U šumama duž administrativne linije sa Kosovom i Metohijom od 1999. do 2007. je bespravno posečeno oko 280.000 kubnih metara drveta, upozorili su nadležni iz Javnog preduzeća za gazdovanje šumama "Srbijašume".
U šumama duž administrativne linije sa Kosovom i Metohijom od 1999. do 2007. je bespravno posečeno oko 280.000 kubnih metara drveta, upozorili su nadležni iz Javnog preduzeća za gazdovanje šumama "Srbijašume".
Bespravne seče na području šumskih gazdinstava Vranje, Kuršumlija, Leskovac, i od prošle godine i na području Raške, imaju karakter pustošenja šuma, izjavila je Tanjugu rukovodilac Odeljenja za zaštitu šuma i zaštićena prirodna dobra u “Srbijašumama" Gordana Jančić.
Ona je istakla da na tom području šumu bespravno seku uglavnom Albanci sa Kosova, koji organizovano, tokom noći, naoružani upadaju na teritoriju duž administrativne linije.
Prema njenim rečima, tim sečama pričinjene su ogromne direktne štete, dok su ekološke štete višestruko veće i u pojedinim slučajevima i nemerljive, imajući u vidu značaj šuma.
Jančićeva je ukazala da su prošle godine najveće bespravne štete počinjene u šumskim gazdinstvima Vranje - 4.563 kubnih metara, Kuršumlija - 1.243, Raška - 1.057 i Loznica - 1.032 kubnih metara drveta, tako da ukupne bespravne seče u ta četiri šumska gazdinstva iznose 7.895 kubnih metara ili 74 odsto ukupnih bespravnih seča na nivou "Srbijašuma".
Ona je naglasila da su predstavnici "Srbijašuma" sa Ministarstvom unutrašnjih poslova izlazili na područje duž administrativne linije od 1999. i procenjivali koliko je šume bespravno posečeno, u trenucima kada postoji mogućnost da se priđe tim lokalitetima.
Međutim, to područje nije bezbedno kao ostale oblasti u nadležnosti "Srbijašuma" na kojima čuvari mogu slobodno da se kreću, tako da znaju ko su počinioci bespravne seče i podnose krivične prijave na poznato ime, objasnila je Jančićeva i dodala da se i za to područje zna kad je izvršena svaka bespravna seča, na kojoj površini i procenjena vrednost posečenog drveća.
"Onda se podnosi prijava protiv nepoznatog počinioca", objasnila je ona.
Jančićeva je napomenula da 'Srbijašume" čuvaju državne šume na administrativnoj liniji do dela koji je bezbedan, međutim, jedan čuvar pokriva ceo reon, tako da pri upadu naoružanih i organizovanih grupa ne može da im se suprotstavi.
Ona je ukazala da čuvari imaju pravo, kada uhvate počinioca bespravne seče, da mu oduzmu predmete kojima je to učinjeno, zaplene posečeno drvo i podnesu prijave, međutim, naoružanim grupama sa druge teritorije ne mogu da priđu.
Prema njenim rečima, da bi to bilo sprečeno trebalo bi da bude uspostavljena potpuna kontrola granice sa područja Kosova i Metohije tako da, kada se otkriju ljudi koji prelaze i bespravno seku šume, budu preduzete mere radi sprečavanja prolaska.
Jančićeva je navela i da je generalno gledajući kaznena politika u Srbiji za bespravnu seču šuma neadekvatna napravljenoj šteti, odnosno kazne su previše niske i stimulativno deluju na počinioce, a sudski procesi veoma dugo traju.
Ona je naglasila da se pri obračunu nanete štete često ne priznaje ekološka šteta i izgubljena dobit, već samo direktna šteta, odnosno kolika je vrednost posečenog drveta.
Za bespravnu seču šuma prošle godine podneto je ukupno 1.089 prijava, a rešeno 198 ili 18,2 odsto. Broj prijava, koji je od 2003. do 2007. godine podnet protiv poznatih počinioca, daleko je veći od broja podnetih protiv nepoznatih počinioca i kreće se u rasponu od 72,4 do 83,2 odsto, rekla je Jančićeva.
Ona je ukazala i da se u poslednje vreme ulažu napori da se pravosudni organi edukuju u toj oblasti jer se često dešava da sudije ne poznaju dovoljno problematiku zaštite šuma i njen značaj, tako da traže potpune dokaze iako su prikupljene činjenice koje jasno pokazuju ko je počinilac, pa se izriču blage kazne.
(Tanjug)
Bespravne seče na području šumskih gazdinstava Vranje, Kuršumlija, Leskovac, i od prošle godine i na području Raške, imaju karakter pustošenja šuma, izjavila je Tanjugu rukovodilac Odeljenja za zaštitu šuma i zaštićena prirodna dobra u “Srbijašumama" Gordana Jančić.
Ona je istakla da na tom području šumu bespravno seku uglavnom Albanci sa Kosova, koji organizovano, tokom noći, naoružani upadaju na teritoriju duž administrativne linije.
Prema njenim rečima, tim sečama pričinjene su ogromne direktne štete, dok su ekološke štete višestruko veće i u pojedinim slučajevima i nemerljive, imajući u vidu značaj šuma.
Jančićeva je ukazala da su prošle godine najveće bespravne štete počinjene u šumskim gazdinstvima Vranje - 4.563 kubnih metara, Kuršumlija - 1.243, Raška - 1.057 i Loznica - 1.032 kubnih metara drveta, tako da ukupne bespravne seče u ta četiri šumska gazdinstva iznose 7.895 kubnih metara ili 74 odsto ukupnih bespravnih seča na nivou "Srbijašuma".
Ona je naglasila da su predstavnici "Srbijašuma" sa Ministarstvom unutrašnjih poslova izlazili na područje duž administrativne linije od 1999. i procenjivali koliko je šume bespravno posečeno, u trenucima kada postoji mogućnost da se priđe tim lokalitetima.
Međutim, to područje nije bezbedno kao ostale oblasti u nadležnosti "Srbijašuma" na kojima čuvari mogu slobodno da se kreću, tako da znaju ko su počinioci bespravne seče i podnose krivične prijave na poznato ime, objasnila je Jančićeva i dodala da se i za to područje zna kad je izvršena svaka bespravna seča, na kojoj površini i procenjena vrednost posečenog drveća.
"Onda se podnosi prijava protiv nepoznatog počinioca", objasnila je ona.
Jančićeva je napomenula da 'Srbijašume" čuvaju državne šume na administrativnoj liniji do dela koji je bezbedan, međutim, jedan čuvar pokriva ceo reon, tako da pri upadu naoružanih i organizovanih grupa ne može da im se suprotstavi.
Ona je ukazala da čuvari imaju pravo, kada uhvate počinioca bespravne seče, da mu oduzmu predmete kojima je to učinjeno, zaplene posečeno drvo i podnesu prijave, međutim, naoružanim grupama sa druge teritorije ne mogu da priđu.
Prema njenim rečima, da bi to bilo sprečeno trebalo bi da bude uspostavljena potpuna kontrola granice sa područja Kosova i Metohije tako da, kada se otkriju ljudi koji prelaze i bespravno seku šume, budu preduzete mere radi sprečavanja prolaska.
Jančićeva je navela i da je generalno gledajući kaznena politika u Srbiji za bespravnu seču šuma neadekvatna napravljenoj šteti, odnosno kazne su previše niske i stimulativno deluju na počinioce, a sudski procesi veoma dugo traju.
Ona je naglasila da se pri obračunu nanete štete često ne priznaje ekološka šteta i izgubljena dobit, već samo direktna šteta, odnosno kolika je vrednost posečenog drveta.
Za bespravnu seču šuma prošle godine podneto je ukupno 1.089 prijava, a rešeno 198 ili 18,2 odsto. Broj prijava, koji je od 2003. do 2007. godine podnet protiv poznatih počinioca, daleko je veći od broja podnetih protiv nepoznatih počinioca i kreće se u rasponu od 72,4 do 83,2 odsto, rekla je Jančićeva.
Ona je ukazala i da se u poslednje vreme ulažu napori da se pravosudni organi edukuju u toj oblasti jer se često dešava da sudije ne poznaju dovoljno problematiku zaštite šuma i njen značaj, tako da traže potpune dokaze iako su prikupljene činjenice koje jasno pokazuju ko je počinilac, pa se izriču blage kazne.
(Tanjug)
