Danas, 3. maja, obeležavaju se dve godine od jednog od najstrašnijih dana u novijoj istoriji Srbije, dana kada je tragedija zauvek promenila živote deset porodica, ali i svih nas.
Od 8.40 časova, tačno u vreme kada je 2023. godine prvi pucanj odjeknuo hodnicima Osnovne škole "Vladislav Ribnikar", porodice ubijenih se uveliko okupljaju kako bi svojim najmilijima odali tihu počast ispred škole, mesta bola koje će zauvek pamtiti one koji su prerano otišli.
Roditelji đaka koji su živote izgubili u tom nezamislivom zločinu, ponovo su se našli okupljeni na mestu gde su svoju decu videli poslednji put... Zagrljeni i ujedinjeni u tom neizrecivom bolu stajali su ispred škole, gde se od ranih časova okuplja i veliki broj građana koji su se upisivali u knjigu žalosti.
"I neka bude kraj i početak sveta koji će imati njihovo ime i naše ruke ovde gde je istorija progovorila na sav glas, ovde gde ostaviše svoju krv da svetli..." stihovi su Branka Miljkovića iz pesme "Tjentište" ispisani iznad mesta upisivanja u knjigu žalosti koju su prvu potpisali ožalošćeni roditelji.
Red u Kralja Milutina 10 se tiho formira, a ljudi ostavljaju cveće, pale sveće i spuštaju glave u molitvi, ne samo za one koji su otišli, već i za one koji su ostali.
Bele ruže u rukama za devet anđela i njihovog čuvara ređali su Beograđani ovog jutra.
Program komemoracije
- 08.40 - 08.41 - Minut ćutanja (Kralja Milutina 10)
- 08.41 - Paljenje sveća
- 11.00 - 17.00 - Prostorno-zvučna instalacija i participativna radionica "Vrlo jato u Vrtu vrlina" (Mali Tašmajdan)
- 13.00 - 19.30 - Forum "O prećutkivanju" (Veliki Tašmajdan)
- 17.00 - 17.30 - Iščitavanje odgovora sa foruma
- 17.30 - 19.00 - Tribina "Otvaranje crne kutije 3. maja" (Veliki Tašmajdan)
Prekinut program na svim televizijama
Tačno u 8.40 svi programi na televizijama u Srbiji prekinuli su emitovanje, u vreme kada je počeo masakr.
Podsetimo, tog 3. maja 2023. godine, tada trinaestogodišnji dečak, učenik sedmog razreda, ušao je u školu sa očevim pištoljima i hladnokrvno usmrtio devetoro svojih vršnjaka i školskog čuvara. Nastavnica istorije koja je njegovom odeljenju u to vreme držala čas, dok je mesto na kom je sedeo dečak ubica bilo prazno, ranjena je zajedno sa još nekoliko učenika.
Zločin, bez presedana u istoriji našeg obrazovnog sistema, ostavio je trajne ožiljke, i to ne samo u porodicama žrtava i ranjenih, već i u celom društvu. Danas, dve godine kasnije, njihova imena odzvanjaju, u očima roditelja, u molitvama prijatelja, u suzama nepoznatih prolaznika koji su se masovno zaustavljali saosećajući u tom bolu.
BONUS VIDEO:
(Kurir/MONDO)