Gorivo na pumpama u Srbiji od subote je skuplje u proseku za 1,4 odsto, odnosno 1,5 dinara po litru. Cena benzina je u proseku veća za 1,38 dinara po litru, a dizel goriva za 1,61 dinar.
Gorivo na pumpama u Srbiji od subote je skuplje u proseku za 1,4 odsto, odnosno 1,5 dinara po litru.
Cena benzina je u proseku veća za 1,38 dinara po litru, a dizel goriva za 1,61 dinar.
Litar bezolovnog motornog benzina "evro premijum BMB 95" poskupeo je za 1,56 dinara - na 122,82 dinara, a benzina "MB 95" i "BMB 95" za po 1,33 dinara - na 112,03 dinara.
LItar dizel goriva D-2 poskupeo je za 1,46 dinara - na 98,46 dinara, "eko 3 dizela" za 1,57 dinara - na 102,9 dinara po litru, a "evro dizela" za 1,67 dinara - na 108,06 dinara po litru.
Nova cena litra ulja za loženje je 94,97 dinara što je 1,86 dinara više nego do sada.
Poskupljenja goriva u Srbiji predložilo je Ministarstvo energetike pošto je u 15 dana od prethodne korekcije cene sirove nafte izražena u dinarima porasla 2,14 odsto.
Prethodna promena cena naftnih derivata u Srbiji bila je 24. juna kada je benzin poskupeo u proseku 2,8 odsto, odnosno 2,81 dinar po litru.
Uz konstataciju da su, na prvi pogled, cene goriva u Srbiji u skladu sa cenama u Evropi, CEVES je naveo da je cena dizel goriva bez poreza u Srbiji najviša u Evropi, dok je bezolovni benzin BMB 95, takođe bez poreza, u Srbiji drugi najskuplji u Evropi.
Cena dizel goriva bez poreza u Srbiji je u proseku čak 10 evro centi viša od prosečne cene (bez poreza) u Evropi, dok je bezolovni benzin BMB 95, bez poreza, kod nas za oko 6,5 evro centi iznad prosečne evropske cene.
Porezi koji opterećuju naftne derivate u Evropi su veoma visoki i učestvuju često i sa više od 50 odsto u ceni - u Irskoj, Češkoj i Italiji porezi i dažbine čine čak 55 odsto maloprodajne cene goriva.
Srbija godišnje troši oko milion tona dizel goriva i 1,1 milion tona benzina, što znači da mi, na godišnjem nivou, plaćamo NIS-u oko 200 miliona evra više u poređenju s prosečnom evropskom cenom.
"Kada uzmemo u obzir i niže troškove rada u Srbiji, mogli bismo da procenimo da nas neefikasnost NIS-a košta oko 250 miliona evra ili oko jedan odsto bruto domaćeg proizvoda godišnje", smatra CEVES.
Da je NIS efikasan kao prosečna evropska naftna kompanija, bezolovni benzin BMB 95 bi se u Srbiji danas prodavao po ceni od 101,6 dinara, umesto 122,8 dinara po litru, a evro dizel po ceni od 94,6, umesto 108,06 dinara po litru koliko danas vrede.
CEVES je skrenuo pažnju da država ne naplaćuje NIS-u adekvatnu naknadu za korišćenje domaćih mineralnih ležišta.
Gotovo petina nafte, koju NIS preradi, potiče iz domaćih naftnih ležišta i za korišćenje domaće nafte NIS državi plaća naknadu od tri odsto, ali osnovica na koju se ova stopa odnosi nije precizno definisana i ona ne uzima u obzir kretanje cena nafte u svetu.
Slična nalazišta nafte bi u razvijenim zemljama bila oporezivana sa između 35 i 55 odsto tržišne vrednosti ispumpane nafte.
U Srbiji se godišnje ispumpa oko 600.000 tona, a tržišna vrednost po današnjim cenama iznosila bi oko 550 miliona dolara ili oko 350 miliona evra.
U razvijenim privredama država bi oporezivala vađenje domaće sirovine sa oko 120 miliona evra, ali kod nas je ova nadoknada veoma niska i ne uračunava višestruki skok cena nafte u svetu.
Dakle, neefikasnost NIS-a građane Srbije, prema konzervativnim procenama, košta više od 370 miliona evra godišnje (250 miliona nefikasnost u proizvodnji i 120 miliona za neplaćenu nadoknadu za korišćenje nacionalnih prirodnih resursa).
Da bi ovu brojku stavili u kontekst, CEVES podseća da u Srbiji ima oko 1,85 miliona drumskih vozila (1,5 miliona automobila i 350.000 kamiona, autobusa i ostalih teretnih vozila).
Kao posledica neefikasnosti NIS-a, svaki vlasnik vozila u proseku ima dodati trošak od oko 200 evra godišnje.
Srbija je među pet evropskih zemlja (četiri republike bivše SFRJ i Moldavija) u kojoj se još prodaje olovni benzin, a u svetu se on prodaje u 21 zemlji od ukupno 190 i to uglavnom u Africi.
Koliko su goriva ovakvog kvaliteta pogubna za životnu okolinu, govore i podaci o zagađenosti vazduha u Beogradu, gde je nivo kancerogenih poliaromatičnih ugljovodonika tokom 2007. godine bio iznad dozvoljene granične vrednosti čak u 56,7 odsto merenja, a i ukupne suspendovane čestice su bile iznad dozvoljene godišnje vrednosti.
Suspendovane čestice manje od 10 mikrona bile su u Beogradu iznad dozvoljene vrednosti čak 287 dana u 2007. godini i ta zagađenja su pretežno posledica lošeg kvaliteta naftnih derivata koji se proizvode i prodaju u Srbiji.
(agencije/MONDO)
Cena benzina je u proseku veća za 1,38 dinara po litru, a dizel goriva za 1,61 dinar.
Litar bezolovnog motornog benzina "evro premijum BMB 95" poskupeo je za 1,56 dinara - na 122,82 dinara, a benzina "MB 95" i "BMB 95" za po 1,33 dinara - na 112,03 dinara.
LItar dizel goriva D-2 poskupeo je za 1,46 dinara - na 98,46 dinara, "eko 3 dizela" za 1,57 dinara - na 102,9 dinara po litru, a "evro dizela" za 1,67 dinara - na 108,06 dinara po litru.
Nova cena litra ulja za loženje je 94,97 dinara što je 1,86 dinara više nego do sada.
Poskupljenja goriva u Srbiji predložilo je Ministarstvo energetike pošto je u 15 dana od prethodne korekcije cene sirove nafte izražena u dinarima porasla 2,14 odsto.
Prethodna promena cena naftnih derivata u Srbiji bila je 24. juna kada je benzin poskupeo u proseku 2,8 odsto, odnosno 2,81 dinar po litru.
Cene goriva u Srbiji najviše u Evropi
Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) iz Beograda ocenio je da su cene goriva u Srbiji, kada se izuzmu porezi, najviše u Evropi, zbog monopolskog položaja NIS-a i njegove neefikasnosti, a neefikasnost te kompanije košta građane Srbije više od 370 miliona evra godišnje.Uz konstataciju da su, na prvi pogled, cene goriva u Srbiji u skladu sa cenama u Evropi, CEVES je naveo da je cena dizel goriva bez poreza u Srbiji najviša u Evropi, dok je bezolovni benzin BMB 95, takođe bez poreza, u Srbiji drugi najskuplji u Evropi.
Cena dizel goriva bez poreza u Srbiji je u proseku čak 10 evro centi viša od prosečne cene (bez poreza) u Evropi, dok je bezolovni benzin BMB 95, bez poreza, kod nas za oko 6,5 evro centi iznad prosečne evropske cene.
Porezi koji opterećuju naftne derivate u Evropi su veoma visoki i učestvuju često i sa više od 50 odsto u ceni - u Irskoj, Češkoj i Italiji porezi i dažbine čine čak 55 odsto maloprodajne cene goriva.
Srbija godišnje troši oko milion tona dizel goriva i 1,1 milion tona benzina, što znači da mi, na godišnjem nivou, plaćamo NIS-u oko 200 miliona evra više u poređenju s prosečnom evropskom cenom.
"Kada uzmemo u obzir i niže troškove rada u Srbiji, mogli bismo da procenimo da nas neefikasnost NIS-a košta oko 250 miliona evra ili oko jedan odsto bruto domaćeg proizvoda godišnje", smatra CEVES.
Da je NIS efikasan kao prosečna evropska naftna kompanija, bezolovni benzin BMB 95 bi se u Srbiji danas prodavao po ceni od 101,6 dinara, umesto 122,8 dinara po litru, a evro dizel po ceni od 94,6, umesto 108,06 dinara po litru koliko danas vrede.
CEVES je skrenuo pažnju da država ne naplaćuje NIS-u adekvatnu naknadu za korišćenje domaćih mineralnih ležišta.
Gotovo petina nafte, koju NIS preradi, potiče iz domaćih naftnih ležišta i za korišćenje domaće nafte NIS državi plaća naknadu od tri odsto, ali osnovica na koju se ova stopa odnosi nije precizno definisana i ona ne uzima u obzir kretanje cena nafte u svetu.
Slična nalazišta nafte bi u razvijenim zemljama bila oporezivana sa između 35 i 55 odsto tržišne vrednosti ispumpane nafte.
U Srbiji se godišnje ispumpa oko 600.000 tona, a tržišna vrednost po današnjim cenama iznosila bi oko 550 miliona dolara ili oko 350 miliona evra.
U razvijenim privredama država bi oporezivala vađenje domaće sirovine sa oko 120 miliona evra, ali kod nas je ova nadoknada veoma niska i ne uračunava višestruki skok cena nafte u svetu.
Dakle, neefikasnost NIS-a građane Srbije, prema konzervativnim procenama, košta više od 370 miliona evra godišnje (250 miliona nefikasnost u proizvodnji i 120 miliona za neplaćenu nadoknadu za korišćenje nacionalnih prirodnih resursa).
Da bi ovu brojku stavili u kontekst, CEVES podseća da u Srbiji ima oko 1,85 miliona drumskih vozila (1,5 miliona automobila i 350.000 kamiona, autobusa i ostalih teretnih vozila).
Kao posledica neefikasnosti NIS-a, svaki vlasnik vozila u proseku ima dodati trošak od oko 200 evra godišnje.
Srbija je među pet evropskih zemlja (četiri republike bivše SFRJ i Moldavija) u kojoj se još prodaje olovni benzin, a u svetu se on prodaje u 21 zemlji od ukupno 190 i to uglavnom u Africi.
Koliko su goriva ovakvog kvaliteta pogubna za životnu okolinu, govore i podaci o zagađenosti vazduha u Beogradu, gde je nivo kancerogenih poliaromatičnih ugljovodonika tokom 2007. godine bio iznad dozvoljene granične vrednosti čak u 56,7 odsto merenja, a i ukupne suspendovane čestice su bile iznad dozvoljene godišnje vrednosti.
Suspendovane čestice manje od 10 mikrona bile su u Beogradu iznad dozvoljene vrednosti čak 287 dana u 2007. godini i ta zagađenja su pretežno posledica lošeg kvaliteta naftnih derivata koji se proizvode i prodaju u Srbiji.
(agencije/MONDO)
