Niko se tako nije obradovao građevinskoj dozvoli kao ovih dana Dragana i Goran Mrđenović koje je “Oluja” 1995. godine odnela sa svog ognjišta iz Dvora na Uni - dozvola je napokon stigla i njihov dom počinje polako da dobija svoje obrise.
Mrđenovići su započeli kuću na obroncima planine Jelice ali nakon prvih uzidanih cigli stigli su problemi - inspekcija im je zabranila radove i naložila da poruše tek uzidane blokove jer ne poseduju adekvatnu građevinsku dozvolu.
Svašta je porodica Mrđenović preživela u proteklih 27 godina - rastureni po Srbiji radili su od Pazara, preko Crne Gore pa do Rume i Fruške gore.
Nadali su se da će se skućiti u šumovitom delu Jelice gde su kupili plac i iskrčili vrzinu, ali su naišli na prepreku zvanu građevinska dozvola.
"Uzeo sam projektanta, geometra i dvojicu majstora i počeo da zidam, ali ne ugradismo ni 500 cigala pre nego što je došla inspekcija i zatvorila gradilište. Pozvan sam kod inspektora, dobio i potpisao zapisnik o rušenju i kumio i molio da mi daju građevinsku dozvolu, sve ću da platim što se i podrazumeva. A oni samo isto ponavljaju, ruši, pa ruši. Zidaj ponovo kada ti damo dozvolu", kaže za tanjug Goran Mrđenović.
Dodaje da nije mogao da provede još jednu godinu ispod ljudskog dostojanstva.
"Ali nije vredelo pa sam bio rešio da prekratim sebi muke ”, priča Goran Mrđenović i dodaje da se pre nekoliko dana pojavio ispred opštine sa flašom benzina spreman da učini taj očajnički korak.
Intervenisala je policija, a o slučaju je bio obavešten i gradonačelnik čačka Milun Todorović koji ga je pozvao na razgovor.
"Odustao sam kada mi je gradonačelnik rekao da je Gradska uprava dužna da mi izda dozvolu i da ću je dobiti u najkraćem roku", kaže Mrđenović, dodajući da je u međuvremenu ispunjeno.
Naime, tri dana nakon toga stigla građevinska dozvola na poslednju adresu na planini Jelici.
Kako kaže, sada će sve lako i neće mu padati teško ni da spava pod vedrim nebom dok ne podignem krov nad glavom.
Inače, Mrđenovići su izbegli iz svog doma u Dvoru na Uni za vreme akcije Oluja koja je za njih trajala skoro 22 godine.
Goran je po zanimanju veterinar a njegova supruga kuvarica, a imaju troje dece.
Još uvek se dobro sećaju noći 5. avgusta kada ih je probudio komšija i povikao da se kupe i beže za Srbiju.
"Stavio sam ukućane i nešto stvari u golf pa u Rumu, a odatle u razne delove Srbije snalazeći se za preživljavanje. Sasvim slučajno za novi početak odabrali smo Čačak i ovaj plac od 15 ari na Jelici. Prodali smo sve svoje stvari koje smo imali i letos počeli da kopamo temelj”, kaže on.
