U pregovorima oko ulaska u Evropsku uniju, Srbiju čeka još jedno bolno i problematično područje. U ekologiju treba da uložimo 15 MILIJARDI EVRA! Pročitajte šta je poručio ministar i pogledajte fotografije iz raznih delova Srbije.
Srbija treba da napravi džinovske korake u raznim oblastima da bi se približila Evropskoj uniji, ali te korake treba, pre svega, da uradi zbog sebe i svog opstanka.
U pregovorima sa EU uskoro bi trebalo da bude otvoreno Poglavlje 27. (zaštita životne sredine), a na ovom polju, da se ne lažemo, Srbija stoji veoma, veoma loše. Zbog toga je vrlo realna pretpostavka da će to poglavlje, biti najkomplikovanije, najteže i NAJSKUPLJE za Srbiju, jer je stanje na vrlo niskom nivou.
Priznaje to i ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan koji je danas istakao da Srbija trenutno izdvaja 0,2% BDP-a (Bruto društvenog proizvoda) za ekologiju, a da bi trebalo da izdvaja 10 puta više za te namene.
"Srbija u zaštitu životne sredine treba da uloži oko 15 milijardi evra u narednih 25 do 30 godina", izjavio je Trivan uoči otvaranja konferencije "Na putu ka EU i zdravoj životnoj sredini: Koji su izazovi u pogledu eko-finansiranja u lokalnim zajednicama", koju organizuje Centar za evropske politike (CEP).
On je najavio veća izdvajanja iz budžeta za ekologiju u 2018. godini i dodao da je veliki pomak napravljen osnovanjem posebnog ministarstva za zaštitu životne sredine.
"Sad palimo motore", slikovito je opisao ministar.
Gušimo se u smeću: Srbija na divljim deponijama
NACIONALNA KATASTROFA: Rasprodaja pijaće vode
Užas u srpskim rekama - ovo je spas! (FOTO)
Najavio je da bi u budžetu za narednu godinu trebalo da bude izdvojeno više novca za ekologiju.
"Životna sredina je do sada bila 13. prase, hoću da se uvede red u tu oblast, a EU će svakako vršiti na nas pritisak", naglasio je Trivan.
PAPRENO: Evo koliko će Srbiju koštati ekologija
Nosi đubre sa sobom, ne prljaj prirodu!
Zašto smo stoka??? (FOTO)
Ministar Trivan je poručio da moramo da uhvatimo korak na vreme i da zato moramo više novca da izdvajamo iz budžeta, ali i da koristimo više i druge izvore finansiranja.
Trivan je najavio je da će u utorak održati sastanak sa čelnicima svih lokalnih samouprava u Srbiji po pitanju neracionalnog trošenja novca za ekologiju.
"Do kraja godine će imati period da razmisle kako će i šta da rade", poručio je ministar i dao obećanje da će uvesti red u lokalne samouprave po pitanju racionalnog trošenja novca za ekologiju, ali da to neće biti nikakav "lov na veštice".
"Ipak, niko neće nam dati ni cent ako i sami ne učestvujemo u finansiranju projekata. Trenutno ne izdvajamo dovoljno novca za zaštitu životne sredine i svakako ćemo ta sredstva podizati, bez obzira da li je reč o posebnim taksama i naknadamo za tu namenu ili ćemo tražiti druge izvore, iz budžeta ili drugo", dodao je Trivan.
"Imamo više orlova krstaša na grbu nego u prirodi"
Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović takođe je dao upozovarajuću, ali vrlo izglednu sliku o tome šta čeka Srbiju.
"Srbija je retka država kandidat koja nije dobila merila za otvaranje pregovora o Poglavlju 27 koje se tiče zaštite životne sredine, što znači da se ne moraju usvojiti nikakvi koraci da bi se s pregovorima krenulo, iako posla zaista ima još dosta. Oblast očuvanja životne sredine je veoma kompleksna, jedna trećina evropskog zakonodavstva je sadržana u tome i to će biti tehnički najzahtevnije poglavlje, ali naš pregovarački tim će učiniti sve da ispuni sve te standarde", rekao je Majstorović.
On je istakao da je Poglavlje 27 jedno od NAJZAHTEVNIJIH i NAJSKUPLJIH, osim poljoprivrede, na kojima će Srbija pregovarati u procesu evrointegracija, i u njemu se zahtevaju najviši standardi stručnosti i kapaciteti za sprovođenje prava i standarada EU.
"To poglavlje je izuzetno skupo ali ulaganja u zaštitu životne sredine ne treba posmatrati kao trošak, to su investicije u zdravlje i očuvanje životne sredine", rekao je on i ocenio da je usaglašavanje sa pravima EU najbolji način da se to ostvari.
On je predstavio rezultate istraživanja koje je sproveo Centar za evropske politike zajedno sa njihovim partnerima iz lokalnih samouprava rekavši da je ono pokazalo da postoji veliki prostor za unapređenje pravila, regulisanja i trošenja sredstava namenjienih zaštiti životne sredine u organima lokalne zajednice.
Još jedan zaključak do kojeg su došli i jeste da je potrebno u kontinuitetu raditi na podizanju stručnosti onih koji u organima lokalne zajednicerade na sprovođenu prrojektata o zaštiti životne sredine.
Treći zaključak tiče se javnog dijaloga u oblasti evrintegracija i zaštite životne sredine. Naime, u dijalog sa organizacijama civilnog društva kao predstavnicima građana na lokalu, neophodno je mnogo više uložiti, smatra Majstorović.
Te organizacije bi trebalo, navodi on, više da se uključe u planiranje razvojnih projekata koji se tiču zaštite životne.
On je takođe istakao da građani u manjim lokalnim sredinama ne smatraju, kako je to, prema njegovim rečima, uobičajeno mišljenje, da je zaštita životne sredine marginalno pitanje, već misle da gradske vlasti treba više da se pozabave time.
