Prljavi podovi, masna i uflekana sedišta, zamrljani prozori na kupeima vagona i nesnosan smrad koji se širi u okolini toaleta, pa i u samim kupeima, slika je s kojom se svakodnevno susreće većina putnika u našim vozovima.
Prljavi podovi, masna i uflekana sedišta, zamrljani prozori na kupeima vagona i nesnosan smrad koji se širi u okolini toaleta, pa i u samim kupeima, slika je s kojom se svakodnevno susreće većina putnika u našim vozovima, piše "Blic".
Ko putuje duže, posle izlaska iz voza mora na hemijsko čišćenje jer odeća upije neprijatne mirise koji se bez dobrog pranja teško otklanjaju. Putovanje ovakvim vozovima je ponižavajuće.
"Ušla sam u voz u Valjevu. Kada sam otvorila vrata kupea koji je bio prazan, zapahnuo me je užegli vazduh, a kada sam posle pola sata vožnje otišla do toaleta, naišla sam na zapušenu ve-ce šolju koja je bila pretrpana tolalet-papirom i oko nje se širio nesnosan smrad", kaže Danijela Mitrović, studentkinja iz Beograda koja se vraćala iz posete drugarici.
Ovakvu priču može ispričati mnogo putnika, a šta će reći tek neki strnac koji zaluta u srpski voz. Malo je reći da su u Evropi vozovi čisti i da mirišu, a da su toaleti i umivaonici kao u boljim hotelima. Čovek se zapita da li se iko od odgovornih u Srpskim železnicama vozi našim vozovima i da li vidi na šta oni liče.
"Za čistoću naših vozova brine Društvo za negu kola i DDD koje je do pre tri godine funkcionisalo kao deo našeg preduzeća, a od 2005. godine je pod patronatom Vlade Republike Srbije dok se ne završi proces privatizacije.
Nisam baš zadovoljan načinom na koji oni obavljaju taj posao. Za čišćenje mi mesečno plaćamo više od 17 miliona dinara. Što se tiče čistoće ostalih prostorija u okviru Železnica Srbije, o njima se brine naša služba za održavanje", kaže generalni direktor Železnica Srbije Milanko Šarančić, i dodaje da na ovaj problem dodatno utiče to što imaju nedovoljan broj kola za putnički saobraćaj.
Pojedini vozovi se kratko zadržavaju na stanici jer su praktično non-stop u saobraćaju, naglašava Šarančić, pa čišćenje ne može detaljno da se sprovede.
Upitan kada je poslednji put promenjeno neko pohabano i dotrajalo sedište u kupeu, Dimitrije Milutinović, pomoćnik direktora sektora za prevoz putnika, rekao nam je da sedišta jesu menjana, ali da ne može da nam "iz glave" kaže kada i koliko je tih promena bilo jer bi prethodno morao da pogleda u dokumentaciju.
On je rekao i da se mebl na sedištima menja u tačno utvrđenim ciklusima.
A u Društvu za negu kola i DDD kažu da oni savesno obavljaju svoj posao. Sva pranja i čišćenja sprovode se na peronima koji su specijalno predviđeni za to. Vagoni se izvlače iz stanice na koloseke od broja tri do 11, gde tim ljudi učestvuje u kompletnom pranju kola.
"Nijedan voz ne otpočne vožnju prljav ako je prethodno bio dovežen na mesto predviđeno za čišćenje. Osim što ih svakodnevno čistimo, radimo i mesečno održavanje koje podrazumeva i dubinsko usisavanje sedišta, pražnjenje i pranje pepeljara i toaleta, prozora, podova i zidova, a dva puta godišnje sprovodimo i temeljno čišćenje koje podrazumeva kompletno pranje unutra i spolja.
Takođe vršimo i ambulantno čišćenje, što znači da, na primer, spremačica uđe u voz u Šidu i vodi računa o čistoći do Beograda", kaže Nikola Štrbac, direktor Društva za negu kola i DDD.
Očigledno da čitav sistem održavanja higijene i kontrole ne funkcioniše kako valja. I situaciju bi mogla da promeni kontrola "spolja", odnosno revnosniji rad sanitarnih ispekcija.
Sanitarci kao da zatvaraju oči pred prljavim vagonima. Za ne verovati je podatak da je beogradsko odeljenje Republičke sanitarne inspekcije pre 15 godina zbog nehigijene isključilo ceo voz na relaciji Beograd - Bar. A za 15 godina stanje se znatno promenilo, i to nagore.
Gradska sanitarna inspekcija, u čijoj je nadležnosti i kontrola higijene Železničke stanice Beograd, nije naložila da se iz saobraćaja isključi ni jedan jedini vagon, iako su pojedini u katastrofalnom stanju.
Kako "Blic" saznaje od doktora Zorana Panajotovića, načelnika sanitarne inspekcije Beograd, detaljna kontrola svih vagona, kao i prostorija koje se nalaze na ovoj stanici, vrši se simbolično, svega dva puta godišnje, istina, bez prethodne najave.
"U kontrole odlazimo pred početak letnje sezone, a zatim i u drugoj polovini avgusta. Kontrolišemo sve počevši od vagona, toaleta u njima, do sanitarnih prostorija na samoj stanici, čekaonice, čekaonice za majke s malom decom, prodavnice, restorane i sve ostalo. Svake godine u martu kontrolišemo i stanice manjeg kapaciteta", kaže Panajotović.
Građani koji su nezadovoljni higijenom vozova mogu to da prijave sanitarnoj inspekciji na broj 011 3115-779. Ispekcija će po prijemu pritužbe reagovati i poslati ekipu na teren.
Međutim, kako je rekao Zoran Panajotović, načelnik beogradskog odeljenja Republičke sanitarne inspekcije, te ekipe ne mogu da dežuraju na stanici svakoga dana.
Iako sami putnici priznaju da nisu zadovoljni čistoćom vozova i da im najčešće smeta smrad iz toaleta, niko od njih nije podneo nijednu prijavu sanitarnoj inspekciji, pa samim tim inspekcija nije morala da reaguje.
A u samoj stanici u Beogradu, tvrde da je isključenja iz saobraćaja vagona čija čistoća nije bila na potrebnom nivou ipak bilo. Dnevno se 20 putničkih kola isključi iz saobraćaja iz raznoraznih razloga, a jedan od njih je i loša higijena, kaže Dimitrije Milutinović, pomoćnik direktora sektora za prevoz putnika.
(MONDO)
Ko putuje duže, posle izlaska iz voza mora na hemijsko čišćenje jer odeća upije neprijatne mirise koji se bez dobrog pranja teško otklanjaju. Putovanje ovakvim vozovima je ponižavajuće.
"Ušla sam u voz u Valjevu. Kada sam otvorila vrata kupea koji je bio prazan, zapahnuo me je užegli vazduh, a kada sam posle pola sata vožnje otišla do toaleta, naišla sam na zapušenu ve-ce šolju koja je bila pretrpana tolalet-papirom i oko nje se širio nesnosan smrad", kaže Danijela Mitrović, studentkinja iz Beograda koja se vraćala iz posete drugarici.
Ovakvu priču može ispričati mnogo putnika, a šta će reći tek neki strnac koji zaluta u srpski voz. Malo je reći da su u Evropi vozovi čisti i da mirišu, a da su toaleti i umivaonici kao u boljim hotelima. Čovek se zapita da li se iko od odgovornih u Srpskim železnicama vozi našim vozovima i da li vidi na šta oni liče.
"Za čistoću naših vozova brine Društvo za negu kola i DDD koje je do pre tri godine funkcionisalo kao deo našeg preduzeća, a od 2005. godine je pod patronatom Vlade Republike Srbije dok se ne završi proces privatizacije.
Nisam baš zadovoljan načinom na koji oni obavljaju taj posao. Za čišćenje mi mesečno plaćamo više od 17 miliona dinara. Što se tiče čistoće ostalih prostorija u okviru Železnica Srbije, o njima se brine naša služba za održavanje", kaže generalni direktor Železnica Srbije Milanko Šarančić, i dodaje da na ovaj problem dodatno utiče to što imaju nedovoljan broj kola za putnički saobraćaj.
Pojedini vozovi se kratko zadržavaju na stanici jer su praktično non-stop u saobraćaju, naglašava Šarančić, pa čišćenje ne može detaljno da se sprovede.
Upitan kada je poslednji put promenjeno neko pohabano i dotrajalo sedište u kupeu, Dimitrije Milutinović, pomoćnik direktora sektora za prevoz putnika, rekao nam je da sedišta jesu menjana, ali da ne može da nam "iz glave" kaže kada i koliko je tih promena bilo jer bi prethodno morao da pogleda u dokumentaciju.
On je rekao i da se mebl na sedištima menja u tačno utvrđenim ciklusima.
A u Društvu za negu kola i DDD kažu da oni savesno obavljaju svoj posao. Sva pranja i čišćenja sprovode se na peronima koji su specijalno predviđeni za to. Vagoni se izvlače iz stanice na koloseke od broja tri do 11, gde tim ljudi učestvuje u kompletnom pranju kola.
"Nijedan voz ne otpočne vožnju prljav ako je prethodno bio dovežen na mesto predviđeno za čišćenje. Osim što ih svakodnevno čistimo, radimo i mesečno održavanje koje podrazumeva i dubinsko usisavanje sedišta, pražnjenje i pranje pepeljara i toaleta, prozora, podova i zidova, a dva puta godišnje sprovodimo i temeljno čišćenje koje podrazumeva kompletno pranje unutra i spolja.
Takođe vršimo i ambulantno čišćenje, što znači da, na primer, spremačica uđe u voz u Šidu i vodi računa o čistoći do Beograda", kaže Nikola Štrbac, direktor Društva za negu kola i DDD.
Očigledno da čitav sistem održavanja higijene i kontrole ne funkcioniše kako valja. I situaciju bi mogla da promeni kontrola "spolja", odnosno revnosniji rad sanitarnih ispekcija.
Sanitarci kao da zatvaraju oči pred prljavim vagonima. Za ne verovati je podatak da je beogradsko odeljenje Republičke sanitarne inspekcije pre 15 godina zbog nehigijene isključilo ceo voz na relaciji Beograd - Bar. A za 15 godina stanje se znatno promenilo, i to nagore.
Gradska sanitarna inspekcija, u čijoj je nadležnosti i kontrola higijene Železničke stanice Beograd, nije naložila da se iz saobraćaja isključi ni jedan jedini vagon, iako su pojedini u katastrofalnom stanju.
Kako "Blic" saznaje od doktora Zorana Panajotovića, načelnika sanitarne inspekcije Beograd, detaljna kontrola svih vagona, kao i prostorija koje se nalaze na ovoj stanici, vrši se simbolično, svega dva puta godišnje, istina, bez prethodne najave.
"U kontrole odlazimo pred početak letnje sezone, a zatim i u drugoj polovini avgusta. Kontrolišemo sve počevši od vagona, toaleta u njima, do sanitarnih prostorija na samoj stanici, čekaonice, čekaonice za majke s malom decom, prodavnice, restorane i sve ostalo. Svake godine u martu kontrolišemo i stanice manjeg kapaciteta", kaže Panajotović.
Građani koji su nezadovoljni higijenom vozova mogu to da prijave sanitarnoj inspekciji na broj 011 3115-779. Ispekcija će po prijemu pritužbe reagovati i poslati ekipu na teren.
Međutim, kako je rekao Zoran Panajotović, načelnik beogradskog odeljenja Republičke sanitarne inspekcije, te ekipe ne mogu da dežuraju na stanici svakoga dana.
Iako sami putnici priznaju da nisu zadovoljni čistoćom vozova i da im najčešće smeta smrad iz toaleta, niko od njih nije podneo nijednu prijavu sanitarnoj inspekciji, pa samim tim inspekcija nije morala da reaguje.
A u samoj stanici u Beogradu, tvrde da je isključenja iz saobraćaja vagona čija čistoća nije bila na potrebnom nivou ipak bilo. Dnevno se 20 putničkih kola isključi iz saobraćaja iz raznoraznih razloga, a jedan od njih je i loša higijena, kaže Dimitrije Milutinović, pomoćnik direktora sektora za prevoz putnika.
(MONDO)
