Nije izolovan slučaj da decu-sportiste na utakmice ili turnire kombijem prevoze njihovi treneri ili članovi uprave kluba. Poslednji takav imao je tragičan ishod. S druge strane, taj način prevoza nije obuhvaćen zakonskim aktom i kombi, bez obzira ko su njegovi putnici, u praksi može da vozi svako ko ima vozačku dozvolu B kategorije.
Teška saobraćajna nesreća na autoputu Novi Sad-Beograd u kojoj je nastradao 16-godišnji član beogradskog džudo kluba “Partizan”, otvorila je i pitanje ko i na koji način prevozi decu članove sportskih klubova.
Osnovna dilema je da li je kombi, kao prevozno sredstvo, uopšte obuhvaćen Pravilnikom o načinu obavljanja organizovanog prevoza dece („Službeni glasnik RS“, br. 52/2019 i 61/2019)?
Kombi može da vozi svako sa B kategorijom
Pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Mirko Koković, ovaj Pravilnik je svojim članom 1. definisao da se Pravilnikom bliže uređuje način organizovanog prevoza dece - autobusima.
"Konkretno, lica koja su učesnici te saobraćajne nesreće nisu prevožena autobusom već kombijem. Član 7. Zakona o bezbednosti saobraćaja (ZOBS) je kombi definisao kao putničko vozilo koje ima najviše 9 mesta za sedenje, uključujući i mesto za sedenje vozača, što je situacija koju imamo i u ovoj saobraćajnoj nesreći. Ukratko, Pravilnik se ne primenjuje na vozilo koje je učestvovalo u ovoj saobraćajnoj nesreći sa, na žalost, najtežim ishodom", objašnjava Koković.
U praksi, to znači da kombi u kojem se nalaze deca može da vozi svaki vozač sa položenim vozačkim ispitom za putničko vozilo, što potvrđuje i sagovornik.
"Za tu kategoriju vozila dovoljna je vozačka dozvola za B kategoriju, tako da možemo poistovetiti prevoz kombi vozila sa putničkim automobilom u koje staje maksimalno pet osoba uključujući i vozača", precizira pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja.
Komentarišući nesreću u kojoj je nastradao mladi džudista, Koković kaže da na svaku saobraćajnu nezgodu utiču tri faktora – čovek, vozilo, put i okolina. Kako kaže, svaki od njih u teoriji, dok istraga nadležnih organa ne pokaže tačno šta je uzrok, može dovesti do nesreće.
"Od Budimpeše do Beograda ima oko četiri sata vožnje. To nije previše ako je vozač pravio pauzu posle dva sata, pa u tom slučaju ne bi mogli da uzrok nesreće pripišemo umoru vozača. Splet okolnosti je bio takav da je avion kojim su se vraćali sa takmičenja u Azerbejdžanu u Budimpeštu sleteo kasnije, pa su na put morali da krenu u kasnijim večernjim satima. Naš savet kao Agencije je da se vožnja noću izbegava kad god je to moguće", kaže Koković.
Kao posebnu otežavajuću okolnost kada je reč o prevozu kombijem, on podvlači i činjenicu da takva vozila ne poseduju tahograf - instrument koji automatski beleži brzinu, pređeni put, kao i vreme vožnje, odmora i druge aktivnosti vozača.
Njegova primarna funkcija je da poveća bezbednost u saobraćaju smanjenjem nesreća izazvanih umorom, kao i da omogući kontrolu radnog vremena vozača.
Praksa, na žalost, potvrđuje da ovo nije usamljeni slučaj da mlade sportiste, naročito kada je reč o manjim klubovima ili sportovima koji nemaju veći broj članova tima, do određenih destinacija prevoze kombiji, čime se automatski izbegava primena poprilično zahtvnog i striktnog Pravilnika o načinu obavljanja organizovanog prevoza dece.
"Jednom smo na turnir u Kosjerić išli sa dva kombija i shvatili da je to ozbiljan rizik jer jedan kombi koji smo iznajmili nije imao sve sigurnosne pojaseve, tako da nam trećina igračica nije bila vezana. Od tada, makar išli da igramo utakmicu samo do Lajkovca ili Uba, uvek angažujemo profesionalnog autobuskog prevoznika sa profesionalnim vozačem. Klub je sklopio ugovor sa njima sa cenom prevoza od 125 dinara po kilometru. Ni da je deset puta skuplje ne bi bilo mnogo", jasan je član uprave jednog kluba iz Valjeva s kojim smo razgovarali.
Češći su, međutim, primeri da sportski klubovi, i to prevashodno zbog nemalih troškova, umesto angažovanja profesionalnih autobuskih prevoznika angažuju kombije.
"Da se postupi po zakonu i pravilniku o organizovanom prevozu dece znači da se troškovi za neko takmičenje, uz plaćanje smeštaja i kotizacije za učešće, dupliraju! Na primer, da odemo na turnir u Mađarsku za smeštaj i kotizaciju po detetu nam treba 100 evra, a kad bi angažovali autobuskog prevoznika, to bi onda koštalo 200 evra. Mnogi roditelji to nemaju da plate i onda se klubovi snalaze. Neki imaju sopstvene kombije koje kao putnički automobil može da vozi i trener ili član uprave. Neki klubovi, naročito u manjim mestima, dogovore da im Opština ustupi službeni kombi i onda samo plate dnevnicu vozača od 4.000 dinara" priča sagovornik iz jednog beogradskog sportskog kluba koji je razumljivo želeo da ostane anoniman.
Bonus video:
(Mondo, Blic)