"Sloboda koju nam Bog daje, to je jedino što je iznad ljubavi Božije. I Bog nas neće iz svoje ljubavi prisiliti nikada ni na šta. Da mi na bilo koga vršimo pritisak, da radi ovako ili onako, žene da rađaju, to ne može. Vi nikog ne možete da naterate ni na šta. Žene mislim da treba da rađaju onda kad to žele", rekla je ona za "Blic".

Prema njenim rečima, kako žene mogu da se nateraju da rađaju ako ne znaju šta će da jedu, da li će imati posao ili kako će živeti.

"Ja se ne usuđujem da govorim o tome. Jer mi monasi, šta mi imamo da pričamo o rađanju. Mi smo se opredelili za jedan drugi život i nemamo to iskustvo. Možda neka žena koja je rodila desetoro dece, možda one mogu da posavetuju žene, kako se to nosi. I sigurno one imaju primera kako im je Bog pomogao u situacijama kad se čini da je nemoguće opstati i onda ipak opstanu. Ali, da to pominjem ja, ili bilo ko drugi ko nema svoje biološko potomstvo, mislim da nemam to pravo", rekla je mati Efimija koja već dve godine živi u manastiru SPC u Francuskoj Išon.

Mati Efimija kaže da su najveća iskušenja koja imamo sa našim najbližima, jer je to nešto što nas najviše boli, kao i njih.

"Mi pazimo kako se odnosimo sa pretpostavljenima, ali kakvi god da smo prema njima, njih nećemo mnogo povrediti. Ali svoju baku, svoju mamu, lako možemo da uvredimo ni zbog čega. Videla sam da onaj ko te najviše voli, ko ti najviše daje, njemu najmanje vraćaš jer se podrazumeva da je on taj koji ti daje. A ti daješ drugima. A mi dajemo od tog bogatstva koje smo dobili od onog ko ima veliku ljubav i koju nam daje. A uopšte se ne setimo da mi to treba da vratimo", rekla je ona i dodala da ponekad to shvatimo tek kada odu.

Pre nego što se zamonašila, mati Efimija Topolski je bila diplomirana slikarka, a kako se navodi svoju umetnost je donela u manastir Gradac u kome je kao igumanija provela 20. godina.

Trenutno je jedina monahinja u Francuskoj gde vreme provodi i slikajući i slike i ikone.