- Otac Borisa Majorskog, koji je poginuo sa devojkom Dejanom Neralić kod Beške, govori o njegovom odrastanju, ljubavi prema motorima i kulinarstvu. Boris je, kaže, imao jasne planove za budućnost i veliku želju da otvori sopstveni restoran.
- Porodica je nakon nesreće želela da Boris i Dejana budu sahranjeni zajedno, pa sada počivaju u istoj grobnici u Pazovi. Vladimir Majorski kaže da je to bilo u skladu sa njihovom ljubavlju i zajedničkim životom.
- Otac je ogorčen i zbog presude vozaču 'mercedesa' od 2,5 godine zatvora, uz mogućnost ranijeg otpusta. Smatra da je kazna premala za dva ugašena mlada života.
Tragična saobraćajna nesreća na putu kod Beške u kojoj su poginuli osamnaestogodišnji Boris Majorski i njegova sedamnaestogodišnja devojka Dejana Neralić zauvek je ugasila dva mlada života i porodice zavila u crno pre tačno 4 godine, 18. oktobra.
Vladimir Majorski, neutešni otac stradalog mladića, u potresnoj ispovesti otvara dušu o sinovljevom odrastanju, velika trijumfima i snovima, ljubavi koja je ličila na filmsku priču, ali i o teškoj agoniji kroz koju prolazi od one noći kada je saznao da Borisa više nema.
Boris Majorski rođen je 2004. godine. Od najranijeg detinjstva pokazivao je neobičnu zrelost, radoznalost i jasne ciljeve od kojih nikada nije odustajao.
"Ispočetka, dok je bio mali, bio je jako radoznao. Od malih nogu usmeravao je pažnju i ljubav na motore. Krenulo je od malog automatika po koji smo zajedno išli u Temerin, a onda je postepeno pojačavao snagu motora kako su zakonski uslovi dozvoljavali, sve do tog 'Kawasakija' na kom je, nažalost, nastradao", priča sa setom u glasu otac stradalog Borisa i dodaje:
"Pored motora, imao je još jednu ogromnu ljubav - kulinarstvo. Sa svega četiri - pet godina nije izlazio iz kuhinje dok je majka spremala hranu. Upisao je kulinarsku školu u Beogradu sa željom da ode na brod, zaradi novac i otvori sopstveni restoran. Imati cilj sa 18 godina je retkost, a on ga je imao", priča otac stradalog Borisa.
Karakterno čvrst i odlučan, Boris je za svoju stariju sestru i majku bio spreman da učini sve. Poslednjih nedelja pre tragedije radio je sa ocem u porodičnom poslu u pogrebnoj službi, pokazujući neverovatnu snagu i ljudskost.
"Nedelju dana pre nego što je poginuo, išao je sa mnom na teren kada je preminuo jedan mladi dečko. Stavio mi je ruku na rame u kolima i rekao: 'Slušaj, moraš da budeš jak, ovo će sada biti teška situacija'. Rado je išao sa mnom da radi, a ljudi su se divili njegovoj zrelosti i odgoju", kaže neutešni otac.
Filmska ljubav sa Dejanom
Kada je u njegov život ušla Dejana Neralić iz Golubinaca, Borisova svakodnevica dobila je potpuno novu dimenziju. Bili su u vezi nešto više od godinu dana, a njihova bliskost ostavljala je utisak posebne, gotovo božanske povezanosti.
"Iako je imao samo 18 godina, imao je izgrađene kriterijume. Kada je počeo da se zabavlja sa Dejanom, došao je i rekao mi: 'Ćale, to je to'. Sećam se kada me je pitao da uzme džip da ode kod nje, jer mu je bilo glupo da ide 'Stojadinom'. Video sam kod njega neopisiv mir i spokoj. To je bila čista, filmska ljubav kakva se retko sreće", priseća se Vladimir Majorski.
Kobna noć kod Beške
Kobnog dana, 18. oktobra 2022. godine, Boris je seo na motor i otišao po Dejanu u Golubince. Ubrzo, na putu kod Beške dogodila se saobraćajna nesreća.
"Legao sam da odmorim posle podne. Oko sedam sati uveče pozvao me je njegov drugar i pitao jesmo li se čuli sa Borisom, jer se na Maradičkom krstu desio udes motora koji liči na njegov. Zvao sam ga, telefon je zvonio, ali odgovora nije bilo. Otišli smo u policijsku stanicu u Inđiji. Kada nam je načelnik saopštio da su Boris i Dejana podlegli povredama na licu mesta, usledio je vrisak moje supruge Zdenke koji nikada neću zaboraviti", kaže otac sa neopisivom teskobom u glasu.
U tim najtežim trenucima, porodica Majorski ostvarila je kontakt sa Dejaninom majkom Eminom.
"Nisam spavao tu noć, razmišljao sam kako bih voleo da ih sahranimo zajedno, jer su se beskrajno voleli. Ujutru u sedam sati pozvala me je Emina i izgovorila istu želju. Kupio sam grobnicu u Pazovi za sebe, a oni sada počivaju u njoj - zajedno, kako su i živeli", kaže otac.
Vozač osuđen na premalu kaznu
Nakon udesa pokrenut je postupak protiv vozača "mercedesa" (83) koji je presekao put motoru. Tokom suđenja porodice su proživljavale dodatnu agoniju.
"Četiri meseca od tragedije nismo dobili nikakav poziv ni telegram saučešća. Optuženi se na sudu izjašnjavao da nije kriv i tvrdio da su deca vozila 300 na sat. Prvostepena presuda od tri godine zatvora smanjena je na Apelacionom sudu na dve i po godine", ističe otac i dodaje:
"Reč je o zatvoru poluotvorenog tipa, gde posle dve trećine kazne ima pravo na prevremeni otpust. Matematika je jasna - za dva ugašena mlada života ležaće svega 20 meseci. Dok mi milujemo hladan mermer na groblju, neko čeka da izađe na slobodu", kaže nam ogorčeni otac.
"Tuga govori kroz mene"
Nakon završetka sudskih procesa i tišine koja je zavladala u kući, Vladimir je počeo svoje misli i bol da pretače na papir, objavljujući potresne poruke na društvenim mrežama.
"Nikada u životu nisam pisao, ali kada sednem sam posle podne, rečenice same krenu. Ne znam da li je to dar, ali znam da tuga govori kroz mene. Reakcije ljudi i podrška javnosti pokazuju mi da empatija u ovom društvu i dalje postoji. To mi daje snagu da nastavim dalje i sačuvam sećanje na našeg Borisa i njegovu Dejanu - da njihovi osmesi nikada ne budu zaboravljeni", zaključuje neutešni otac.
BONUS VIDEO:
(Blic/Mondo)