On, međutim, nije otkrio o kom je investitoru reč.

"Nešto manje od godinu dana smo radili da nađemo nekoga ko će uložiti, a da 'Torlak' ostane srpski, da ostane ovde i da proizvodi naše, domaće, vakcine. Našli smo investitora, koji bi uložio 40 miliona evra u to, koji je saglasan sa svim onim što je naša vizija 'Torlaka'", rekao je Lončar za RTS.

On je istakao da je dobra stvar što "oni koji ulažu u to, oni imaju svoje tržište".

Međutim na pitanje ko će biti partner u "Torlaku", Lončar je rekao da "onaj ko želi da uloži, za sada ne želi da se pominje".

Period sankcija i drugi problemi ostavili su posledice na ovaj Institut. Država nikada nije dovoljno uložila u uvođenje novih tehnologija i poštovanje svetskih standarda o prostoru i opremi. Mnogi su strahovali da bi "Torlak" mogao biti i prodat.

"Ne tako davno zaposleni su radili 365 dana u godini, zaista svakog dana 24 sata, da bi obezbedili efikasnu i bezbednu vakcinu prvo za sebe, za svoju decu, za ovu državu, naravno za Institut 'Torlak', ali i za decu 83 zemlje širom sveta. Kao čoveku koji je u ovoj kući proveo ceo radni vek, vrlo teško, emotivno doživljavam ovu situaciju", navodi Svetlana Filipović Vignjević, pomoćnica direktorke Instituta za dijagnostiku i naučni razvoj.

Proizvode vakcine protiv difterije, tetanusa, protiv pertusisa, BSŽ vakcinu... U "Torlaku" rade analize na raznorazne viruse, antialergijske testove i prave serum protiv zmijskog otrova. Jedina vakcina koju ne proizvode od 2007. godine je ona protiv dečje paralize.

"Posedujemo znanje, tehnologiju i kvalitet, ali nemamo dovoljno novca da bismo se usaglasili sa smernicama dobre proizvođačke prakse koja bi nam omogućila da nadalje nastupimo na svetskom tržištu", ističe Vera Stoiljković, direktorka Instituta "Torlak" za RTS.

Torlak je nekada bio ponos srpske medicine i snabdevao je 150 zemalja sveta. Poslednjih godina ovaj Institut je u teškoj situaciji.