Tokom devedesetih godina prošlog veka, mafijaški obračuni na ulicama Srbije bili su svakodnevica. Ipak, posebnu paniku u javnosti izazvala je serija ubistava visokih policijskih funkcionera, koja je poslala jasnu poruku da "zaštićenih" nema. Krvavi niz je otpočeo 10. aprila 1997. godine ubistvom generala Radovana Stojčića Badže, načelnika Resora javne bezbednosti i zamenika ministra policije, u beogradskom restoranu „Mama mia“. Ovaj događaj bio je uvod u likvidacije još dvojice policijskih pukovnika dve godine kasnije – Milorada Vlahovića i Dragana Simića.
Ovi slučajevi ni danas nisu rešeni, a najjača teorija koja ih povezuje jeste da su oba pukovnika stradala jer su tokom istrage Badžinog ubistva "zagrebali" previše duboko i došli do opasnih saznanja.
Zaseda ispred "Košutnjaka"
Samo nedelju dana pre početka NATO bombardovanja, 11. marta 1999. godine oko 19 časova, ubijen je Milorad Vlahović, pomoćnik načelnika beogradske kriminalističke policije. Pukovnik je upucan s leđa ispred Sportskog centra „Košutnjak“, gde je redovno dolazio na termin za mali fudbal. U trenutku kada se udaljio od automobila, napadač je u njega ispalio rafal – Vlahović je pogođen sa šest metaka u stomak, grudi, ruku i kuk, nakon čega je "overen" sa još dva hica u glavu.
Prijatelji su odmah istrčali iz svlačionice, Hitna pomoć ga je brzo prebacila u Urgentni centar, ali su povrede bile fatalne. Policija je blokirala prestonicu, međutim, egzekutori su uspeli da umaknu.
Vlahović je važio za izuzetnog operativca. Neposredno nakon ubistva Stojčića, hitno je postavljen za pomoćnika načelnika UKP-a. Iako je to zvučalo kao unapređenje, mnogi su smatrali da je reč o sklanjanju sa terenskog i operativnog rada. Ostaće upamćeno i to da mu niko iz vrha MUP-a nije održao govor na sahrani, da je komemoracija otkazana, te da je na dan njegovog ubistva njegova supruga, inače inspektorka u Čukarici, dobila otkaz.
Misteriozni svedok i klan "Amerika"
Slučaj Vlahović ponovo je dospeo u medije nekoliko godina kasnije, kada je isplivala navodna beleška iz septembra 2001. godine. U njoj je zaštićeni svedok iz klana "Amerika", pod kodnim imenom "Srećko", tvrdio da su Stojčić i Vlahović likvidirani kako bi podzemlje lakše ubilo Bojana Petrovića (organizatora ubistva Voje Amerikanca), jer su mu ova dva policajca navodno pružala zaštitu. Međutim, ovaj iskaz je brzo nestao iz fokusa, a autentičnost navoda i Srećkova sudbina ostali su nepoznanica.
Jutarnja sačekuša na Vračaru
Samo četiri meseca nakon smrti Vlahovića, šok je ponovo potresao policiju. Osmog jula 1999. godine oko 7.30 ujutru, ispred svoje zgrade blizu Kalenić pijace, izrešetan je Dragan Simić "Simke", načelnik OUP Savski venac.
Pukovnik je krenuo na posao i prilazio svojoj beloj "jugo floridi". Prethodno se pozdravio sa inspektorima koji su došli po njegovu suprugu (šeficu Odseka za suzbijanje prevara i falsifikata), a zatim i sa jednim sedim muškarcem na ulici. U tom trenutku, dvojica napadača bez maski otvorila su vatru iz „heklera“. Simić je pao mrtav, dok je ubica sa crvenim kačketom prišao i pucao mu direktno u glavu. Napadači su potom uskočili u automobil (sumnjalo se na „audi“ ili BMW) koji ih je čekao u Matišuminoj ulici i pobegli.
Simić je imao impresivnu biografiju. Završio je školu u Sremskoj Kamenici i Fakultet bezbednosti u Skoplju, nakon čega se dokazao na rasvetljavanju seksualnih i krvnih delikata. Na čelo Odeljenja za ubistva beogradske policije došao je 1995. godine, nakon što je ubijen inspektor Dragan Radišić. Radio je na rasvetljavanju smrti mnogih poznatih ličnosti, poput Kundaka i Badže, te usko sarađivao sa ubijenim Vlahovićem. U OUP Savski venac prebačen je 1998. godine.
Istraga njegovog ubistva tapkala je u mestu, ispitivani su svi kontakti i doušnici, ali ni egzekutori ni naručioci nikada nisu pronađeni. Simić i Vlahović ostali su simboli mračnog vremena kada je policijska značka nudila vrlo malo zaštite pred nevidljivim moćnicima iz senke.
BONUS VIDEO: