- Marija Kepić iz Aranđelovca pronađena je mrtva kod pećine Risovača, gotovo šest godina nakon nestanka, a ostaci su bili umotani u ćebe.
- Patolog navodi da skelet može otkriti uzrok smrti, povrede i DNK, dok će se tragovi na ćebetu i u okolini detaljno analizirati.
Marija Kepić (29) iz Aranđelovca, koja se vodila kao nestala još od oktobra 2020. godine, pronađena je mrtva. Njene kosti, navodno umotane u ćebe, zatečene su nedaleko od pećine Risovača u Aranđelovcu, gotovo šest godina nakon što je nestala bez traga.
Šta patolog može da utvrdi iz posmrtnih ostataka, kako se određuje uzrok smrti i da li kosti mogu da otkriju šta se dogodilo Mariji, za emisiju "Crna hronika" koja se emituje na Kurir televiziju otkrio je dr Radoslav Radosavljević, patolog.
"U slučaju pronalaska tela neke mrtve osobe, neophodno je sprovesti čitav niz mera, postupaka i aktivnosti koje za cilj imaju utvrđivanje prirode smrti - da li je smrt prirodna ili nasilna. Ukoliko se radi o nasilnoj smrti, utvrđuje se da li je reč o ubistvu, samoubistvu ili zadesu. Pored ovih aktivnosti, sprovodi se i niz mera i postupaka koji pripadaju procesu identifikacije, čiji je cilj utvrđivanje identiteta pronađenog tela", rekao je Radosavljević i dodao:
"Ovaj proces je kompleksan i sastoji se od komplementarnog znanja kriminaliste, forenzičkog patologa, antropologa, odontologa i genetičara. Njihov cilj je utvrđivanje identiteta nestale, odnosno pronađene osobe. Pronađeni ostaci kostiju upućuju se antropologu, koji utvrđuje, odnosno određuje o kojoj osobi se radi. Identifikacija se vrši na osnovu oblika i izgleda kostiju, kao i promena koje se mogu pronaći na njima", rekao je Radosavljević.
Šta mogu da otkriju skeletni ostaci?
Objasnio je koje se informacije mogu dobiti detaljnom analizom pronađenih ostataka.
"Utvrđuje se eventualni mehanizam nastanka smrti, da li je bilo nekih povreda, preloma i tako dalje, kao i da li postoje ostaci koji bi ukazivali na neku bolest koju je ta osoba imala. A najznačajnije je to što se u toj metodi identifikacije mogu pronaći uzorci deoksiribonukleinske kiseline, odnosno DNK, koji nam mogu poslužiti i omogućiti da se tačno utvrdi o kojoj osobi je reč. Ovo je veoma značajno zbog toga što kod ovih ostataka koji su nađeni u blizini pećine Risovače nije bilo mekotkivnih promena, već samo skeletnih ostataka. Ti skeletni ostaci mogu i moraju da se iskoriste u svrhu utvrđivanja same prirode smrti", kaže on.
Patolog je za kraj naveo da će se analizirati svi tragovi koji bi mogli da daju dodatne informacije o okolnostima ovog slučaja.
"S obzirom na to da je skelet pronađen umotan u ćebe u blizini pećine Risovače, pažljivo će se analizirati svi tragovi koji se mogu pronaći u okolini i na samom ćebetu. Naime, tu se mogu pronaći otisci prstiju osoba koja je umotala taj skelet u ćebe, koja je donela skelet i koja ga je tu i ostavila. Takođe, mogu se pronaći otisci stopala, odnosno cipela ili obuće, kao i eventualno drugi tragovi koji mogu sadržati biološki materijal i koji nam mogu ukazati na osobu koja je donela skelet u pećinu, odnosno u blizinu pećine Risovače", zaključio je Radosavljević.
BONUS VIDEO:
(Kurir/Mondo)