Jevrejskim zajednicama Srbije od donošenja Zakona o otklanjanju posledica Holokausta do sada je vraćena imovina u vrednosti većoj od 14 miliona evra, i po tome Srbija prednjači u Evropi i svetu.
Kako kaže potpredsednik Jevrejske opštine Beograd, Haris Dajč, najveći deo te imovine je vraćen Jevrejskoj opštini Beograd, a u pitanju je imovina uglavnom u centralnim gradskim opštinama Stari grad, Vračar i Savski venac.
"Veoma smo zadovoljni time jer je to pre svega rezultat veoma dobrih odnosa. Ono što je preduslov svega je zakon, koji je sveobuhvatan i jedinstven u Evropi, kao i vrlo profesionalan i savestan odnos Agencije za restituciju, ali i drugih državnih institucija koje učestvuju u tom procesu", rekao je Dajč.
Navodeći da je od ukupnog broja zahteva, Jevrejska opština Beograd podnela tri četvrtine, Dajč je napomenuo da je skoro polovina zahteva što se tiče Beograda rešena.
Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić kaže da je Zakon o otklanjanju posledica Holokausta prvi i jedini u Evropi, podsetivši da se on primenjuje od marta 2016. godine.
On je ponovio da je od tada Jevrejskim zajednicama vraćena imovina od preko 14 miliona evra.
"Vrlo je efikasan postupak. Donosimo odluke kraće od zakonskih rokova koji su nam dati. Očekujemo da ćemo rešiti sve zahteve u roku od tri godine. Svi zahtevi su u postupku, nijedan ne stoji", rekao je on Tanjugu. Kako kaže, zakon se sprovodi veoma efikasno.
Ističući da je nedavno bio na Međunarodnoj konferenciji u Briselu na kojoj se govorilo o iskustvu drugih zemalja, Sekulić je napomenuo da u Srbiji nema onih problema koji su tamo prepoznati.
Kaže da su arhive u Srbiji otvorene za sve i da je odnos državnih organa potpuno otvoren, bez ikakve diskriminacije. Odluka se, dodaje, donese efikasno u skladu sa zakonom bez ikakvih problema.
"Osam godina jedna žena u Poljskoj nije uspela da uđe u arhivu kako bi dobila podatke o sopstvenom identitetu. Trebalo je da dobije izvod iz matične knjige rođenih. Osam godina je čekala i nakon toga su joj odbacili zahtev jer je zastareo", navodi jedan od primera direktor Agencije za restituciju.
On je podsetio i da je Zakon o otklanjanju posledica Holokausta u Skupštini Srbije prošao bez ijednog glasa protiv i bez ijednog otpora u javnosti.
"Srbija ima pravo da traži priznanje od Međunarodne zajednice za to jer ga je zaslužila", zaključio je Sekulić.
DUŠEGUPKA ZA "JUDENFRAJ" SRBIJU
Holokaust (grč. holos – ceo, potpun; kaustos, spaljen, uništenje spaljivanjem, kod Grka i Rimljana: žrtva paljenica) je naziv za sistematski planski državni progon i genocid nad oko šest miliona evropskih Jevreja tokom Drugog svetskog rata, koji su počinili nacistička Nemačka i njeni saradnici.
Jevreji su masovno stradali i u Srbiji, od 16.700 u Srbiji i Banatu, 15.200 je ubijeno. U Beogradu je od 11.870 Jevreja, preživelo njih 1.115.
Srpska policija uveliko je pomagala nacistima pri hapšenju Jevreja i već u avgustu 1942. nadležni general Aleksander Ler Srbiju je proglasio "Judenfrei" ("oslobođeno od Jevreja").
Specijalnost nacista i njihovih domaćih saveznika u Srbiji bila je dušegupka. Dušegupka, kamion-ubica (nem. Gaswagen) je specijalno vozilo namenjeno za gušenje ljudi koje su nacisti koristili za masovna ubistva tokom holokausta.
Žrtve su gušene u hermetički zatvorenoj unutrašnjosti kamiona tako što bi se izduvni gasovi sprovodili u nju. Ovo vozilo je prvi put dovezeno iz Berlina u Beograd u februaru 1942. da bi se otpočelo sa masovnim uništavanjem Jevreja u Srbiji. Žrtve su prevožene kamionima do Jajinaca gde su bile već iskopane rake. Žrtve su uzimane iz logora Sajmište i Banjica.
------------------------
Aplikacija MONDA ponovo na Google Play Store!PREUZMITE JE!
