Vladimir Milisavljević (48), zvani Vlada Budala, rođen je i odrastao u Zemunu. Zbog toga, uz sve svoje nedostatke za mafijaša visokog kalibra, nije morao preterano da se dokazuje vođama zloglasnog "zemunskog klana", Dušanu Spasojeviću Šiptaru i Miletu Lukoviću Kumu.
Što bi rekli: "Bilo mu je zapisano". Za svega par godina, s kraja devedestih prošlog veka, postao je jedan od prvih pet-šest ljudi klana. A vremenom je dokazao da je bio sve pre nego Budala...
Legenda kaže da je Milisavljević bio definitivno drugačiji od svih pripadnika "zemunaca", jer se kao beskrupolozni ubica i reketaš pokazivao tek kada mu se poveri neki zadatak. Do tada se ponašao netipično nonšalantno. Prvi put je javnost saznala za njegovo ime kada je u maju 2001. uhapšen u Parizu. Tamo je sa Šiptarom, Kumom i braćom Milošem i Aleksandrom Simovićem bio na proputovanju za Kolumbiju, poznatoj destinaciji na kojoj cveta droga.
Iz tog doba zabeležena je i njegova "čuvena" fotografija u kadi, koju su načinili saborci iz klana. Iz te kade Vlada je ubačen u avion, deportovan u beogradski Centralni zatvor i osumnjičen za otmicu vlasnika "Delte" Miroslava Miškovića. Brže-bolje je, pre suđenja, pušten da se brani sa slobode.
Pokušao da "namesti" Čumeta
U narednom periodu se desilo da je dan-dva posle pokušaja ubistva svedoka-saradnika Ljubiše Buhe Čumeta, 3. avgusta 2002, došao sa Milošem Simovićem u Kotobanju kod Čumeta, lažno zabrinut za njegov život, u pokušaju da ga ubedi da mu o glavi rade Vojna bezbednost i general Aco Tomić.
Štiteći stvarne atentatore, Milorada Ulemeka Legiju i Sretka Kalinića, ni Budala ni Miloš nisu ubedili Čumeta u tu šarenu lažu. Milošu je, pročulo se kasnije, neprirodno poigravao kažiprst desne ruke, a Vlada se takođe ponašao po prvi put neuobičajeno neurotično.
Bio je poznat, inače, i kao ljubitelj opojnih sredstava pa je tako neretko u Šilerovu (sedište klana) dolazio na opijatima, zbog čega je Šiptar u jednom od svojih rastrojstava bio spreman da ga se reši. Budala je tada bio bliži smrti nego ikada.
Razvezao egzekutore premijera
Milisavljević je, što se "kvalifikacija" tiče, važio za čoveka koji je vešto rukovao "kalašnjikovim" i po potrebi je bio vozač "audija", iz kojeg je beogradskom kaldrmom pokojni šef Spasojević ubijao protivnike iz podzemlja.
Sam je učestvovao u najmanje četiri likvidacije. Nekoliko dana pre atentata na premijera, sedeo je u Gepratovoj na parkingu u crnom "pasatu" sa tamnim folijama na staklima i čekao Aleksandra Simovića, Ninoslava Konstantinovića i Zvezdana Jovanovića, koji je sa prozora merkao priliku da ubiju Đinđića.
Detalje o tome potvrdio je kasnije u policiji Kujo Kriještorac, svedok koji je ubijen 1. marta 2004. uoči suđenja. Bila je to uvertira za pakleni plan... Budali je zatim istorijskog 12. marta 2003. dodeljena uloga vozača te iste trojke koja je zaposela kancelariju 55 na drugom spratu zgrade u Gepratovoj 14 kada se klan, zajedno sa JSO (i ko zna kim još), uključio u najveći "zadatak" do tad, koji je okončan atentatom.
Sa mesta zločina je oko 12.30 sati razvezao pomenutu trojicu po unapred iznajmljenim "štekovima" i potom nestao, sve dok nije uhapšen u Valensiji u februaru 2012., zajedno sa Lukom Bojovićem, Vladimirom Mijanovićem Zubom i Sinišom Petrićem Zenicom.
Tokom akcije "Sablja", podsetimo, izgubio se iz radara pre svih i krio se najpre u regionu, u Hrvatskoj i Crnoj Gori, sa sve lažnim pasošima, a zatim je otišao u Južnu Ameriku, gde se povezao sa narko-kartelima. Naravno, trebalo je od nečega preživeti... Sa ostalim odbeglim "zemuncima" stupio je u kontakt tek kada se Bojović postavio kao njihov novi šef i jatak. Interesantno je da spska policija i službe jedno vreme imale nisu imale nikakvu informaciju o Vladi Budali, pa čak ni da li je živ...
Izbegao trajekt sa eksplozivom
Pre hapšenja Sretka Kalinića i Miloša Simovića u Zagrebu 2010., posle međusobnog obračuna i ranjavanja, ime Milisavljevića se ponovo našlo u žiži javnosti u novembru 2006. Tada su uhapšeni Nikola Vein i Tibor Fur, koji su mu spremali eksploziv, navodno, za osvetu zbog smrti "surčinca" Zorana Šijana. Vein je hrvatskoj policiji rekao da mu je eksploziv dostavio izvesni Slobodan Marković iz Srbije.
Hrvatska štampa je još tada naširoko pisala da se Milisavljević krio u Hrvatskoj od osvete "zemunskog klana", a dvojica uhapšenih ispričala su da su planirali da mu podmetnu eksploziv pod automobil na trajektu za Ankonu. Vlada Budala se, međutim, nije pojavio na trajektu za Italiju, iako ga je policija čekala u zasedi.
Milisavljevića je dodatno teško bilo pratiti sve te godine, jer nije imao stalnu partnerku. Mnogim "zemuncima" policija je ušla u trag upravo prateći kretanje njihovih supruga, kao što je to slučaj sa braćom Simović i svedokom saradnikom Dejanom Milenkovićem Bagzijem...
Partnerke je koristio za jednokratnu upotrebu, bez komunikacije i vezivanja, pa se njemu nije moglo dogoditi da napravi dete za vreme boravka na poternici Interpola ili da ga, prateći lepu Barbaru, uhvate poput Luke Bojovića 2007. Između ostalog, kako se ispostavilo, tokom bekstva je koristio lažni hrvatski pasoš u kojem je stajalo ime Marijan Barišić. Reč je o Hrvatu koji je nestao 2008. u Blajburgu u Austriji.
Pojeo gulaš od Jureta?!
Najmorbidnija priča u kojoj je Budala bio jedan od glavnih aktera jeste ona Sretka Kalinića posle hapšenja u Zagrebu. Sretko je tada tvrdio da je, takođe odbegli pripadnik klana, Milan Jurišić Jure mrtav.
Pričao je da ga je u jednom stanu u Madridu, dok su se krili, lično ubio, sekao, bacao delove tela u WC šolju i u reku Manzares, čak i da ga je mleo u mašini za mlevenje mesa, zgotovio gulaš od ostataka i time nahranio Budalu! Ovaj, navodno, nije ni slutio šta jede. No, ta je priča jednako legenda koliko i ona da je Budala svršeni akademski građanin.
Na kraju balade, Milisavljević je poslednji uhapšeni pripadnik klana. Za razliku od svojih šefova, sačuvao je živu glavu na ramenima i skoro deceniju još živeo slobodno i provodio se kako je umeo i mogao. Ako ništa, samo je na konto toga najmanje od svih zaslužio epitet budale.
Trenutno služi 22 godine zatvora u Španiji zbog kriminalnog udruživanja i posedovanja oružja. Osuđen je na četiri godine više od Bojovića, koji je posle dve trećine kazne deportovan u Srbiju krajem 2022., zbog prikrivanja ubistva bivšeg saborca Milana Jurišića.
Godinama se nalazi u najčuvanijem zatvoru Zuera u Saragosi i jedan je od 50 najopasnijih osuđenika koji su pod strogim merama i konstantnim video-nadzorom. Tu su okoreli kriminalci, među kojima i teroristi Islamističke države...
Milisavljeviću sleduje ekstradicija iz Španije kad odsluži kaznu. Potom, ukoliko to bude hteo, može da traži ponovljeno suđenje u dva procesa u Srbiji, u kojima je osuđen na ukupno 40 godina robije zbog učešća u ubistvu premijera i zločinima "zemunskog klana".
BONUS VIDEO:
(Informer/MONDO/J.D.)