MUKA: Ona sto godina, sin invalid, pomoći niotkuda

Dragodin Tomić (70) rekao je da su se svima obraćali za pomoć ali da, pošto imaju zemlju, dobijaju odgovor nadležnih da mogu da rade na zemlji i od nje da žive.

On je ostao invalid kao radnik u preduzeću Srbija šume, kada je u seči drva izgubio ruku.

Majka Jelisava, puna briga, kaže da ni sama ne zna koliko ima godina. U ličnoj karti joj piše da je rođena 1920. Međutim, njeni roditelji su je tri godine kasnije nego rođena upisali u matičnu knjigu rođenih, što znači da je rođena 1917. godine.

"Tako se nekada kasnije deca prijavljivala. Imam sto godina, a tri, četiri rata sam zapamtila. Nisam kadra da se više staram sama o sebi, ne drže me noge i sluh ali me pamćenje dobro služi", rekla je Agenici Beta starica Jelisava.

Njihovo selo je veoma udaljeno od grada, oko 45 kilometara. Dragodin nije osnovao svoju porodicu.

"Bori se tako sa jednom rukom, da seče i donese drva, da ode do grada. Ovde smo potpuno usamljeni i od svih zaboravljeni", rekla je majka.

Dragodin je u preduzeću stekao invalidsku penziju, ali je veoma mala, nedovoljna za njihove potrebe.

"Borim se i mučim. Voleo bih više da radim, imam volju ali kako sa jednom rukom. Moja penzija ne stiže samo za struju i lekove. Hranu obezbedim onoliko koliko mogu i to štedimo", rekao je on.

Tomići su se obraćali svim javnim ustanovama i institucijama u Kuršumliji - Centru za socijalni rad, Crvenom krstu i drugima i tražili bilo kakvu pomoć. Međutim, svuda su odbijeni s obrazloženjem da oni imaju zemlju koju mogu da obrađuju.

"Svuda mi kažu nemaš pravo. I svuda me odbili. Žalio sam se Centru iz Prokuplja i tu sam odbijen i šta sam mogao, nego da se vratim na planinu i zajedno sa majkom da patim i čekam da se neko smiluje i pomogne makar malo i olakša naše muke", rekao je Dragodin.

U Centru za socijalni rad u Kuršumliji nisu želeli da daju izjave, dok u Crvenom krstu kažu da su ograničeni odlukama nadležnih.