SPC slavi danas Duhove ili Svetu Trojicu, pedeseti dan posle Vaskrsa a deseti dan posle Spasovdana. Troimeni praznik zapravo je rođendan Hrišćanske crkve i, po predanju, dan moćnih energija.
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Silazak sv. Duha na apostole, praznik koji se smatra rodendanom Hrišcanske crkve, a koji je u narodu pozant i kao Sv. Trojica ili Pedesetnica.
ŠTA KAŽE CRKVA...
Na taj dan apostoli su se svi zajedno okupili na jednom mestu. Odjednom je nastala huka sa neba koja je ispunila kucu u kojoj su sedeli. Plamteci jezici ispunjeni Svetim Duhom postavili su se na svakog od njih. Sada su apostoli primili Svetog Duha i postali su živa duša. Apostoli su tada poceli da govore drugim jezicima - kako im je Duh Sveti dao da govore. Na taj nacin Gospod je poslao apostole da propovedaju veru hrišcansku po celom svetu.
Silaskom Svetog Duha na apostole završeno je osnivanje crkve Hristove ili carstva Božijeg na zemlji. Tako se ovaj praznik smatra i rodendanom Crkve Hristove.
U spomen ovog važnog i znamenitog dogadaja, silaska Svetog Duha na apostole i u cast Svete Trojice, Boga u tri lica, a posebno u cast Svetog Duha, slavi crkva praznik koji se zove Pedesetnica, jer se slavi u pedeseti dan posle Pashe - Vaskrsa, kada su Judeji salvili svoju Pedesetnicu. S toga ovaj praznik ima tri naziva: Trojice, Silazak Svetog Duha naapostole ( Duhovi ) i Pedesetnica (Pentekoste).
Ovaj praznik slave katolici, pravoslavni i druge hrišcanske crkve.
Molitva Svetom Duhu
Care nebeski, Utešitelju, Duše istine, koji si svuda i sve ispunjavaš, riznico dobara i davaoce života, dodi i useli se u nas, i ocisti nas od svake necistote i spasi, Blagi, duše naše.
U Crkvenoj ikonografiji, Silazak Svetog Duha predstavljen je vernom slikom kako Apostoli sede sa strane, sa upražnjenim mestom na celu (to mesto je za Gospoda Hrista, koji se deset dana ranije uzdigao na nebo).
... A ŠTA KAŽU OBICAJI
Obicaj je da se na ovaj praznik u hramove i domove unosi osvecena zelena trava i cvece. Za to ima nekoliko "pokrica".
Jedno je po ugledu na starozavetni jevrejski obicaj o prazniku "Sedmica", pošto je Duh Sveti sišao na apostole na ovaj jevrejski praznik. Zelenilo obnavlja prirodu, a Duh Sveti obnavlja duše naše kao i celokupno bice.
Drugi je da su kuce Jevreji a time i apostoli ukrašavali granjem, cvecem i travom podsecajuci se na vreme kad su posle ropstva lutali sa Mojsijem po pustinji i živeli u kolibama od granja i lišca.
Letnje zadušnice: Setite se mrtvih i pomolite se
Posle svete Liturgije služi se Molitva, Priziv Svetom Duhu, na kojoj se kleci i pletu se venci od trave i cveca. Ti vencici se nose kuci i stavljaju pored ikone i kandila na zid. Praznik Svete Trojice uvek se slavi u nedelju.
LEPE DEVOJKE I MOCNA ENERGIJA
Ovaj praznik se povezuje i sa starim vremenima, kada se slavio praznik žetve, radosti i ljubavi. Deset devojaka obuku se i okite lepo, pa zadu od kuce do kuce, a medu njima je jedna kralj, jedna kraljica, jedna barjaktar, a ostale su dvorkinje. Držeci jatagane obavijene peškirima, igraju i pevaju pesme ? ženidbi, udaji, prosidbi, srecnom sastanku, radosti oko dece.
Veruje se da u periodu pre i posle ovog praznika vladaju mocne energije. Obicaj je da se obilaze manastiri, što bi narocito trebalo da cine osobe koje traže oprost grehova ili lek za bolest. Dobro je, kako tvrde upuceni, iz tih manastira poneti osveštanu vodicu jer u narednih godinu dana obezbeduje harmoniju u domu.
U istocnoj Srbiji, uoci, na dan i posle Svete Trojice, Vlahinje imaju pojacanu vanculnu percepciju i tada proricu, baju vodicu za skidanje cini i spravljaju biljne meleme za uspeh i blagostanje. U Homolju i Timockoj krajini, izmedu dva utorka oko Trojice, organizuju se povorke.
U jednoj od njih – “kraljici”, ucestvuju najlepše devojke u selu, predstavljajuci rusaljke, vile koje su nastale od duša preminulih devojaka i utopljenih žena, pokopanih bez uobicajenih pogrebih obreda.
Prema pisanju etnologa dr Slobodana Zecevica, omiljeno mesto im je krošnja, pa se zato ne preporucuje penjanje po drvecu da se ne bi uznemirile, zaposele osobu ili je namamile u kolo da igra do smrti.
Da bi se covek zaštitio od takve nesrece, u džepu treba da nosi cen belog luka ili pelina, a drvece se ritualno kiti darovima: sapunima, šarenim peškirima, flašicama parfema i ruževima za usne.
Trojice se slave kao veliki praznik u Šumadiji. Tog dana mnogim selima išle su krstonoše. U povorci su bili i konjanici i sva muška deca svecano obucena u nova odela. Krstonoše gaze preko useva i njiva a ispred svake kuce cekaju ih ponude mleka, belog mrsa i druge hrane.
