Guverner NBS Radovan Jelašić je ocenio je da je u ovom trenutku teško prognozirati kolika će inflacija biti do kraja godine ali je izrazio sumnju u procene nekih domaćih eksperata da bi ukupna inflacija mogla dostići čak 20 odsto.
Posle razgovora sa privrednicima u Regionalnoj privrednoj komori u Subotici, Jelašić je najavio i preduzimanje dodatnih mera NBS kako bi se smirila narastajuća inflacija, ali je upozorio da će, ukoliko i drugi ne budu preuzeli svoj deo odgovornosti, te mere biti uzaludne.
Bazna inflacija je dostigla 8,9 odsto što je iznad zacrtane gornje granice od šest odsto za ovu godinu, a ukupna inflacija već je oko 11,6 odsto, podsetio je Jelašić na konferenciji za novinare i napomenuo da su cene pod kontrolom države već dostigle rast od 12,7 odsto.
Guverner je upozorio da bi povećanje penzija iznad sadašnjeg nivoa uticalo i na stabilnost cena i na inflaciju, i pojasnio da je "bolje zadržati stabilnost nivoa penzija nego ih povećati, što bi bilo po onoj narodnoj davala, pa uzimala".
"Bilo bi dobro da u trenutku kada je inflacija, ne pred vratima, već je ušla kroz vrata, podsetiti građane na posledice pogubne inflacije koju smo već imali", upozorio je Jelašić i još jednom ponovio da "bolji život u Srbiji neće doneti veće plate, nego isključivo stabilne cene".
Privrednici su u razgovoru sa Jelašićem istakli da najveću cenu rasta inflacije plaćaju izvoznici, tražeći od guvernera odgovor na pitanje zašto kurs ostaje isti, kada se inflacija prikazuje dinarski i na taj način izvoznici gube na nerealnom kursu što čini našu robu nekonkurentnom na stranom tržištu.
Veštačko održavanje kursa dinara, koji je u aprilu povećao vrednost u odnosu na evro za 2,6 odsto, negativno utivče na izvoz, proizvodnju i zapošljavanje u Srbiji, ocenio je Institut za tržišna istraživanja (IZIT).
Da bi Narodna banka Srbije (NBS) vodila relaksiraniju monetarnu politiku i realniju politiku deviznog kursa, neophodno je da u borbi protiv inflacije ima i podršku i Vlade Srbije, koja je izostaje već nekoliko godina, rekao je na konferenciji za novinare saradnik IZIT-a Saša Đogović.
Inflacija je izmakla kontroli i biće van projektovanih okvira, kazao je Đogović i podsetio da je optimištiča procena da će ovogodišnja inflacija biti 12 odsto, ali je realnije očekivati da bude nekoliko procenata veća.
Zbog pooštrene kreditno-monetarne politike NBS, značajno su pogoršani uslovi odobravanja kredita, što u novčanoj oskudici, u kojoj se nalazi domaća industrija, dodatno onemogućava proizvođače da investiraju, ali i obezbede kontinuitet tekućeg poslovanja.
Od 200 anketiranih industrijskih preduzeća, u ispitivanju koje je IZIT uradio krajem aprila, čak 62 odsto je istaklo da su uslovi dobijanja kredita u prvom tromesečju ove godine bili nepovoljniji nego u istom periodu lane, a njih 38 procenata da su uslovi ostali nepromenjeni, rekao je Đogović.
Kao osnovni faktor pogoršanja uslova odobravanja kredita 46 odsto ispitanih privrednika je navelo rast kamatnih stopa, 35 procenata anketiranih smatra da su pogoršani i uslovi otplate kredita, dok je, prema njegovim rečima, 18 odsto navelo da je kreditni aranžman poskupeo zbog rasta administrativnih troškova.
U naredna tri, ali i u narednih šest meseci, privrednici očekuju rast cena na malo, odnosno nijedan anketirani privrednik ne očekuje njihovo smanjenje.
U tromesečnim prognozama 11 odsto anketiranih privrednika računa sa povećanjem cena, dok u predstojećih šest meseci 25 odsto očekuje povecahnje cena svojih proizvoda.
Direktor IZIT-a Miloje Kanjevac je podsetio da je u poslednje četiri godine inflacija iznosila 40 odsto, dok je kurs dinara prema evru ostao na približno istom nivou.
On smatra da se inflacija brani merama koje nisu adekvatne i koje se preduzimaju kako bi se dao dodatni impuls deviznom kursu dinara u obavljanju njegove funkcije stabilizacionog sidra u uslovima pojačanih inflacionih turbulencija.
(Beta)
Posle razgovora sa privrednicima u Regionalnoj privrednoj komori u Subotici, Jelašić je najavio i preduzimanje dodatnih mera NBS kako bi se smirila narastajuća inflacija, ali je upozorio da će, ukoliko i drugi ne budu preuzeli svoj deo odgovornosti, te mere biti uzaludne.
Bazna inflacija je dostigla 8,9 odsto što je iznad zacrtane gornje granice od šest odsto za ovu godinu, a ukupna inflacija već je oko 11,6 odsto, podsetio je Jelašić na konferenciji za novinare i napomenuo da su cene pod kontrolom države već dostigle rast od 12,7 odsto.
Guverner je upozorio da bi povećanje penzija iznad sadašnjeg nivoa uticalo i na stabilnost cena i na inflaciju, i pojasnio da je "bolje zadržati stabilnost nivoa penzija nego ih povećati, što bi bilo po onoj narodnoj davala, pa uzimala".
"Bilo bi dobro da u trenutku kada je inflacija, ne pred vratima, već je ušla kroz vrata, podsetiti građane na posledice pogubne inflacije koju smo već imali", upozorio je Jelašić i još jednom ponovio da "bolji život u Srbiji neće doneti veće plate, nego isključivo stabilne cene".
Privrednici su u razgovoru sa Jelašićem istakli da najveću cenu rasta inflacije plaćaju izvoznici, tražeći od guvernera odgovor na pitanje zašto kurs ostaje isti, kada se inflacija prikazuje dinarski i na taj način izvoznici gube na nerealnom kursu što čini našu robu nekonkurentnom na stranom tržištu.
Veštačko održavanje kursa dinara, koji je u aprilu povećao vrednost u odnosu na evro za 2,6 odsto, negativno utivče na izvoz, proizvodnju i zapošljavanje u Srbiji, ocenio je Institut za tržišna istraživanja (IZIT).
Da bi Narodna banka Srbije (NBS) vodila relaksiraniju monetarnu politiku i realniju politiku deviznog kursa, neophodno je da u borbi protiv inflacije ima i podršku i Vlade Srbije, koja je izostaje već nekoliko godina, rekao je na konferenciji za novinare saradnik IZIT-a Saša Đogović.
Inflacija je izmakla kontroli i biće van projektovanih okvira, kazao je Đogović i podsetio da je optimištiča procena da će ovogodišnja inflacija biti 12 odsto, ali je realnije očekivati da bude nekoliko procenata veća.
Zbog pooštrene kreditno-monetarne politike NBS, značajno su pogoršani uslovi odobravanja kredita, što u novčanoj oskudici, u kojoj se nalazi domaća industrija, dodatno onemogućava proizvođače da investiraju, ali i obezbede kontinuitet tekućeg poslovanja.
Od 200 anketiranih industrijskih preduzeća, u ispitivanju koje je IZIT uradio krajem aprila, čak 62 odsto je istaklo da su uslovi dobijanja kredita u prvom tromesečju ove godine bili nepovoljniji nego u istom periodu lane, a njih 38 procenata da su uslovi ostali nepromenjeni, rekao je Đogović.
Kao osnovni faktor pogoršanja uslova odobravanja kredita 46 odsto ispitanih privrednika je navelo rast kamatnih stopa, 35 procenata anketiranih smatra da su pogoršani i uslovi otplate kredita, dok je, prema njegovim rečima, 18 odsto navelo da je kreditni aranžman poskupeo zbog rasta administrativnih troškova.
U naredna tri, ali i u narednih šest meseci, privrednici očekuju rast cena na malo, odnosno nijedan anketirani privrednik ne očekuje njihovo smanjenje.
U tromesečnim prognozama 11 odsto anketiranih privrednika računa sa povećanjem cena, dok u predstojećih šest meseci 25 odsto očekuje povecahnje cena svojih proizvoda.
Direktor IZIT-a Miloje Kanjevac je podsetio da je u poslednje četiri godine inflacija iznosila 40 odsto, dok je kurs dinara prema evru ostao na približno istom nivou.
On smatra da se inflacija brani merama koje nisu adekvatne i koje se preduzimaju kako bi se dao dodatni impuls deviznom kursu dinara u obavljanju njegove funkcije stabilizacionog sidra u uslovima pojačanih inflacionih turbulencija.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
