U široj okolini Beograda nema otrovnih zmija, a spokojni mogu biti čak i oni koji planinare po Avali ili Kosmaju, uverava Rastko Ajtić, herpetolog iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
U široj okolini Beograda nema otrovnih zmija, a spokojni mogu biti čak i oni koji planinare po Avali ili Kosmaju, uverava Rastko Ajtić, herpetolog iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
"Ako ih nagazite ili probate da ih uhvatite, neke vrste mogu da ujedu, ali je ugriz bezopasan. U zavisnosti od toga koliki su joj zubi, zmija može da napravi i veću ranu koju treba isprati alkoholom i posle toga ste mirni", kaže za "Politiku" Ajtić.
Bez obzira na to što nisu otrovne, njihov izgled i odbrambeni stav, koji liči na poziciju za napad, može da zastraši. Pojedine vrste smukova u okolini glavnog grada mogu da narastu više od dva metra i, kada su uplašeni, šište i sikću da bi oterali uljeza.
"Zbog šara na telu, ljudi često misle da se suočavaju sa otrovnom smukuljom, ali ova vrsta zmije takođe je bezopasna i malo je ima na ovom području", objašnjava Ajtić.
Ako na izlet nosite hranu, naročito voće, najverovatnije je da će vam se na šumskoj gozbi pridružiti insekti privučeni mirisom hrane.
"Treba biti oprezan da sa zalogajem ne stavite u usta i osu ili pčelu jer će vas ujesti za jezik", kaže Nenad Lazarević, tehnički saradnik na katedri za morfologiju, sistematiku i filogeniju životinja Biološkog fakulteta.
Opasnost od krpelja manja je u sušnom periodu, pa je žitelj šume koga se treba najviše kloniti stršljen, koga na našim izletištima ipak ima u malom broju.
"On vas neće napasti ukoliko nije uznemiren i, ako ga vidite, treba samo da se odmaknete sa njegove putanje i pustite ga da se udalji. Ujedi paukova i mrava koji se mogu naći kod nas nisu toliko opasni. Bezopasna je čak i uholaža, za koju se lažno veruje da upuzava ljudima u uho", kaže Lazarević.
U visokoj travi koja pruža sklonište ovim napastima može se naći i bezbroj stručaka ambrozije, biljke koja dobrom delu Beograđana izaziva gotovo nezaobilazni osip i jaku kijavicu. Strategiju za suzbijanje ambrozije gradska vlast je dobila još pre dve godine, ali joj je potom bilo potrebna još godina dok nije raščistila nadležnost nad površinama koje je trebalo obraditi.
"Gradsko zelenilo” kosi označene površine dok Institut za zaštitu životne sredine i pesticide raspršuje herbicide. Oni uništavaju i ostale vrste, ali usmerenih otrova, kakvi bi istrebljivali samo ambroziju, na žalost nema.
Za sada je obezbeđen novac za ljude i sredstva koja mogu da pokriju oko 80 hektara zahvaćenih ambrozijom, ali ugrožena površina nije manja od nekoliko stotina hektara. S ograničenim mogućnostima, odlučeno je da se suzbija ambrozija u užem gradskom jezgru, uzdajući se da će se vlasnici njiva na periferiji prestonice, kako im nalaže zakon, sami postarati za svoje njive i livade, što se nije desilo.
(MONDO)
"Ako ih nagazite ili probate da ih uhvatite, neke vrste mogu da ujedu, ali je ugriz bezopasan. U zavisnosti od toga koliki su joj zubi, zmija može da napravi i veću ranu koju treba isprati alkoholom i posle toga ste mirni", kaže za "Politiku" Ajtić.
Bez obzira na to što nisu otrovne, njihov izgled i odbrambeni stav, koji liči na poziciju za napad, može da zastraši. Pojedine vrste smukova u okolini glavnog grada mogu da narastu više od dva metra i, kada su uplašeni, šište i sikću da bi oterali uljeza.
"Zbog šara na telu, ljudi često misle da se suočavaju sa otrovnom smukuljom, ali ova vrsta zmije takođe je bezopasna i malo je ima na ovom području", objašnjava Ajtić.
Ako na izlet nosite hranu, naročito voće, najverovatnije je da će vam se na šumskoj gozbi pridružiti insekti privučeni mirisom hrane.
"Treba biti oprezan da sa zalogajem ne stavite u usta i osu ili pčelu jer će vas ujesti za jezik", kaže Nenad Lazarević, tehnički saradnik na katedri za morfologiju, sistematiku i filogeniju životinja Biološkog fakulteta.
Opasnost od krpelja manja je u sušnom periodu, pa je žitelj šume koga se treba najviše kloniti stršljen, koga na našim izletištima ipak ima u malom broju.
"On vas neće napasti ukoliko nije uznemiren i, ako ga vidite, treba samo da se odmaknete sa njegove putanje i pustite ga da se udalji. Ujedi paukova i mrava koji se mogu naći kod nas nisu toliko opasni. Bezopasna je čak i uholaža, za koju se lažno veruje da upuzava ljudima u uho", kaže Lazarević.
U visokoj travi koja pruža sklonište ovim napastima može se naći i bezbroj stručaka ambrozije, biljke koja dobrom delu Beograđana izaziva gotovo nezaobilazni osip i jaku kijavicu. Strategiju za suzbijanje ambrozije gradska vlast je dobila još pre dve godine, ali joj je potom bilo potrebna još godina dok nije raščistila nadležnost nad površinama koje je trebalo obraditi.
"Gradsko zelenilo” kosi označene površine dok Institut za zaštitu životne sredine i pesticide raspršuje herbicide. Oni uništavaju i ostale vrste, ali usmerenih otrova, kakvi bi istrebljivali samo ambroziju, na žalost nema.
Za sada je obezbeđen novac za ljude i sredstva koja mogu da pokriju oko 80 hektara zahvaćenih ambrozijom, ali ugrožena površina nije manja od nekoliko stotina hektara. S ograničenim mogućnostima, odlučeno je da se suzbija ambrozija u užem gradskom jezgru, uzdajući se da će se vlasnici njiva na periferiji prestonice, kako im nalaže zakon, sami postarati za svoje njive i livade, što se nije desilo.
(MONDO)
