Mnogi beogradski ugostitelji osećaju se, kažu, kao taoci, jer iako su početkom godine podneli zahtev za postavljanje letnjih bašti, još ne znaju da li će dozvole uopšte dobiti, a samim tim ne znaju ni koliko treba da investiraju, objašnjava direktor Udruženja hotelijera i restorana u Srbiji "Hores" Georgi Genov.

Problem je, dodaje, i to što je Grad propisao koje boje mogu biti suncobrani, a kako su oni veoma skupi, kaže da će to biti veliki i neplanirani trošak za ugostitelje.

Problematično je i to što su na suncobranima zabranjene bilo kakve reklame, kaže i ocenjuje da će crni, bež i beli suncobrani, kako je propisano gradskom odlukom, uniformisati grad.

S druge strane, gradski urbanista Milutin Folić podseća da su za rešenja o izdavanju letnjih bašti zadužene opštinske i gradske službe i poručuje da on čini sve što može da utiče na njih da se ti postupci ubrzaju.

"Dok god se ne izdaju ta rešenja, ljudi su primorani da izbacuju nelegalne bašte, koje nisu u skladu sa rešenjima niti sa odlukom i imamo ruglo na ulicama grada. Svakako je mnogo bolje da se to ubrza, da ljudi naprave baštu u skladu sa odlukom i standardima i za koju plaćaju naknadu", rekao je Folić za Tanjug.

Nova rešenja, dodaje, očekuju do juna, ali im je problem što ne znaju koliko će se naplaćivati kvadrat, te ne mogu da planiraju ulaganja.

Govoreći o odluci koja propisuje pravila i izgled suncobrana u letnjim baštama, gradski urbanista kaže da je Cvetni trg jedan od primera gde je ta odluka već sprovedena i ocenjuje da ti lokali danas rade mnogo bolje.

Za delove grada koji su pod zaštitom, poput Knez Mihailove i Skadarlije, znaće se tačna pozicija svake bašte, suncobrana, stola, a van tih zona, na snazi su opšta pravila koja takođe zabranjuju da se postavljaju zatvorene bašte u tri centralne gradske opštine, objašnjava Folić.