Sećate li se male Nađe za koju ste slali SMS-ove, drhtali nad njenom sudbinom, pozivali prijatelje i poznanike da pomognu? Svaki redak koji su mediji pisali o njenoj teškoj bolesti, neizvesnosti da li će biti izlečena, otvarao je rane na duši svih nas. Nijednog negativnog komentara, samo reči podrške i ponude za pomoć stizale su sa svih strana.

Tri godine kasnije možemo da vas izvestimo: Nađa je izrasla u lepoticu, odlikaš je u školi, obožava da čita knjige, voli da crta, a još se i igra, sa sedmogodišnjom sestricom Janom.

Put ka povratku u normalan život devojčice koja je bila obolela od teške bolesti matičnih ćelija bio je dug i težak. I sada odlazi na šestomesečne kontrole u Nemačku, gde joj je decembra 2014. godine, iz drugog pokušaja, uspešno presađena koštana srž...

Na sreću, svaki rezultat koji stigne sa klinike u Frajburgu pokazuje da je Nađa dobro. I ne samo da su Nađa i njena porodica uspeli da se izbore sa tom najtežom situacijom u životu, i kako kažu "nađu sreću u nesreći", već su i sami počeli da se bave humanitarnim radom i pomažu drugoj bolesnoj deci.

A kako je bilo Nađi i njenim roditeljima Angelini i Aleksandru kada su se zaputili put Frajburga, sa bolesnim detetom i bez ikog svog u stranom gradu, samo oni znaju.

Vrata su im se, kažu, neočekivano sama otvarala, i u velikoj nesreći koja ih je zadesila imali su mnogo sreće zbog dobrih ljudi na koje su naišli.

Prva im je u pomoć priskočila srpska porodica koja živi u Frajburgu i koja im je nesebično ponudila svoj dom.

Veliko srce Milana Mačvana: 20.000 € za Nađu!

"Da li je Nađa bila krvava kad ste je videli?" pita me Nađina mama, prisećajući se našeg susreta kada se prikupljao novac za lečenje.

"Nije", odgovaram, "Imala je samo krvave podlive na usnama". (Nikada neću zaboraviti taj dan kada smo se sreli i zebnje koja mi se uvukla u dušu zbog velikog znaka pitanja - šta ako sve ne uspe?)

E, kaže mi Angelina, mi smo to bolesno dete odveli u kuću nepoznatih ljudi.

"Primiti takvo bolesno dete u kuću, a imate dva svoja mala deteta... nemam reči, to nikada neću da zaboravim...Oni su nama sada kao rod najrođeniji".

Kakav borac! Mala Nađa se oporavlja

ONI se zovu Slaviša i Svetlana Radović, saznali su iz medija za Nađu, a upoznali su se sa Novakovićima na nekom lokalnom dešavanju u Frajburgu.

"To nam je bilo najveće moguće olakšanje, nismo se uopšte osećali kao u tuđini...Uključili su nas u svoje živote i pomogli da izađemo 'iz teme bolesno dete', i muke koja nas je snašla. Dozvolili su nam da sa njima živimo, pustili su nas u svoje živote", dodaje Aleksandar.

Posebno je, kaže, to bilo važno kada Nađina prva transplantacija nije uspela (28. jula 2014. bila je prva, a druga uspešna tek 10. oktobra).

Upravo ti dani, između dve transplantacije, bili su najteži za porodicu. Najstrašnije im je bilo kada im je rečeno da je za Nađu najbolje da dobije koštanu srž istog donora kao i prvi put, a taj donor, zbog komplikovanije procedure i rizika po sopstveno zdravlje nije želeo da ponovo to učini.

Porodica, inače, nema nikakvog dodira sa potencijalnim, anonimnim davaocima i nema prava da im se obrati, a kamoli da ih ubeđuje...Ipak, nadvladala je ljudskost i Nađa je dobila i drugi put najveću pomoć od istog davaoca.

"Sve to vreme Nađa je ležala u izolaciji, nije imala nikakav imunitet", kažu Aleksandar i Angelina i objašnjavaju da im je kasnije pomogao i Slavišin šef koji im je ustupio svoj prazan stan, jer je i to, u jednom trenutku postalo neophodno.

Nađa je, naime, ležala u potpuno sterilnim uslovima, a Angelina je, baš u takvim istim uslovima morala da se brine o ostatku porodice, priprema joj hranu...

STRAH MAJKE

I kada su se, u leto 2015. godine, vratili sa lečenja - nastale su nove muke...Nađa je morala polako da se vraća u stvarnost, da nastavi školovanje, a imunitet joj je posle transplantacije "bio na nuli", kao kod bebe. Morala je da ponovo prima sve vakcine koja deca primaju od rođenja jer su urađenom transplantacijom "poništene" sve one koje je ranije primila.

Majka Angelina seća se straha koji je preživela kad je Nađa prvi put izašla napolje bez maske. "Plašila sam se svega - i prvog snega, i prvog dana škole, i prljavštine i ulaska u autobus..."

Hrabra mala Nađa je zbog toga sa tatom "pregurala" prve izlaske "u svet". "Pregrmela" je i nekoliko selidbi iz škole u školu, kao i selidbu porodice sa jednog kraja grada na drugi. Pa onda, odlasci na ekskurzije i izlete sa maskom na licu...

I pre nekoliko dana, kada je sa drugarima išla u Zoološki vrt, stavila je masku na lice.

MONDO: Ovo je danas glavna vest

Ali, kako kaže, to joj nije nikakav problem. Ne smeta joj ni kada je "čudno" gledaju.

Maska za lice i sprejevi za dezinfekciju postali su njena svakodnevica i nonšarlantno ih nosi, bez ikakvog opterećenja, iako je u "škakljivim godinama" - uskoro puni 13.

Izvesno je da će Nađa još malo morati da pripazi na stvari koje mnogo ne brinu njene vršnjake.

Naime, od transplantacije mora da prođe šest godina pre nego što je po protokolu lekari proglase uspešnom.

Do tada, obavezne su kontole na šest meseci.

Iako to nije jednostavno - ni logistički ni materijalno, Aleksandar i Angelina uspevaju da se snađu i svaki put sa radošću krenu put Frajburga, koji im je, kažu, kao "kuća", pošto su u njemu rešili najveći životni problem.

NAĐA - HUMANITARAC

Kada je Nađa izlečena - porodica Novaković nije za sobom zatvorila vrata. Nisu zaboravili...

Nađa je počasni član organizacije "Zajedno za život", a njen tata Aleksandar i "mladi lav" Jovan Simić, koji je i pokrenuo akciju pomoći za Nađu, su njeni osnivači. Pored njih, na čelu organizacije su i direktor škole Ivo Andić koju je Nađa pohađala - Jovan Pašić i "dobrotvor Vrle iz Banjaluke" - Boris Vrhovac, jedan od najvećih kolekcionara sportskih dresova na svetu.

"Pošto je naš put bio dobar u toj nesreći, želimo sada to da vratimo i ako je ikako moguće da olakšamo ljudima",objašnjava nam Nađin tata Aleksandar.

Odlučili su da pomažu svoj deci koja boluju od teških bolesti i koja moraju da se leče u inostranstvu. Iako je situacija u zemlji sada bolja i republički fond za zdravstvo uglavnom plaća takva lečenja, finansijska i organizaciona pomoć mnogim roditeljima je i dalje neophodna.

Kada dete ode na lečenje, sa njim odlaze i članovi porodice koji, dok je dete u bolnici moraju negde da se smeste, a troškovi života u inostranstvu su mnogo veći...Nekada je i potrebno hitno reagovati i nema vremena za administrativne procedure.

Humanitarna organizacija u kojoj su Nađa i njen tata već je pomogla detetu na lečenju u Turskoj -od prodatog dresa reprezentativca Srbije Miroslava Raduljice i još novca koji su prikupili na akciji koju su nedavno organizovali, uspeli su odmah da isplate 3.000 evra i lekari su pristali da u roku od tri dana operišu dete.

Jovan Simić - dečko koji vraća osmeh Srbiji

"Sada nam se javila i žena čijem detetu je RFZO platio za transplantaciju srca u Beču... Ali ona treba sa primanjima iz Srbije da živi u Beču, a troškovi su katastrofalni. Uz svu pomoć porodice i prijatelja život tamo je pakleno skup. Tražimo model da i tu pomognemo", kaže Aleksandar.

Nije, kaže nam Nađin tata, uvek sve ni u novcu. Nekada druge stvari mogu da budu presudne.

"Ipak to je samo novac, i ako se dovoljan broj ljudi pojavi i pomogne sve te cifre su dostižne. Nekada presudni mogu da budu i kontakti sa vodećim klinikama i stručnjacima...Nekada sami roditelji nisu u prilici da donose racionalne odluke, pošto se blokiraju zbog emocija. Naša ideja je da to sistematizujemo i znanja i iskustva koja smo stekli iskoristimo da ljude usmerimo, damo kontakte, prevedemo dokumentaciju, pomognemo da roditelji dobiju drugo mišljenje lekara", kaže Aleksandar.

Naravno, njihova organizacija pomagaće i materijalno, sakupljaće se i novac, ali da bi dobili SMS broj, po važećim propisima, za to mora da prođe šest meseci od osnivanja organizacije. "Zajedno za život" postoji od kraja septembra, pa bi za tri meseca trebalo da ispuni i taj uslov.

Ostaje nam samo da se radujemo svakom novom koraku male Nađe. Uverismo se još jednom - dobro se dobrim vraća! Šta kažete?