U Srbiji se, prema nezvaničnim podacima, baci i do deset odsto hleba, što je u odnosu na razvijene zemlje veoma porazan podatak, izjavio je u utorak prof. dr Đorđe Psodorov iz novosadskog Instituta za prehrambene tehnologije.
U Srbiji se, prema nezvaničnim podacima, baci i do deset odsto hleba, što je u odnosu na razvijene zemlje veoma porazan podatak, izjavio je u utorak prof. dr Đorđe Psodorov iz novosadskog Instituta za prehrambene tehnologije.
Iako ne postoje precizni statistički podaci, "veruje se da smo među najvećim potrošačima hleba u Evropi", rekao je on napominjući da je neopravdano bacati velike količine najvažnije domaće životne namirnice pošto se i stari hleb može upotrebiti na više načina.
U Francuskoj, Nemačkoj ili Sloveniji sav proizvedeni hleb se gotovo potpuno upotrebi u ljudskoj ishrani i "nema ga po kontejnerima kao kod nas", ali treba imati na umu da je u razvijenim zemljama ta namirnica znatno kvalitetnija nego kod nas i cena kilograma je od pet do deset evra.
Na konferenciji za novinare povodom predstojećeg Festivala hleba, Psodorov je napomenuo da u Novom Sadu (a to važi i za Srbiju) jedemo prosečno kvalitetan hleb, a problem je u tome što "kvalitet hleba ne prati kvalitet pšenice".
Često se dešava da se u proizvodnju te namirnice ulaže veoma malo jer "brza zarada tera pekare da prave hleb po ubrzanom postupku pa je on onda bez ukusa, nema punoću i aromu i ne može da se sačuva duže od dana.
Kad bi naši pekari želeli da prave najkvalitetniji hleb, morali bi mnogo više da ulože u proizvodnju pa bi bio i znatno skuplji što "džep većine naših potrošača ne bi mogao da podnese", zaključio je profesor Psodorov.
U Novom Sadu je oko 220 registrovanih pekara koji ukupno dnevno proizvedu 300.000 do 320.000 vekni hleba teških uglavnom 600 grama.
Tanjug
Iako ne postoje precizni statistički podaci, "veruje se da smo među najvećim potrošačima hleba u Evropi", rekao je on napominjući da je neopravdano bacati velike količine najvažnije domaće životne namirnice pošto se i stari hleb može upotrebiti na više načina.
U Francuskoj, Nemačkoj ili Sloveniji sav proizvedeni hleb se gotovo potpuno upotrebi u ljudskoj ishrani i "nema ga po kontejnerima kao kod nas", ali treba imati na umu da je u razvijenim zemljama ta namirnica znatno kvalitetnija nego kod nas i cena kilograma je od pet do deset evra.
Na konferenciji za novinare povodom predstojećeg Festivala hleba, Psodorov je napomenuo da u Novom Sadu (a to važi i za Srbiju) jedemo prosečno kvalitetan hleb, a problem je u tome što "kvalitet hleba ne prati kvalitet pšenice".
Često se dešava da se u proizvodnju te namirnice ulaže veoma malo jer "brza zarada tera pekare da prave hleb po ubrzanom postupku pa je on onda bez ukusa, nema punoću i aromu i ne može da se sačuva duže od dana.
Kad bi naši pekari želeli da prave najkvalitetniji hleb, morali bi mnogo više da ulože u proizvodnju pa bi bio i znatno skuplji što "džep većine naših potrošača ne bi mogao da podnese", zaključio je profesor Psodorov.
U Novom Sadu je oko 220 registrovanih pekara koji ukupno dnevno proizvedu 300.000 do 320.000 vekni hleba teških uglavnom 600 grama.
Tanjug
