Viceguvernerka Narodne banke Srbije Diana Dragutinović izjavila je da je u ovom trenutku izvesno zaoštravanje monetarne politike NBS, kako bi inflacija bila pod kontrolom.
Viceguvernerka Narodne banke Srbije Diana Dragutinović izjavila je da je u ovom trenutku izvesno zaoštravanje monetarne politike NBS, kako bi inflacija bila pod kontrolom.
Na predstavljanju "Izveštaja o inflaciji - maj 2008", Dragutinovićeva je ukazala da će se NBS truditi da na kraju godine bazna inflacija bude na gornjoj granici ciljanog raspona za ovu godinu, odnosno na šest odsto.
Ona je istakla da to znači da je u narednom periodu povećanje referentne kamatne stope verovatnije nego njen pad, ili zadržavanje na nepromenjenom nivou od 15,25 odsto.
"To ne znači da će ona biti povećana sutra, mi treba da odlučimo na osnovu situacije koja je data u Izveštaju o inflaciji, kada i za koliko, ali povećanje je izvesno", naglasila je Dragutinovićeva.
Prema njenim rečima, centralna banka kontrolisaće baznu inflaciju onako kako jedino može - monetarnom politikom, i bilo bi lakše kada bi imali pomoć fiskalne politike i privremenu pomoć države "u smislu kontrole pojedinih cena".
Direktor Sektora NBS za ekonomske analize i istraživanja Branko Hinić je ukazao da je u prvom tromesečju ove godine bazna inflacija bila iznad gornje granice ciljanog raspona - na sedam odsto, a njeni ključni faktori bili su rast cena hrane i inflatornih očekivanja, rast uvozne inflacije i pozitivan proizvodni jaz.
On je naveo da je, zaključno sa martom, godišnji rast cena hrane i bezalkoholnih pića bio 25,2 odsto, što je dvostruko brže od rasta potrošačkih cena, a takav duplo brži rast beleže samo još Bugarska i Makedonija.
Pema njegovim rečima, sredinom 2006. godine cene hrane u Srbiji bile su na nivou od 67 odsto proseka EU, a krajem prošle godine dostigle su 83 odsto.
Hinić je naveo da je u prva tri meseca dinar oslabio za 4,5 odsto, ali je posle povećanja referentne kamatne stope krajem marta i u aprilu usledilo jačanje domaće valute.
Uticaj deviznog kursa na cene osam puta je jači tokom slabljenja nego tokom jačanja dinara - jedan odsto slabljenja rezultira na dugi rok porastom cena od 0,89 odsto, a jedan odsto jačanja dezinflacijom od samo 0,11 odsto, objasnio je on.
Ekonomista Miladin Kovačević ocenio je da su i monetarna i fiskalna politika "u tesnacu" i da ništa ne mogu da učine u zaustavljanju inflacije bez kompleksnih reformi u javnom sektoru.
(Tanjug)
Na predstavljanju "Izveštaja o inflaciji - maj 2008", Dragutinovićeva je ukazala da će se NBS truditi da na kraju godine bazna inflacija bude na gornjoj granici ciljanog raspona za ovu godinu, odnosno na šest odsto.
Ona je istakla da to znači da je u narednom periodu povećanje referentne kamatne stope verovatnije nego njen pad, ili zadržavanje na nepromenjenom nivou od 15,25 odsto.
"To ne znači da će ona biti povećana sutra, mi treba da odlučimo na osnovu situacije koja je data u Izveštaju o inflaciji, kada i za koliko, ali povećanje je izvesno", naglasila je Dragutinovićeva.
Prema njenim rečima, centralna banka kontrolisaće baznu inflaciju onako kako jedino može - monetarnom politikom, i bilo bi lakše kada bi imali pomoć fiskalne politike i privremenu pomoć države "u smislu kontrole pojedinih cena".
Direktor Sektora NBS za ekonomske analize i istraživanja Branko Hinić je ukazao da je u prvom tromesečju ove godine bazna inflacija bila iznad gornje granice ciljanog raspona - na sedam odsto, a njeni ključni faktori bili su rast cena hrane i inflatornih očekivanja, rast uvozne inflacije i pozitivan proizvodni jaz.
On je naveo da je, zaključno sa martom, godišnji rast cena hrane i bezalkoholnih pića bio 25,2 odsto, što je dvostruko brže od rasta potrošačkih cena, a takav duplo brži rast beleže samo još Bugarska i Makedonija.
Pema njegovim rečima, sredinom 2006. godine cene hrane u Srbiji bile su na nivou od 67 odsto proseka EU, a krajem prošle godine dostigle su 83 odsto.
Hinić je naveo da je u prva tri meseca dinar oslabio za 4,5 odsto, ali je posle povećanja referentne kamatne stope krajem marta i u aprilu usledilo jačanje domaće valute.
Uticaj deviznog kursa na cene osam puta je jači tokom slabljenja nego tokom jačanja dinara - jedan odsto slabljenja rezultira na dugi rok porastom cena od 0,89 odsto, a jedan odsto jačanja dezinflacijom od samo 0,11 odsto, objasnio je on.
Ekonomista Miladin Kovačević ocenio je da su i monetarna i fiskalna politika "u tesnacu" i da ništa ne mogu da učine u zaustavljanju inflacije bez kompleksnih reformi u javnom sektoru.
(Tanjug)
