Među ožalošćenima zbog masakra u školi "Vladislav Ribnikar" je i porodica tragično stradale devojčice koja je nakon ranjavanja 3. maja preminula 15. maja, posle 12 dana borbe za život. Njen otac, Anđelko Aćimović, govorio je u emisiji "Jutro" na Prvoj TV o svakodnevnoj borbi sa gubitkom, ali i o sećanjima koja, kako kaže, ne blede.
"To je period stalne patnje, pun tuge, sumnji i neverice da je tako nešto uopšte moglo da se desi. Ta neverica nikada ne prolazi“, rekao je.
Kako ističe, i nakon tri godine, najteži trenuci dolaze u tišini.
"Posebno noću, kada se probudim, vraćaju se sve slike. Stalno imam taj film u glavi - šta se dogodilo, kako se dogodilo, da li je moglo drugačije. To nikada neće nestati", rekao je.
Dodaje da porodica nikada nije želela da gleda snimke tragedije.
"Nismo gledali i ne vidim šta bismo time dobili. To bi bilo previše teško“, naveo je.
O počiniocu govori bez emocija.
"Nemam mržnju. On je tamo gde treba da bude, jer je opasan po društvo i nadam se da će tamo ostati do kraja života", rekao je Aćimović.
Društvo mora da reaguje
Govoreći o onome što mora da se promeni, Aćimović ističe da su ključne sistemske mere.
"Najvažnije je da država donese ozbiljnu strategiju za sprečavanje vršnjačkog nasilja, ali i strategiju zaštite dece od digitalnog uticaja, koji je danas jedna od najvećih opasnosti", rekao je.
On upozorava da mnogi roditelji nisu spremni za taj izazov.
"Ako nešto ne razumete, ne možete ni detetu da objasnite. Danas su često i roditelji više na telefonu nego u razgovoru sa decom", naveo je.
Dodaje i da je bilo pokušaja zloupotrebe tragedije.
"Pojedini su svojim izjavama i komentarima dodatno produbljivali našu bol, ali ogromna većina ljudi pokazuje iskreno saosećanje“, rekao je.
Pročitao potresno pismo: "Eh, da sam znao"
U nastavku emisije, Aćimović je pročitao lični zapis o kćerki, koji prenosimo u celosti:
"Osvanuo je 3. maj. Sunčan, pravi prolećni dan. Više je ličio na praznični nego na običan radni dan. Doterivala je poslednje detalje u svom izgledu ispred ogledala. Trebalo je da krene u školu, a meni se nekako nije išlo na posao. Još sam bio pod utiskom prelepo provedenih prvomajskih praznika.
Bili smo svi zajedno pored Dunava, pojačani Zojom, lagotom koju smo pre nekoliko meseci uselili u naš dom i u naša srca. Ona je bila ostvarenje jedne od poslednjih Angelininih želja, kojih je ona imala na pretek.
Ispratio sam je u školu sa majkom, mojom Natom, koja kao prava majka nije propustila da je prekrsti pri izlasku iz stana. Pogledom sam je pratio dok je prelazila pešački na raskrsnici Beogradske i Krunske i pomislio sam kako je lepa - obučena skladno, u farmerke širokih nogavica, košulju i patike, kosa duga do struka, uvijena u lokne.
Kao pravi modni kreator, uvek je vodila računa o svom stajlingu. Svaka njena odevna kombinacija bila je kreativna i lepa.
Na pešačkom prelazu je ljutito mahnula rukom u pravcu nekulturnog vozača koji je nije propustio. Poželeh u tom trenutku da joj šapnem neku reč utehe - da će u životu biti još mnogo nepravde i da pokuša da kontroliše emocije kada se to desi.
Nisam mogao ni u snu da naslutim da će za desetak minuta doživeti najveću moguću nepravdu ovog sveta. Njen život i životi njenih drugara biće svirepo prekinuti, a svi njeni snovi i nade zauvek ugašeni.
Eh, da sam znao da je čvrsto zagrlim i ne pustim tog dana.
Demonsko zlo, bez duše, bilo je spremno da je otme od nas. Čiste dečije duše preselile su se u tela anđela i nastaviće da nas greju svojom nebeskom ljubavlju.
Da li je tako trebalo da bude? Traženje odgovora biće deo puta koji je pred nama. Težak put, pun prepreka, iskušenja i sumnji, pre svega u sebe. Ima li sve smisla i čemu sve to? Nje više nema.
Pomisaо da je Bogočovek Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih vraća veru. Vaskrsnuće i naša deca. Samo veruj i čini sve da zaslužiš ponovni susret. To je jedini pravi put.
Dok ove reči izlaze iz mene, setih se svedočenja moje supruge Natalije, Angelinine mame, koja kaže: ‘Jednom prilikom Ginđa mi reče da me voli najviše na svetu, a zatim doda: Ali mama, više od tebe volim samo Gospoda Boga.’
I otišla je kod Njega. Čista i pravedna. To je naša jedina uteha.
Njene reči su putokaz svima. Kada imaš Boga u sebi, imaš sve - ljubav, dobrotu, brigu o drugima, energiju i odgovornost. Tu nema mesta zlu, mržnji i zavisti.
Za života je želela da nauči mnogo. Žurila je da se oproba u svemu - u modi, plesu, sportu, kuvanju, školskim takmičenjima, porodičnim radostima.
Kao da je znala da njeno vreme na zemlji neće biti dugo.
Ostavila nam je uspomene i dela koja govore više od svih reči. Pomagala nam je u donošenju važnih odluka, iako je bila najmlađa.
Pokazala je, zajedno sa sestrom Marijom, kako treba voleti. Ljubav u porodici je najveća snaga, a sve ostalo je manje važno.
Danas, tri godine kasnije, njene reči i ono što je ostavila iza sebe putokaz su na svakom životnom raskršću.
Hvala ti. Hvala što smo imali privilegiju da budemo deo tvog života.
Tvoje mesto je zauvek u našim srcima.
I kada nas više ne bude - voli te tvoja porodica, sestra, mama i tata."
BONUS VIDEO:
(MONDO)