Vladimir Jakovljević (40) iz sela Sovljak je uz pomoć prijatelja, u svom kombiju pakovao tikvice u kese i besplatno nudio inzenađenim prolaznicima u centru Uba.
Naljutio se jer je prethodnog dana jedna od kompanija, koja je vlasnik nekoliko maloprodajnih lanaca u Srbiji, najpre od njega poručila 1,5 tonu tikvica, a popodne otkazala porudžbinu.
"Kada sam dobio porudžinu, dogovorena je cena od 10 dinara po kilogramu, u gajbama, ali su tokom popdneva javili da im ipak ne treba. U međuvremenu sam dobio ponudu da prepakujem u druge gajbe i dam po sedam dinara, ali nisam hteo, hoću da podelim narodu", rekao je Jakovljević.
On kaže da je "mnogo uložio u proizvodnju, pod tikvicama u plastenicima imam pola hektara, a da se naseče (nabere) tona i po treba četvoro ljudi. Po čoveku se plaća 2.000 dinara, znači ukupno osam hiljada samo za sečenje. Na ponuđenu cenu od sedam dinara, za tonu i po tikvica ja bih imao zaradu od 2.000 dinara. E, za te pare bolje da je dam džabe! Neka bar neko ima vajde, kad ja nemam!".
Rekao je da su ga gajenje, berba i prevoz do kupca mladih tikvica s pola hektara koštali 4.000 evra, a da je pazario 5.000 evra. Zato je preostale tikvice, kupus i zelenu salatu spakovao i sa ubskim aktivistima Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka (NURDOR) odvezao u Beograd i poklonio kuhinjama roditeljskih kuća "Zvončica", gde su deca koja se leče od te bolesti, a dali su i Institutu za majku i dete.
Tikvice iz rane proizvodnje na početku sezone prodavao je za 50 i 60 dinara kilogram, ali su tada količine bile male.
"Čim su stigle veće količine, odmah je cena otišla dole", rekao je Jakovljević i da se njegova proizvodnja "uklapa" u cenu od 30 dinara za kilogram, što je "solidna cena, da može da se preživi".
Iako nije ubrao sav plod, zaradu više ne očekuje, a kaže da mu je dosadašnji prihod zanemarljiv u odnosu na ulaganja i rad.
"Tikvica se seje u januaru, rasađuje u februaru, a kad su velike zime, moraju dupli najloni da se postavljaju na plastenicima, folije - i unutra i gore. Neko je uveo i grejanje, što je velika investicija. Imam četiri i po hiljade 'kućica', tako da svakoga dana četvoro ljudi angažujem kao ispomoć. U početku sam prodavao na (beogradskom) Kvantašu i nekim kompanijama, i tada sam nešto malo i zaradio", rekao je Jakovljević.
Povrtarstvo, jedan od najtežih i najzahtevnijih poslova u poljoprivredi je nasledio od dede i oca. Na dva hektara ima 76 plastenika tikvica, kupusa, paprika, krastavaca i praziluka.
Smatra da razlog neuobičajeno niske cene povrća nije prezasićeno tržište, već opšta kriza.
"Sve je stalo. Nije samo tikvica jeftina, već i ostalo povrće. Narod jednostavno nema para da kupi. Kupus je isto završio kao tikvica - košta od pet do sedam dinara, ali nisam donosio da ga delim džabe jer ga je teško transportovati, a praziluk je nekako prošao. Ne znam ni gde da nađem računicu. Bivalo je da nešto ne ide, ali da ne ide ništa, to još nije bilo!", rekao je Jakovljević iz tamnavskog povrtarskog sela Sovljaka.
A evo kako su prošli oni koji gaje kupus na jugu Srbije
