Na današnji dan, 22. jula 1456. godine hrišćanska vojska pod komandom ugarskog vojskovođe Janoša Hunjadija, poznatijeg u srpskim narodnim pesmama kao Sibinjanin Janko, pobedila turske snage, koje su opkolile Beograd.
Znacaj hrišcanske pobede, u kojoj je ucestvovao i srpski despot Ðurad Brankovic, sastoji se u privremenom zaustavljanju turskih osvajanja i daljeg prodora ka Zapadnoj Evropi.
Podnevna zvona, po nalogu pape Kalista Treceg proslavljaju ovaj dogadaj sve do današnjih dana.
Papa je 6. avgust proglasio danom Beogradske pobede, koji je trebalo da se slavi u celom hrišcanskom svetu.
KONACNO: Narodni heroj Milan Tepic dobija spomenik
Najznacajniji beogradski branioci, Hunjadi i Kapistran, slali su pisma ugarskom kralju, papi, plemicima, Veneciji, milanskom vojvodi. Papa je vest o pobedi raznosio dalje, pa je ona stigla i do etiopskog vladara.
Vest o pobedi širili su i Dubrovcani, naredeno je da se svuda prirede svecanosti u cast pobede kod Beograda, a papa licno je smatrao ovaj dogadaj najsrecnijim dogadajem u svom životu.
Pobedu hrišcana obeležio je i gubitak najznacajnijih branilaca. Naime, u polurazorenom gradu došlo je do širenja raznih zaraznih bolesti, medu kojima i kuge, od cega je u avgustu u Zemunu umro Hunjadi.
Kapistran je umro 23. oktobra 1456. godine u Iloku, a pre kraja te godine umro je i srpski despot Ðurad Brankovic, još jedna važna licnost u balkanskoj politici.
Opsada Beograda 1456. godine je drugi veliki napad Turaka na ovaj grad koji se desio izmedu 4. i 22. jula. Nakon pada Carigrada, glavni protivnik Osmanlija na zapadu bila je kraljevina Ugarska.
Sultan Mehmed Drugi Osvajac pokrenuo je veliku vojsku s ciljem da osvoji Smederevo, prestonicu srpskog despota Ðurda Brankovica, i Beograd, najznacajnije ugarsko uporište na južnoj granici.
Tih dana se na nebu pojavila repata zvezda, "koja dosezaše do zemlje". Ondašnji, sujeverni svet smatrao je da ova pojava, kasnije nazvana Halejeva kometa, donosi nesrecu.
Kad junaci nisu mislili na sebe - Bitka na Cegru
Beogradu je u pomoc pritekao Janoš Hunjadi, uz koga su uglavnom bili njegovi stari saborci, prekaljeni borci i izvestan broj najamnika, cije je prikupljanje pomogao i srpski despot Ðurad Brankovic, cije su snage neposredno pre napada na Beograd odolele otomanskoj opsadi Smedereva.
Tursku vojsku je predvodio licno sultan Mehmed Drugi, a njena brojnost se kretala od 100.000 do 160.000 vojnika. Prema podacima savremenika broj brodova se kretao od 200 do nekoliko desetina.
Sultan je tražio pomoc od svojih vazala - od bosanskog kralja tražio je 10.000 ljudi, od hercega Stefana Vukcica 8.000, a od vojvode Petra Prvog Pavlovica 4.000 i odgovarajucu kolicinu namirnica od svakog od njih. Oni su odbili da pošalju ovu pomoc, isticuci kako ce placati samo redovan danak.
Ne zna se kolika je bila posada beogradskog utvrdenja. Glavni zapovednik grada bio je Mihalj Siladi, Hunjadijev rodak i saradnik. Podrška plemstva je izostala, a tursko nadiranje ka Dunavu izazvalo je paniku te su mnogi plemici pa i sam kralj, pobegli na zapad.
Najviše je bilo krstaša. Oni su dolazili sa svih strana, najviše iz Ugarske, ali i iz Austrije, Poljske, Ceške, Nemacke, a glavni logor krstaške vojske bio je kod Zemuna.
Ova vojska bila je slabo opremljena. Najverovatnije je u borbama u gradu i oko njega ucestvovalo izmedu 10.000 i 20.000 hrišcanskih vojnika.
U borbi su na hrišcanskoj strani ucestvovali šajkaši, Srbi koji su dobro poznavali Dunav, što ce se pokazati kao izuzetno važno u potonjim borbama.
Hunjadi je za dan prodora na Dunavu izabrao 14. jul. Ugarske lade žestoko su napale turske brodove. Razbijena je prva turska borbena linija. Brodovi su dejstvovali jedni na druge topovima i puškama, a kada bi se dovoljno približili, zapocinjala bi borba prsa u prsa.
Za ishod borbe bio je znacajani napad šajkaša iz Beograda, s leda. Hrabrost Srba šajkaša narocito je hvalio hronicar i ocevidac Taljakoco.
Posle poraza na Dunavu, Turci su napali žestoko sa kopna. Uvece 21. jula otpoceo je turski napad. Vojsku su obilazili derviši i odredivali nagrade za one koji se prvi popnu na zidine i one koji prvi udu u grad. Uz velike gubitke približavali su se napadaci zidinama.
Turci su napadali svim sredstvima ali su se i hrišcani žestoko borili. U borbu se ukljucilo sveštenstvo. Branioci grada su uspeli da sprece proboj janjicara u Gornji grad.
Usledio je hrišcanski protivnapad u ranu zoru 22. jula. Branioci su bacali baklje na turske vojnike koji su se peli na gradske zidine. Brzo je buknula vatra i turski prodor je obustavljen. Janicari su bili odseceni u gradu, pa su pobijeni.
Ipak, ubrzo je usledio žestok turski protivnapad. U borbi je ucestvovao Mehmed Drugi, koji je pokušavao da spreci povlacenje svoje vojske, ali je u ovom okršaju i ranjen, dok su mnogi istaknuti Turci izginuli, medu njima i rumelijski beglerbeg Karadža i zapovednik janicara Hasan.
Posle neuspeha, u noci izmedu 21. i 22. jula, sultan je odlucio da se povuce, spalio je turske lade na Dunavu, a u toku noci izmedu 22. i 23. jula citava turska vojska se povukla.
O tacnom broju turskih gubitaka nema pouzdanih podataka. Broj poginulih pod Beogradom koji daju izvori krece se od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada. Turska flota na Dunavu pretrpila je katastrofu. Janjicari su teško stradali.
Broj Turaka koji su napustili sultanovu vojsku ili su zarobljeni nije moguce ni približno utvrditi. Ðenovljanin Promontorio de Kampis procenio je turske gubitke na 500.000 dukata.
Ovaj poraz je narušio ugled turskog sultana. On se svetio svojim saradnicima zbog poraza. Kada su mu petorica glasnika doneli loše vesti iz Ugarske on je naredio da se pobiju. Postoje i podaci koji govore da je licno odrubio glave nekim svojim vojskovodama, a neki su, po njegovom naredenju, pobijeni cim su stigli u Sofiju.
Materijalna šteta naneta beogradskom utvrdenju bila je ogromna. Najviše branilaca poginulo je u borbama 21. i 22. jula, a znatno manje od turskih bombardovanja. Nemoguce je dati preciznu procenu broja žrtava.
Hunjadija je papa i zvanicno imenovao za krstaškog propovednika.
