Na dnevnom redu Skupštine Srbije, koja je zakazana za sredu, naći će se i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma Srbije i Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne industrije, koji je potpisan u Moskvi 25. januara ove godine.
Na dnevnom redu Skupštine Srbije, koja je zakazana za sredu, naći će se i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma Srbije i Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne industrije, koji je potpisan u Moskvi 25. januara ove godine.
Energetski sporazum sa Rusijom predviđa izgradnju magistralnog gasovoda kroz Srbiju, podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru i modernizaciju Naftne industrije Srbije (NIS), za koju je ruski "Gaspromnjeft" ponudio oko 900 miliona evra.
Gasovod "Južni tok", kapaciteta oko 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje, zajednički je projekat "Gasproma" i italijanskog Enija vredan oko 10 milijardi evra i trebalo bi da bude završen do 2013. godine, a deo bi trebalo da prođe kroz Srbiju i ima godišnji kapacitet od najmanje 10 milijardi kubnih metara.
Ponuda "Gaspromnjefta" je, kako je navedeno u Sporazumu, da učestvuje u zajedničkoj izgradnji gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju, da bude vlasnik 51 odsto tog gasovoda i da učestvuje u izgradnji podzemnog skladišta gasa u Banatskom dvoru.
Gasovod će se protezati od ruske kompresorske stanice Beregovaja, ispod Crnog mora, do Bugarske, a potom će se granati na dva kraka - jedan koji ide zapadno za Grčku i Italiju i drugi severno preko Srbije do centralne Evrope.
Od energetskog aranžmana očekuje se da će Srbija godišnje zarađivati skoro 140 miliona evra od tranzitnih taksi kada se poveže sa gasovodom "Južni tok", ukoliko se ostale balkanske zemlje pridruže projektu.
Prema prvim procenama, gradnja gasovoda kroz Srbiju mogla bi da košta oko 800 miliona evra, pa bi tako srpska strana, ako hoće 49 odsto udela u dobiti i vlasništvu kapitala, morala da nabavi polovinu para, što ne bi trebalo da bude problem, jer postoji više predloga kako da se to uradi.
Novac bi mogao da bude nabavljen potpuno iz inostranih kredita ili kombinacijom kredita i novca iz NIP-a ili imovine i znanja "Srbijagasa" ili zemljišta za gradnju.
I najskuplji način, uzimanje kredita, bi se isplatio, jer bi od zarade na tranzitu zajam mogao da bude vraćen u roku od dve do četiri godine, što je više nego povoljno.
U tom dokumentu bio je predlog o saradnji za izgradnju podzemnog skladišta gasa u Banatskom dvoru, iscrpljenog gasnog polja koje se nalazi 60 kilometara severoistočno od Novog Sada.
Kratkoročno gledano, skladište gasa Banatski dvor je najvažnije, pa bi investicije "Gaspromnjefta" trebalo ovde da stignu najbrže, a bilo bi ključno za snabdevanje tim energentom u zimskom periodu.
Najviše polemika u domaćoj javnosti izazvala je ponuda "Gaspromnjefta" od 400 miliona evra za 51 odsto deonica NIS-a, obećavajući dodatnih 500 miliona evra u investicijama do 2012. godine.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić nalazi se na čelu Radne grupe, koju je vlada Mirka Cvetkovića ovlastila za vođenje pregovora sa kompanijom "Gaspromnjeft" o zaključenju ugovora o prodaji i razvoju NIS-a i radiće u koordinaciji sa premijerom.
Pre pet meseci, ministar Dinkić je u prvim reagovanjima na energetski sporazum upozoravao da je moglo da se dobije pet do osam puta više za NIS da je prodat preko međunarodnog tendera.
Ministar Dinkić je kritikovao predlog Rusa da zabrana uvoza derivata ostane na snazi do 2012. godine i predložio da se što jasnije definiše poštovanje ekoloških standarda, što je sve povezano sa određivanjem roka za modernizaciju NIS-a.
Domaći eksperti su procenili da je knjigovodstvena vrednost NIS-a oko 1,2 milijarde evra, ali da je tržišna veća i mogla bi da dostigne oko tri milijarde evra.
Analitičari smatraju da treba biti svestan da cena 51 odsto kapitala NIS-a ne može da bude ista kao na tenderu, kao i da sa ruskim partnerom dobijamo kompaniju koja ima dosta sirove nafte i traži rafinerije da je preradi i prodaje derivate ne samo Srbiji, već i drugim zemljama.
(Tanjug)
Energetski sporazum sa Rusijom predviđa izgradnju magistralnog gasovoda kroz Srbiju, podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru i modernizaciju Naftne industrije Srbije (NIS), za koju je ruski "Gaspromnjeft" ponudio oko 900 miliona evra.
Gasovod "Južni tok", kapaciteta oko 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje, zajednički je projekat "Gasproma" i italijanskog Enija vredan oko 10 milijardi evra i trebalo bi da bude završen do 2013. godine, a deo bi trebalo da prođe kroz Srbiju i ima godišnji kapacitet od najmanje 10 milijardi kubnih metara.
Ponuda "Gaspromnjefta" je, kako je navedeno u Sporazumu, da učestvuje u zajedničkoj izgradnji gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju, da bude vlasnik 51 odsto tog gasovoda i da učestvuje u izgradnji podzemnog skladišta gasa u Banatskom dvoru.
Gasovod će se protezati od ruske kompresorske stanice Beregovaja, ispod Crnog mora, do Bugarske, a potom će se granati na dva kraka - jedan koji ide zapadno za Grčku i Italiju i drugi severno preko Srbije do centralne Evrope.
Od energetskog aranžmana očekuje se da će Srbija godišnje zarađivati skoro 140 miliona evra od tranzitnih taksi kada se poveže sa gasovodom "Južni tok", ukoliko se ostale balkanske zemlje pridruže projektu.
Prema prvim procenama, gradnja gasovoda kroz Srbiju mogla bi da košta oko 800 miliona evra, pa bi tako srpska strana, ako hoće 49 odsto udela u dobiti i vlasništvu kapitala, morala da nabavi polovinu para, što ne bi trebalo da bude problem, jer postoji više predloga kako da se to uradi.
Novac bi mogao da bude nabavljen potpuno iz inostranih kredita ili kombinacijom kredita i novca iz NIP-a ili imovine i znanja "Srbijagasa" ili zemljišta za gradnju.
I najskuplji način, uzimanje kredita, bi se isplatio, jer bi od zarade na tranzitu zajam mogao da bude vraćen u roku od dve do četiri godine, što je više nego povoljno.
U tom dokumentu bio je predlog o saradnji za izgradnju podzemnog skladišta gasa u Banatskom dvoru, iscrpljenog gasnog polja koje se nalazi 60 kilometara severoistočno od Novog Sada.
Kratkoročno gledano, skladište gasa Banatski dvor je najvažnije, pa bi investicije "Gaspromnjefta" trebalo ovde da stignu najbrže, a bilo bi ključno za snabdevanje tim energentom u zimskom periodu.
Najviše polemika u domaćoj javnosti izazvala je ponuda "Gaspromnjefta" od 400 miliona evra za 51 odsto deonica NIS-a, obećavajući dodatnih 500 miliona evra u investicijama do 2012. godine.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić nalazi se na čelu Radne grupe, koju je vlada Mirka Cvetkovića ovlastila za vođenje pregovora sa kompanijom "Gaspromnjeft" o zaključenju ugovora o prodaji i razvoju NIS-a i radiće u koordinaciji sa premijerom.
Pre pet meseci, ministar Dinkić je u prvim reagovanjima na energetski sporazum upozoravao da je moglo da se dobije pet do osam puta više za NIS da je prodat preko međunarodnog tendera.
Ministar Dinkić je kritikovao predlog Rusa da zabrana uvoza derivata ostane na snazi do 2012. godine i predložio da se što jasnije definiše poštovanje ekoloških standarda, što je sve povezano sa određivanjem roka za modernizaciju NIS-a.
Domaći eksperti su procenili da je knjigovodstvena vrednost NIS-a oko 1,2 milijarde evra, ali da je tržišna veća i mogla bi da dostigne oko tri milijarde evra.
Analitičari smatraju da treba biti svestan da cena 51 odsto kapitala NIS-a ne može da bude ista kao na tenderu, kao i da sa ruskim partnerom dobijamo kompaniju koja ima dosta sirove nafte i traži rafinerije da je preradi i prodaje derivate ne samo Srbiji, već i drugim zemljama.
(Tanjug)
