Alija Balijagić (64), osumnjičen za dvostruko ubistvo brata i sestre Jovana (60) i Milenke Madžgalj (69) u Sokolcu kod Bijelog Polja, koji je uhapšen 20. novembra, bio je pod istragom zbog svirepog ubistva Aleksandre Petrović (17) krajem novembra 2002. godine u Priboju.
Kako je danas saopšteno, on će biti ponovo ispitan povodom ovog slučaja iako tada na mestu zločina nisu pronađeni njegovi DNK tragovi, on nije imao čak ni status osumnjičenog lica, izjavio je Pavle Markićević, glavni javni tužilac u Višem javnom tužilaštvu u Užicu.
Ovaj podatak iz krvave biografije Alije Balijagića, koji je duže od 32 godine proveo u zatvorima, otkrio je bivši načelnik pribojske policije Dragan Ješić koji je kazao da je za policiju tada sumnjivo lice bio upravo Balijagić, iako oni tada nisu podneli krivičnu prijavu protiv njega, već protiv NN lica, a prijavila ga je upravo njegova bivša partnerka.
"Uhapšena je njegova vanbračna drugarica A. H. Ispričala nam je sve detalje kako je došlo do tog ubistva i čak je, kad smo je izveli na teren na lice mesta, pokazala nam je zgradu u kojoj se desilo ubistvo i rekla da je Alija tada otišao u taj podrum. Navodno da mokri, tako je rekla. Nakon toga je rekla da neposredno pre njegovog ulaska u tu zgradu "uljegla", da je citiram, "uljegla neka plava devojka". Posle kraćeg vremena je izašao iz ulaza te zgrade, ona ga je uhvatila pod ruku, krenuli su i tada je ispod bunde, ispod jakne zimske koju je nosio na sebi, izvadio neki predmet i bacio ga prema Limu. Kad smo mi pronašli tu jednu drvenu cepanicu kojom je bilo izvršeno ubistvo i tu je bila vlas kose pokojene učenice. To je dokazano veštačenjem kasnije", rekao je ranije Ješić za TV Vijesti.
Ubistvo Aleksandre Petrović
Misterija ubistva devojčice iz Priboja traje više od 20 godina, a ovaj slučaj je potresao čitavu javnost u Srbiji. Kako je rekao detektiv Braca Zdravković u svom Jutjub videu, kada pitate starije Pribojčanine o ovom događaju samo sležu ramenima, dok mlađi i ne znaju o čemu se radi. Znaju da u Limskoj ulici broj 16 postoji dvospratnica u kojoj se 2002. dogodio se užasan zločin, ali jedva da znaju nešto više o tome.
Dana 26. novembra, kada se Aleksandra vratila kući iz škole posle druge smene u 19:00, zatekla je goste u kući svojih roditelja koji su im došli u posetu. Otac, koji je u tom trenutku ustao, prišao je Aleksandri i zamolio ju je da ode do obližnje prodavnice i kupi nekoliko limenki piva kako bi počastio goste i rekao joj je da sebi kupi čokoladu. Aleksandri je dao novac i ona je izašla kao i što je bezbroj puta uradila. Aleksandra je otišla do prodavnice, koja je udaljena samo 50 metara od stana, a otac je nastavio da priča i druži se sa prijateljima.
Vremenski joj je bilo potrebno do prodavnice i nazad oko 5 minuta, ne više, ali je prošlo čitavih 30 minuta, a od Aleksandre nije bilo ni traga. Zabrinut otac je mislio da je srela drugaricu i da sada razgovaraju o jučerašnjem nastupu u školi. Ustao je i otišao da dočeka ćerku, a kada je izlazio iz hodnika zgrade koji vodi na ulicu, pažnju mu je privuklo svetlo iz podruma zgrade, a savet za stanare je bio da svi moraju da ugase svetlo nakon završetka radova u podrumu. Kako priča detektiv, pomislio je da je jedan od komšija zaboravio da ugasi svetlo nakon završenog posla koji je imao u podrumu i odlučio da prvo siđe u podrum i ugasi svetlo pa da ode i nađe ćerku.
Kada je sišao u podrum pre nego što je pritisnuo prekidač da ugasi svetlo video je svoju ćerku kako leži na podu podruma i bila je u lokvi krvi. Krv je takođe bila na zidu, a pored nje je stajala kesa sa limenkama piva i sa čokoladom. Otac prvo nije mogao da veruje šta vidi, protrljao je oči, a onda je vrisnuo od panike i straha, pritrčao svom detetu i pokušao da je podigne i pozove, ali je onda primetio da je njeno lice potpuno zdrobljeno. Odmah je izašao iz podruma, otišao u stan i pozvao hitnu pomoć i policiju. Saznavši šta se dogodilo, svi u stanu porodice Petrović bili su šokirani.
Policijski uviđaj
Policija je odmah obezbedila lice mesta i organizovala uviđaj. Počelo je da se radi na otkrivanju ko je počinio ovaj monstruozni zločin. Naravno, odmah su došli i kriminalistički inspektori iz Užicu, jer Policijska stanica Priboj pripada Policijskoj upravi Užice. Međutim, prema izjavi oca, koji je kasnije ispričao za novine, istraga je odmah krenula "traljavo". Policija koja je samo obezbeđivala mesto događaja nije bila u podrumu pored leša, već su sve vreme proveli u automobilima ispred zgrade, kako kaže, čak su i spavali. Za to vreme veliki broj ljudi je ulazio u podrum, ispričao je detektiv.
Prema izjavi oca, veliki broj komšija i ljudi iz grada je te večeri ušao u podrum, ili iz radoznalosti ili iz nekog nepoznatog razloga. Ujutru 27. novembra došao je istražni sudija iz Užicu i naložio da se telo prebaci na sudsku medicinu na obdukciju. Obdukcijom je utvrđeno da je devojčica ubijena tupim predmetom, udarcima u glavu, sa najmanje 25 udaraca. Policija ili istražni sudija prvo su pretpostavili da je ubica to uradio drškom pištolja. Takođe je utvrdio da devojka nije bila se**ualno zlostavljana i nije bilo drugih tragova povreda na njenom telu koji bi ukazivali da je na bilo koji način maltretirana.
Jedina stvar koja je bila sporna je 25 smrtonosnih udaraca u glavu. Sutradan je kriminalni tehničar pronašao sumnjivi balvan u plićaku u Limu. Kada ga je bolje pogledao, primetio je da na njemu ima tragova kose - plave kose kakvu je imala Aleksandra. Kasnije je utvrđeno da je to bio balvan kojim je ubijena. Ono što je užičku policiju i inspektore iz ove uprave najviše zaintrigiralo jeste činjenica da je Aleksandra zatečena kako leži, bez cipela, odnosno da su joj skinute čizme i čarape i da su odnete. Čarape nikada nisu pronađene. Nikome nije bilo jasno zašto je ubica uzeo čarape. Jedan od policajaca je izneo jednu od pretpostavki da se najverovatnije radi o manijaku, pa joj je uzeo čarape kao trofej.
Niko od članova porodice Petrović nije bio zadovoljan istragom. Nezadovoljna baka se obratila francuskoj ambasadi, jer je Aleksandra, između ostalog, bila državljanka Republike Francuske. Francuzi su odmah ponudili saradnju, rekli su da će pozvati najbolje kriminalističke inspektore iz Liona koji rade za Interpol da istraže ovaj slučaj i što pre ga reše. Međutim, MUP je taj predlog odbio.
Nakon tri godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova odlučilo je da njenu odeću i pronađene stvari pošalje u Lion na veštačenje. Međutim, ove stvari su se veoma loše čuvale u trezorima PU Užice. Kako navodi detektiv, sve je uništeno usred lošeg skladištenja, a izveštaj iz Francuske je bio jasan: "Zbog lošeg skladištenja predmeta nismo uspeli ništa da otkrijemo." U tom periodu u Priboju nije bilo sigurnosnih kamera, ni na državnim ni na privatnim objektima od značaja, tako da Aleksandrin ubica do danas nije pronađen, kao ni dokazi koji bi ukazivali na to ko je počinio ovaj zločin.
BONUS VIDEO:
(MONDO/J.D.)