Provalnici u Beogradu godišnje obiju i do 1.500 stanova, odnosno tri četiri dnevno. U vreme godišnjih odmora provala više. Evo šta savetuju građane iz MUP-a.
Najčešći izvršioci tih krađa su amateri - narkomani, koji nasumično biraju stanove i to one najmanje obezbeđene, rečeno je agenciji Beta u MUP-u.
U MUP-u navode da najbolju zaštitu od provalnika bez obzira na savremene tehnologije - video nadzor, interfon, blindirana vrata, dobar komšija i dalje predstavlja najbolju i najdelotvorniju zaštitu kada su provale u stanove u pitanju.
"Zahvaljujući pozivu komšija, provalnici su više puta uhvaćeni na delu - u stanu, liftu, ispred zgrade", rekao je šef Odseka za suzbijanje teških krađa i krađa pri Odeljenju za suzbijanje imovinskih delikata Uprave kriminalističke policije PU za grad Beograd Uglješa Stešević i dodao da do blagog povećanja broja provala dolazi leti u vreme odmora.
Beograd: Uhapšeni osumnjičeni za desetine provala
Stešević je naveo da je jedan od provalnika svojevremeno za dve godine provalio u 200 stanova u Beogradu.
Lopovi se sajlom spuštali u stanove
Stanovi su, kako je naveo, na meti provalnika uglavnom u prepodnevnim časovima, a poslovni prostor, pošte, banke, magacini poslepodne i uveče.
"Provalnici obično gledaju kako da na lakši način uđu u stan, ulaze kroz otvoren prozor, otključana vrata ili pronalaze ključ ispod otirača za obuću, hidrantskom sandučetu, na štoku vrata itd. Lutaju ulicama, ulaze u zgrade i odlučuju se na licu mesta. U stanju su da po par dana prate ima li nekoga", rekao je Stašević i dodao da obraćaju pažnju na to da li su spuštene roletne na prozorima, gori li svetlo, da li su prozori otvoreni.
Stešević je upozorio da provalnici često u vrata zaglave sitne predmete – papirić ili drvce kako bi ustanovili da li vrata neko otvara, ali i da dolaze do telefona stana da bi proverili da li će se neko javljati. Prema njegovim rečima, kontorlišu i poštanske sandućiće kako bi videli da li se računi i pošta redovno uzimaju.
KAKO DA SE ZAŠTITITE
"Za razliku od provalnika – amatera, koji se uglavnom na licu mesta odlučuju za provalu, profesionalci dobijaju informacije od onih koji "tipuju" stanove i prave profil potencijalno oštećenog koji sadrži informacije o materijalnoj situaciji, rekao je Stešević i dodao da oni za svoje usluge dobijaju procenat od ukradenog plena.
Stešević je naveo da video nadzor i interfoni, dosta pouzdano štite od provala, kao i sigurnosna blindirana ulazna vrata sa sigurnosnim bravama i dupla brava na ulaznim vratima, a prema njegovim rečima cilindrični uložak brave ne sme da viri spolja, jer se lako se lomi.
"Veoma je važno da građani ne ostavljaju ključeve ispod otirača, u sandučićima ili na mestima na kojima bi provalnik mogao lako da ih pronađe i da dragocenosti ne ostavljaju u stanovima već da ih odnesu u sefove kada odu na odmor", rekao je Stašević.
Dobro je obavestiti komšije pre odlaska na odmor, kako bi obratili pažnju na naš stan, kao i ostaviti ključ osobi od poverenja, koja će obilaziti stan, otvarati poštu, paliti svetla i otvarati prozore i podizati roletne, kako potencijalni provalnici ne bi mogli da pretpostave da vlasnici nisu tu, rekao je Stešević.
Prema njegovim rečima, ne bi bilo loše fotografisati dragocenosti, kao i zapisati serijske brojeve skupocenih uređaja, radi lakšeg pronalaska i prepoznavanja.
Stešević je naveo da su provalnici uglavnom pljačkali magacine u Surčinu, na Ledinama, u Zemunu i Altini, i da su robu su odvozili sa dva-tri kamiona. Potom su je prevozili van Beograda i prodavali na veliko.
