Paradajz prskaju etrelom da brze zri

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

Otrovom "teraju" paradajz da brže zri!?

Voće i povrće u Srbiji sazri preko noći, a kontrole o upotrebi pesticida i herbicida gotovo i da nema. Sve više se koristi zabranjeni biljni regulator "etrel", pišu beogradski mediji.

paradajz Izvor: MONDO, Bojana Zimonjić Jelisavac

Iako je njegova upotreba zabranjena, sve češće se, kako kažu domaći stručnjaci, može na crno nabaviti iz zemalja u okruženju, ali se može naručiti i u pojedinim poljoprivrednim apotekama.

Kod nas se o zloupotrebi pesticida, insekticida i fungicida najviše priča kada dođe do nekog trovanja ljudi ili do pomora pčela i ptica. Priča se da je kontrola nadležnih ustanova prilično slaba i selektivna, a na prisustvo ostataka mnogih ovakvih otrova analize se i ne rade, pišu “Novosti”.

“Fitosanitarna inspekcija je napravila pravi biznis, jer pojedinci imaju svoje firme za prodaju pesticida, uvoze ih iz Kine, mešaju bez neki posebnih oznaka, prepakuju i prave sve i svašta”, tvrdi Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

“Kad ih pitamo šta kontrolišu, kako i ko to radi, ništa ne kažu. Od Fitosanitarne inspekcije i Direkcije za zaštitu bilja već 10 godina tražimo da se uvede evidencija svakog poljoprivrednog proizvođača, da se tačno zna ko koristi pesticide i šta upotrebljava. Ne možete nekome da prodate pet litara nekog sredstva, ako njemu, na osnovu zasejane površine koju obrađuje, treba samo 100 grama. U poljoprivrednoj apoteci, bez ikakve kontrole, možete da uđete i kupite otrova koliko god vam treba. To je najveći problem, jer je stvoren odličan prostor za biznis i korupciju”.

"Srbija je deponija za proizvode EU"

Prema Papovićevim rečima, čak i zabranjeni preparati mogu da se kupe u poljoprivrednim apotekama, jer laboratorije nemaju tehničku mogućnost da kontrolišu pojedine parametre.

Kako je za “Novosti” rekao Novica Miletić, profesor tehnologije i zaštite bilja na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, "etrel", koji se koristi za brzo zrenje voća i povrća, nije registrovan kod nas, pa je samim tim i zabranjen.

“U pojedinim zemljama EU i u Americi, ‘etrel’ je dozvoljen i registrovan, a koristi se da bi voće i povrće pre sazrelo”, ističe profesor Miletić.

Počelo renoviranje osam beogradskih pijaca

“Možda nema neke opasnosti po zdravlje, ali takvo povrće i voće nije ukusno, jer je pre vremena sazrelo. Proizvođači, da bi što pre prodali, to primenjuju”, rekao je.

ŠTA KAŽE INSPEKCIJA

Kako su rekli u Ministarstvu poljoprivrede, inspekcije nisu pronašle zabranjeni "etrel"u voću i povrću.

“Uvek se radi analiza za određene aktivne supstance i ukoliko se utvrdi prisustvo neke nedozvoljene, onda se obavljaju dublje analize, kako bi se tačno utvrdilo o kom preparatu je reč. Da se voće i povrće koje se kontroliše tretira ovim preparatom, to bi sigurno bilo otkriveno”.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 25

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Povrtar koji proizvodi paradajz

Prvo Etrel koji sluzi za ubrzavanje zrenja u svakoj poljo apoteci je dostupan.Da bi se on koristio potrebno je odredjena temperatura biti par dana.Stvara se slika da svi proizvodjaci koriste Etrel da bi se smanjila potraznja za paradajzom i automatski snizila cena na pijacama .Pitajmo se kakvog li je kvaliteta Albansko povrce koje se uvozi u velikim kolicinama ,kakviog je kvaliteta i da li njega neko kontrolise.Naravno da ne jer je uvoznicki lobi jaci od drzave.Zasto neko sada od novinara i drzavnika ne obidje kvantaske pijace u unutrasnjosti Srbije da vide posto je taj paradajz.Ja cu vam reci 150 dinara za gajbu od 11 ili 12 kg. Pri tom prazna gajba je 40 din plus gorivo i ulaz na kvantas i nedaj boze da te zaustavi policija ode tura robe za nista.To je manje od 10 din za kilo.Primera radi u Beogradu na kalenicu u isto vreme 100 din.kg.Ko tu zaradjuje.Zna se Preprodavci.E sad da li se nekom na cenu od 10 din isplati da prska sa Etrelom.Naravno da Ne jer u letnjim danima paradajz sazri PRIRODNO.

Nirvana

@Karadjordje...sve Ste u pravu...al drzava Vas ne moze naterati da trujete sopstveni narod...sta dobijete proizvod bez ukusa i karmu...nema bogacenja na brzinu ko kod nas...zato i propadaju...

Karadjordje

Sam sam iz hobija na okucnici razvio ozbiljnu proizvodnju paradajza..desetak godina..i odustsao..posekao ubetonirane cevi...i rekao nikad vise..za sebe..a vi uvozite..i ...nekog drugog a ne mene..

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU

loader