Zaduženost građana Srbije u proseku iznosi od 400 do 450 evra, a po zaposlenom 800 do 900 evra, izjavio je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.
Zaduženost građana Srbije u proseku iznosi od 400 do 450 evra, a po zaposlenom 800 do 900 evra, izjavio je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.
On je na konferenciji za novinare rekao da te podatke treba uzeti uslovno jer su preračunati po trenutnom kursu dinara, ali da oni, ipak, pokazuju da je obim zaduženosti građana Srbije daleko niži nego u ostalim zemljama.
Zaduženost građana po bankarskim kreditima u prvoj polovini godine povećana je 6,8 odsto i na kraju juna dostigla je 315 milijardi dinara, a najveći rast imali su stambeni i poljoprivredni krediti, rekao je Dugalić.
Prema njegovim rečima, ti podaci pokazuju da je u prvoj polovini godine smirena tražnja građana za bankarskim uslugama i, ako se uzme u obzir da je inflacija od početka godine bila oko šest odsto, može se reći da su građani zadržali zaduženost na nivou prošle godine.
Dugalić je objasnio da postoje dva razloga za za smirivanje zaduženosti građana - mere Narodne banke Srbije usmerene na obuzdavanje tražnje, kao i činjenica da su se građani u prethodne dve godine znatno zadužili, pa je sada nastupila zasićenost.
On je napomenuo i da se, sve dok građani relativno uredno plaćaju svoje obaveze, kao što je to sada slučaj, ne može reći da su prezaduženi.
Dugalić je ukazao da se u junu prvi put dogodilo da su stambeni krediti postali dominantan oblik zaduživanja građana Srbije, pošto je zaduženost po toj vrsti kredita na kraju prve polovine godine bila 127,6 milijardi dinara.
Zaduženost po stambenih kreditima u prvoj polovini godine porasla je za 24,6 odsto, a u junu za 2,9 odsto.
Najznačajniji rast - 123 odsto - u prvoj polovini godine imali su poljoprivredni krediti, koji su dostigli 17,6 milijardi dinara, a prema rečima Dugalića, to je posledica aktivnosti Ministarstva poljoprivrede od pre nekoliko meseci kada je odobren znatan obim kratkoročnih poljoprivrednih kredita.
Obim gotovinskih kredita već nekoliko meseci opada i u prvoj polovini godine smanjen je 2,7 odsto, a u junu 1,2 odsto, dok je obim potrošačkih kredita u prvih šest meseci smanjen 26,3 odsto, ali je u junu povećan 2,2 odsto.
Dugalić je ocenio da u narednom periodu neće biti dramatične promene kamatnih stopa na kredite već će one stagnirati ili blago rasti.
On je objasnio da inflacija preti zemljama u kojima se zadužuju naše banke, pa se taj efekat prenosi i na Srbiju jer poskupljuje zaduživanje, ali je istakao da konkurencija sprečava banke da dramatično dižu kamatne stope na kredite kako ne bi izgubile klijente.
(Tanjug)
On je na konferenciji za novinare rekao da te podatke treba uzeti uslovno jer su preračunati po trenutnom kursu dinara, ali da oni, ipak, pokazuju da je obim zaduženosti građana Srbije daleko niži nego u ostalim zemljama.
Zaduženost građana po bankarskim kreditima u prvoj polovini godine povećana je 6,8 odsto i na kraju juna dostigla je 315 milijardi dinara, a najveći rast imali su stambeni i poljoprivredni krediti, rekao je Dugalić.
Prema njegovim rečima, ti podaci pokazuju da je u prvoj polovini godine smirena tražnja građana za bankarskim uslugama i, ako se uzme u obzir da je inflacija od početka godine bila oko šest odsto, može se reći da su građani zadržali zaduženost na nivou prošle godine.
Dugalić je objasnio da postoje dva razloga za za smirivanje zaduženosti građana - mere Narodne banke Srbije usmerene na obuzdavanje tražnje, kao i činjenica da su se građani u prethodne dve godine znatno zadužili, pa je sada nastupila zasićenost.
On je napomenuo i da se, sve dok građani relativno uredno plaćaju svoje obaveze, kao što je to sada slučaj, ne može reći da su prezaduženi.
Dugalić je ukazao da se u junu prvi put dogodilo da su stambeni krediti postali dominantan oblik zaduživanja građana Srbije, pošto je zaduženost po toj vrsti kredita na kraju prve polovine godine bila 127,6 milijardi dinara.
Zaduženost po stambenih kreditima u prvoj polovini godine porasla je za 24,6 odsto, a u junu za 2,9 odsto.
Najznačajniji rast - 123 odsto - u prvoj polovini godine imali su poljoprivredni krediti, koji su dostigli 17,6 milijardi dinara, a prema rečima Dugalića, to je posledica aktivnosti Ministarstva poljoprivrede od pre nekoliko meseci kada je odobren znatan obim kratkoročnih poljoprivrednih kredita.
Obim gotovinskih kredita već nekoliko meseci opada i u prvoj polovini godine smanjen je 2,7 odsto, a u junu 1,2 odsto, dok je obim potrošačkih kredita u prvih šest meseci smanjen 26,3 odsto, ali je u junu povećan 2,2 odsto.
Dugalić je ocenio da u narednom periodu neće biti dramatične promene kamatnih stopa na kredite već će one stagnirati ili blago rasti.
On je objasnio da inflacija preti zemljama u kojima se zadužuju naše banke, pa se taj efekat prenosi i na Srbiju jer poskupljuje zaduživanje, ali je istakao da konkurencija sprečava banke da dramatično dižu kamatne stope na kredite kako ne bi izgubile klijente.
(Tanjug)
