Trojica maloletnika zbog ovog nasilja osuđena su na maksimalne kazne za svoj uzrast. Vođa grupe dobio je pojačan vaspitni nadzor šest meseci do dve godine, a druga dvojica po ukor suda. Školu je sud kaznio sa pola miliona dinara, a direktorku Suzanu Popović Ickovski sa 50.000.

- Anđela Todorović se ubila 27. maja 2014. godine skokom sa petog sprata nedovršenog hotela "Zvezda 2" u Vrnjačkoj Banji zbog uvredljivih poruka koje su joj slale "drugarice.”

- Dečak (13) iz Zemun Polja je polomio obe noge i povredio slezinu pošto su ga drugovi naterali da skoči sa krova vrtića “Bubamara” u ovom beogradskom prigradskom naselju.

- Pre oko godinu i po dana 17-godišnjem učeniku srednje tehničke škole "Mileva Marić" u Titelu, kojeg su vršnjaci tukli, vređali, sipan je deterdžent u oči.

- Anu R. (13) iz Arilja školski drug D. N. je nakon kraćeg verbalnog duela "zakucao" glavom pri čemu joj je razbio arkadu i zatvorio oko.

Ovakvih slučajeva iz školskih klupa još je mnogo. Za neke se zna, a neka deca o tome nikada nisu progovorila.

------------------

Danas je na konferenciji “Drug nije meta” priča o zlostavljanju devojčice iz Novog Sada ostavila poseban utisak na novinare i nastavnike, a verujemo i na učenike koji su ispunili salu Amerikana u Domu omladine.

”Reč je o devojčici koja je došla u novu školu u četvrtom razredu. Vršnjaci iz odeljenja je nisu prihvatili od samog početka. Bilo je to više od gledanja popreko, ili nazivanja dođošem, kako su je jedno vreme zvali”, počela je priču u trećem licu Dragana Ćorić, pravnik i kreatorka Aleksinog zakona.

"U petom razredu su joj spalili knjige i to naočigled nastavnika, tukli su je, šikanirali, psovali. Budući da je bila nadarena za prirodne nauke, uvek je pomagala deci iz razreda, trudila se da im objasni. Ipak, svaki put, posle pismenog iz matematike, kontrolnog iz fizike, hemije...ona je dobijala batine. Štitila su je samo tri dečaka, koji bi kada su znali da je grupica čeka ispred škole, izlazili na glavni ulaz, dobili po koju ćušku, a devojčica bi bežala kroz prozor", nastavila je Dragana priču do tog trenutka nezainteresovanim dvanaestogodišnjacima i trinaestogodišnjacima.

U sedmom razredu je, kaže Dragana, devojčica doživela ozbiljnije povrede.

Pismo od kog se srce cepa - Aleksi za rođendan

”Bila je zima. Ispred škole ju je sačekala grupa učenika. Dvojica dečaka su je naterala da skine jaknu, a onda su je držali dok su je drugi gađali ledenicama u grudni koš. U osmom razredu, u prvom polugodištu nije išla u školu jer su joj rebra bila slomljena.”

Iako je njen slučaj prijavljen policiji i nastavnicima u školi, ništa nije učinjeno da se nasilnicima stane na put. Ipak, zahvaljujući roditeljima, njihov ljubavi i brizi, razrednom starešini i trojici dečaka koji su jedini uvek stajali u njenu zaštitu, devojčica nije poklekla, a tortura se po završetku osnovne škole završila.

"Priča ima srećan kraj. Ta devojčica stoji pred vama", rekla je ponosno Ćorić.

Nakon dužeg aplauza prisutnih, Dragana je istakla da svojom ličnom pričom želi da skrene pažnju klincima na jedan od gorućih problema našeg, ali i svih savremenih društava.

Zbog toga je, kaže, i napisala Aleksin zakon – da bi se stalo na put nasilju, da žrtve shvate da nisu oni krivi, da potraže pomoć roditelja, nastavnika, pedagoga…

”Deca moraju da shvate da nisu oni krivi ako su malo drugačiji ( drugačije se oblače, neke reči drugačije izgovaraju), greše oni drugi, oni koji ih prozivaju i šikaniraju. Ono što je važno je da shvate da su stariji , posebno roditelji, njihovi saveznici i da bi uvek trebalo da se prvo njima obrate za pomoć.”

DIGITALNA ERA DONELA SAJBER NASILJE

Sa njom se slaže i psiholog Dobrinka Kuzmanović, kao Biljana Kikić Grujić, iz Centra za sprečavanje devijantnog ponašanja kod mladih.

Dobrinka Kuzmanović, asistent na departmanu za psihologiju Fakulteta za medije i komunikaciju, kaže da je danas dominatno nasilje vršnjaka na internetu, jer čak 95 odsto dece ima profil na društvenim mrežama, a čak jedna trećina ispitanika u nedavno istraživanju je reklo da su doživeli neki oblik digitalnog nasilja.

Ona ističe da je samo jedan odsto zatražilo pomoć od roditelja, a da je nekih 3, 4 odsto našlo sagovornika u vršnjacima.

”Deca misle da roditelji ne mogu da im pomognu, ali zato roditelji moraju da nadziru šta im deca rade na internetu, kakve sadržaje gledaju, sa kim komuniciraju. Važno je uspostaviti poverenje dete – roditelj. Tada ćemo moći da očekujemo da se deca povere.”, naglasila je Kuzmanović.

Ono što je prvi pokazatelj da dete tri nasilje jeste promena ponašanja.

”Neminovno je da dete promeni ponašanje – povlači se u sebe, sve ređe izlazi iz sobe, izbegava svoje obaveze. Opet, ako je reč o žrtvi vršnjačkog nasilja na internetu, dete sve više vremena provodi baš za računarom, prateći grupe koje ga šikaniraju, vređaju.”, objasnila je Kikić Grujić i dodala da su roditelji i nastavnici prava adresa za rešavanje problema.

”Najbolje je da se njima obratite za pomoć, jer će oni znati koga dalje da kontaktiraju – da li policiju ili neku drugu službu.”

Kikić ističe da je sajber nasilje posebno opasno jer tu deca svašta sebi dozvole, pa i da kažu ili urade nešto što ne bi u školi, na ulici.

 Učesnici današnje konferencije poručili su da nikako ne bi trebalo raditi drugima ono što ne biste želeli da neko radi vama, da deca pažljivo biraju reči..."jer ne znamo kako će neko reagovati."

I, da...šala je šala samo ako se smeje i onaj na čiji račun se šalite.

 (J.S.)