Enver, Vera i Angelina samo su neka od romske dece u Beogradu koja redovno idu u školu, imaju zdravstvene knjižice i redovan topli obrok. Ovo je priča o njima i Svratištu za decu, kojem ponovo preti gašenje.
Pored njih prolazimo svakodnevno, ali ih cesto ne vidimo. Neka peru šoferšajbne, neka prose, a neka su, nažalost, utehu potražila u narkoticima. Gladna i bosa, umorna od ekstremnog siromaštva i života bez perspektive, cesto u neformalnim, nehigijenskim naseljima, mnoga od njih utocište su pronašla u beogradskom Svratištu za decu. Za vecinu ove dece ono je jedini dom koji imaju i jedina šansa za srecniji život.
Petnaestogodišnji Enver, bistar i komunikativan decak iz Zemuna, vec sada zna da mu je obrazovanje ulaznica za bolju buducnost. Od prošle godine svakoga dana odlazi u Svratište na Novom Beogradu.
"Tamo je najbolje, to je kao druga kuca. Kada nemaš gde, onda ideš tamo", prica nam Enver, koji je u Svratištu napravio malu biblioteku jer mnogo voli da cita.
"Vratim se iz škole, uradim domaci, dode nastavnik pa s njim ucim programiranje, onda idem napolje i igram se, crtam. Subotom imamo jogu, a nedeljom sportski dan. Fudbal, naravno, više volim od joge", opisuje jedan svoj dan u Svratištu, u kom je, dodaje ponosno, popravio i dva racunara.
"Želim da postanem programer kada porastem. I tada bih se vratio u Svratište. Kao volonter, da pomognem. Kao što sam ja ovde naucio mnogo toga, tako mogu i druga deca da nauce", kaže Enver.
Njegova drugarica Vera ima dest godina. U Svratište u Krfskoj dolazi od 2014. godine. Hvale je da je veoma vredna, što se vidi i po peticama u dackoj knjižici. Ambiciozna je i radoznala, pa ne propušta nijednu radionicu.
"Idem na glumu i pevam u horu, ali više volim da glumim. Kada napunim 18 godina želim da otvorim sa drugaricama pet-šop", kaže Vera.
Angelina, koja uskoro puni 14 godina, u Svratištu se i kupa i jede, jer nema gde drugde. Život joj je, kaže, sada mnogo lepši.
"Sada je bolje, super je. Onako kako treba da bude".
Enver, Vera i Angelina troje su od 1024 dece koja su prošla kroz Svratište za deset godina, koliko ono postoji.
Sedam dana nedeljno deca sa margina društva mogu da dodu u Svratište da jedu, da se okupaju, ali i da ucestvuju u kreativnim, edukativnim i sportskim aktivnostima. Sa njima svakodnevno rade vaspitaci, pedagog, psiholog i socijalni radnik, a o njihovom zdravlju brine medicinska sestra. Svi se trude da ih što bolje integrišu u društvo i da ih, pre svega, ukljuce u školski sistem.
"Svakodnevno smo u kontaktu sa školama, svakom detetu pristupamo individualno i pružamo mu pomoc i podršku tamo gde je najpotrebnije. Dete koje ide u školu dolazi pre ili posle nastave u Svratište, jede, okupa se, radi domace zadatke, a posle toga ucestvuje u ostalim aktivnostima. Škole sa kojima saradujemo su veoma zainteresovane da pomognu da motivišu decu da ostanu u školskom sistemu, cak se nekada i roditelji organizuju pa pomažu kada deca treba da idu na rekreativnu nastavu, prikupljaju garderobu i slicno", kaže za Mondo vaspitac Jelena Avramovic.
Za deset godina postojanja Svratišta, kroz koje mesecno prode 250 dece od pet do 15 godina, rezultati su ocigledni.
"Kada smo poceli da radimo veliki broj te dece je bio pravno nevidljiv, sada 95 odsto dece ima licnu dokumentaciju i u sistemu su. Veliki akcenat u našem radu se stavlja na njihovo ukljucivanje u obrazovni sistem, pa danas 85 odsto ove dece ide redovno u školu", kaže izvršni direktor Centra za integraciju mladih Marko Tošic.
I pored toga, Svratište se godinama bori da se održi, jer se finansira projektno. Strepnja da ce morati da zakljucaju vrata prisutna je i danas, jer novca, kažu, ima samo do kraja godine.
"Buducnost ove dece, koju smo uspeli da sklonimo i sacuvamo od ulice, zavisi od buducnosti Svratišta. Zahvaljujuci Delegaciji EU u Srbiji, GIZ-u, Krugu donatora, individualnim kompanijama i pojedincima, imamo sredstva za pružanje usluga do kraja 2017. godine. Naša je nada da cemo imati i podršku Grada Beograda i sredstva za rad i pružanje usluga dobiti iz budžeta", kaže Tošic.
Šef Odeljenja za pravosude, unutrašnje poslove i podršku civilnom društvu pri Delegaciji EU u Srbiji Nikolas Bizel je, povodom desetogodišnjice rada Svratišta, podsetio da su prava dece fundamentalna prava i naglasio da je potrebno da Vlada stvori institucionalni okvir za održivost takvih ustanova.
/Mihaela Šljukic Bandovic/
----------------------------
Aplikacija MONDA ponovo na Google Play Store! PREUZMITE JE!
