, među kojima su se našli i pripadnici kavačkog, škaljarskog i zemunskog klana, još jednom potvrđuje da su hrvatska državljanstva i pasoši favorizovani među balkanskim kriminalcima.
Vođe kriminalnih grupa s Balkana često su nalazile utočište u zemljama regiona, a ključnu ulogu u njihovom bekstvu igrale su falsifikovane isprave. Lažne pasoše kriminalci iz Srbije redovno su koristili kako bi izbegli hapšenje.
Trend korišćenja falsifikovanih isprava potvrđen je kroz brojne konkretne slučajeve. Milorad Ulemek Legija, Darko Šarić, Sretko Kalinić, Luka Bojović i mnogi drugi posedovali su hrvatske putne isprave pre nego što su uhapšeni.
Svi ovi kriminalci lako su dolazili do putnih isprava, a misterija koja i dalje ostaje nerešena jeste ko ih je ovlašćivao za dobijanje pasoša. Istrage su, u većini slučajeva, ukazale na niže policijske službenike kao izdavaoce ovih dokumenata.
Kompletna dokumentacija za 15.000 evra
Prema ranijim informacijama izvora "Blica", iz sistema se obično izdvajaju osobe koje su pogodne za krađu identiteta - nestali pojedinci, ljudi koji nisu podnosili zahtev za pasoš, ali svi oni odgovarajućih godina. Nakon što se zameni slika, oni postaju nosioci potpuno legitimnih i važećih dokumenata.
"Za kompletnu dokumentaciju, cena se kreće oko 15.000 evra. Policajci su imena na koja su izdavali dokumenta kriminalcima nalazili uglavnom među Srbima koji su otišli iz Hrvatske ili koji su umrli", naveo je naš sagovornik iz Hrvatske koji je želeo da ostane anoniman.
Kako je dalje istakao, kriminalci su voljni da izdvoje bilo koju sumu novca koja je potrebna kako bi dobili lažna dokumenta.
"Nije iznenađujuće što kriminalci iz regiona teže ka hrvatskim dokumentima, s obzirom na članstvo Hrvatske u Evropskoj uniji. Međutim, zabrinjavajuće je što postoje ljudi u policiji koji, za malu nadoknadu, pristaju na takve nezakonite poslove. Iako možete imati besprekorne dokumente, ti pojedinci uglavnom traže samo imena. Ova činjenica je alarmantna, pre svega jer takve aktivnosti prolaze godinama. Radi se o ozbiljnim kriminalnim grupama, spremnim da plate bilo koju sumu kako bi ostvarile svoje ciljeve", objašnjava naš izvor.
Ova putna isprava, koja će se kasnije otkriti, bila je jedna od 900 koje su izdate u hrvatskom konzulatu u Mostaru, ustanovi koja se našla u centru velike afere.
Srbi uhapšeni sa hrvatskim lažnim pasošima
U aprilu 2003. godine, hrvatsko Ministarstvo unutrašnjih poslova potvrdilo je da se Milorad Ulemek, poznat i kao Legija, koristio falsifikovanim pasošem izdatim na ime Vlado Vukomanović.
Tada je zbog falsifikovanja dokumenata uhapšen konzul, a jedna činovnica izvršila je samoubistvo. Precizirano je da je Ulemek čak 26 puta prešao granice šest zemalja sa ovim dokumentom.
Sretko Kalinić Zver
Osim Legije, još jedan član zemunskog klana u Zagrebu je preuzeo hrvatske isprave. Bilo je to 2006. godine, putovnica je glasila na ime Drago Cersar, a Zemunac je bio Sretko Kalinić Zver. Imao je još jedan pasoš koji je naknadno dobio, a u njemu je stajalo ime Milivoj Mandić.
Pasoš je kod njega pronađen nakon što je, posle ranjavanja 2010. godine, uhapšen u Zagrebu. Navodno ga je nabavio Cvetko Simić, kum Luke Bojovića, čije obezglavljeno telo je pronađeno iste godine na dnu zagrebačkog jezera Jarun. Dokument je navodno plaćen 26.000 evra.
Kalinić je, inače, označavan kao jedan od najbrutalnijih plaćenika koji je izvršavao ubistva za zemunski klan. Više puta je na suđenjima hladnokrvno govorio o detaljima zločina.
Luka Bojović kao Marijan Barišić
Jedan od hrvatskih pasoša koristio je i Luka Bojović, i to na ime Marijana Barišića, Hrvata koji je nestao 2008. godine u Blajburgu. Bojović je svojom frizurom i zulufima u dobroj meri odgovarao Marijanu Barišiću sa fotografije.
Prilikom hapšenja Bojovića u Španiji, pali su i Milisavljević i Siniša Petrić, kod kojih su pronađeni dve hrvatske lične karte i tri važeća pasoša.
Hrvatske vlasti branile su se tada da zbog istrage o tome kako kriminalci dolaze do hrvatskih pasoša, ne mogu iznositi detalje, ali da se sumnja da one uopšte nisu izdate na području te zemlje, već u Bosni i Hercegovini.
Darko Šarić
Narko-bos Darko Šarić je sa ličnom kartom koja se vodila na ime Tomislava Savatovića (ukradeni identitet) u hrvatskom konzulatu u BiH u Tuzli zatražio i dobio pasoš.
Na osnovu ovih dokumenata, Šarić je dobio legalnu putnu ispravu, doduše na nelegalan način. Ipak, za ovo krivično delo nikada nije odgovarao. Slučaj je pred srpskim sudom zastareo.
Crnogorci uhapšeni zbog hrvatskih falsifikata
Miloš Radonjić, pripadnik kavačkog klana uhapšen je 2019. godine u Slavonskom Brodu u Hrvatskoj. Lisice su mu stavljene u hotelskoj sobi, nakon što je u Novoj Gradiški podneo zahtev za izdavanje novog pasoša. To je učinio krivotvorenim dokumentima.
Kada su ga priveli, policajci su shvatili da je reč o Radonjiću, za kojim je Crna Gora raspisala poternicu. Njegovo ime spominjalo se u kontekstu obračuna crnogorskih klanova, a do sada je preživeo četiri atentata.
Ubice Bogdana Milića
Samo mesec dana kasnije, uhapšena su dvojica crnogorskih državljana koji se sumnjiče da su učestvovali u ubistvu Bogdana Milića u Cetinju 11. juna 2019. godine.
U Hrvatsku su ušli s lažnim putnim ispravama po kojima se Laličić zvao Miloš Sanković, a pet godina stariji Marković predstavljao se kao Aleksa Šašić.
Prilikom hapšenja u iznajmljenom stanu, kod nije pronađeno nikakvo oružje, već "samo" falsifikovana dokumentacija - pasoši, rodni listovi, lične karte i državljanstva.
BONUS VIDEO:
(Blic/Mondo/Aleksandra Virijević)