O "ženskom zakonu" u jeziku ne misle sve žene isto | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

O "ženskom zakonu" u jeziku ne misle sve žene isto

Izvor Beta
Izvor Beta

Šta kažu aktivistkinje i lingvistkinje o tome da, navodno, "srpski jezik ne trpi nazive zanimanja u ženskom rodu".

Izvor: Mondo/ Stefan Stojanović

negujmo srpski jezik, andrić, isidora sekulić, beograd, plakati Izvor: Mondo/ Stefan Stojanović

Aktivistkinje za ženska prava iz Vojvodine ocenile su za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) da je polemika oko zakona o rodnoj ravnopravnosti u jeziku pokušaj zaustavljanja usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti i prikrivanja drugih društvenih problema. Lingvistkinje, međutim, ne misle sve tako.

Aktivstkinja za ženska prava Marija Srdić rekla je da se tema rodno osetljivog jezika pokreće kao posledica bure koja se digla oko Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti i dodala da to vidi kao "orkestriranu kampanju, iza koje stoji konzervativna polovina društva".

Sistemska blokada

Lingvistkinja Svenka Savić kazala je da jezik treba da bude spreman da se prilagodi novim situacijama i okolnostima u društvu. Prema njenim rečima, podaci pokazuju da postoji sistemska blokada za prodor rodno osetljivog jezika u službenu upotrebu. Vrlo mali broj zna da postoje odluke, predlozi i drugi usvojeni dokumenti i konkretne preporuke, valjano obrazložene za upotrebu rodno osetljivog srpskog jezika u službenoj upotrebi (ombudsmana i drugih), zatim da uglavnom ne čitaju stručnu literaturu sa takvom temom, da povezuju ovu promenu u jeziku sa nacionalnim identitetom, tačnije sa ugroženošću opstanka ćirilice, rekla je Svenka Savić.

"Taj nacrt je trenutno nešto najbolje što imamo. Ali, u njemu se nalazi niz stvari koje aktuelna politička elita ne može da proguta - kvotu od 40 odsto za žene, što je evropski standard, zatim dobro napisan deo koji se tiče kaznenih odredbi ukoliko se zakon ne poštuje. Postojeći zakon se primenjuje kao deklaracija, kome se sviđa - primeni, kome se ne sviđa - ne primeni", rekla je Srdić.

Lingvistkinja i članica Predsedništva Lige socijaldemokrata Vojvodine Maja Sedlarević rekla je da atmosfera od kada je najavljeno da će Nacrt zakona ući u skupštinsku proceduru takva da se jasno vidi nevoljnost da se zakon donese i da je rasprava o tome da li jezik trpi funkcije u ženskom rodu samo početak pritiska na javnost zbog tog zakona.

"Jezik je promenljiv, jezik prati društvene tokove, formira se svest javnosti onim što je izgovoreno, jezik pokazuje promene u društvu. Kao što žene nikada nisu bile ministarke, astronautkinje, predsednice, danas to jesu i upotrebom imenica u ženskom rodu mi pokazujemo da se bave tim zanimanjima. Reč je zapravo o pokušaju sprečavanja promena koje su neminovne", navodi Maja Sedlarević.

Lingvistkinja i profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Dubravka Valić Nedeljković, rekla je da ne vidi razlog da se sada polemiše o rodno osetljivom jeziku, jer su mnogi lingvisti uspeli u tome da "urodnjavanje jezika u javnoj komunikaciji bude deo svakodnevice".

Nova jezička pravila: Sutkinja, psihijatresa...?

"Retrogradno je sada ponovo otvarati to pitanje, jer je reč o završenom procesu koji se ne može poništiti. Čemu onda gubljenje vremena u nesvrsishodnim polemikama, osim ako nije namera da se 'oposle neka druga posla', opet kroz jezičku politiku", rekla je Valić Nedeljković.

Profesorka Filozofskog fakuleta u Novom Sadu Ljiljana Pešikan Ljuštanović ocenila je da je priča o rodno osetljivom jeziku u ovom trenutku "dimna zavesa", jer se pokreće kada prema njenim rečima, odlukom ministarstva, poslodavci mogu da otpuste trudnu ili bolesnu ženu, a "ništa bolje neće ni muškarci proći".

"To je neka vrsta zamajavanja. Uostalom, to nije samo pitanje žena, to je i pitanje muškaraca. Ali, pretvarati to u pitanje sukoba među polovima je samo zamagljivanje suštine", rekla je Pešikan Ljuštanović.

Ona je podsetila da je Srbija potpisala i odgovarajuće međunarodne ugovore, kojima se obavezala na upotrebu rodno korektnog jezika.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 7

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Uzicanka

Mislum da nije toliko zabrinjavajuce ako ne kazes advokatica ili pekarka ili...ali zato je veoma zabrinjavajuce kada svakodnevno na svim nacionalnim tv stanicama voditelji i voditeljke kazu:bekstejdz umesto iza scene;level umesto nivo itd itd.Ajd pod Turcima smo bili 500 god,pa se saziveli i usvojili turcizme,ali ova bolesna moda sa zapada sto dolazi,pa i njihove reci sto i deca u svakodnevnom govoru sve vise koriste,e to zabrinjava.Njihov jezik,njihova muzika,njihov zivot sve vam je kvalitetnije.Pa idite tamo pa zivite,niko vam ne brani.Ja vise volim da cujem Tozovca,Anu Bekutu...nego tamo Madonu,ovog onog.

Pogledajte prezimena ovih urodnjavaca

I sve ce vam biti jasno, nigde tu srba nema.

Serbia forever

Ovo nasilje na jeziku je po nalogu feministkinja.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU