Sveti Jovan Milostivi rođen je na Kipru u kneževskoj porodici i od detinjstva je vaspitavan kao hrišćanin. Imao je porodicu, ali su mu rano umrli i žena i deca i on je ostao sam.

Čuven je zbog milosrđa i blagočešća. Jovan je izabran za patrijarha aleksandrijskog u vreme cara Ilarija i upravljao je Crkvom deset godina kao istinski pastir i čuvao je od neznabožaca i jeretika.

Bio je uzor krotkosti, milosrđa i čovekoljublja i govorio je: "Ako želiš blagorodstva, ne traži ga u krvi nego u dobrodetelji, jer je to pravo blagorodstvo".

Njegovo milosrđe i dobrota bili su glavna odlika njegove ličnosti, pa je mislio da Bog ne može poslušati njega ako on ne posluša i ne pomogne ubogima i nevoljnicima.

Zabeleženo je i da se jednom patrijarh Jovan setio reči Hristove: “ako prineseš dar svoj k oltaru i onde se opomeneš da brat tvoj ima nešto na te”, te se onda setio i da jedan od klirika tu u crkvi ima zlu volju na njega. “On brzo ostavi svete darove, priđe tome kliriku, pade mu pred noge i zamoli za oproštaj. I tek kada se izmiri s tim čovekom, vrati se ka žrtveniku”.

Jednom opet, idući crkvi sv. Kira i Jovana dogodi se da ga srete neka bedna udovica i poče da mu govori o bedi svojoj. Pratioci patrijarhovi osetiše dosadu od duga žalbovanja ženina, pa će reći vladici, da požuri u crkvu na službu, i posle službe može čuti tu ženu. Odgovori im sv. Jovan: „a kako će sad Bog mene poslušati, ako ja nju ne poslušam?” I ne hte se krenuti s mesta dok ne ču udovičinu žalbu do kraja.

Kada su Persijanci krenuli na Misir patrijarh je otplovio na Kipar, ali se uz put razboleo i u svom rodnom mestu na Kipru preminuo 620. godine. Njegove mošti prenete su najpre u Carigrad, potom u Budimpeštu i najzad u Presburg.

Jovana Milostivog obeležavaju sve hrišćanske crkve i smatraju ga svecom dobrote. Zbog toga se veruje da na današnji dan treba da budete milostivi prema svakom ko vam zatraži pomoć.