Ministar zdravlja Tomica Milosavljević najavio je da će od 11. decembra ove godine zdravstvenim ustanovama u državnoj svojini, u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Zakonom o zdravstvenom osiguranju, biti dozvoljeno da u okviru svojih radnih jedinica organizuju dopunski rad.
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević najavio je da će od 11. decembra ove godine zdravstvenim ustanovama u državnoj svojini, u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Zakonom o zdravstvenom osiguranju, biti dozvoljeno da u okviru svojih radnih jedinica organizuju dopunski rad.
"Da bi ustanova mogla da organizuje dopunski rad, zaposleni zdravstveni radnici moraju da se opredele o mogućoj raspodeli svog radnog vremena, do istog datuma", kazao je on.
Prema Milosavljevićevim rečima, to znači da zdravstveni radnik može da se opredeli za puno radno vreme u jednoj zdravstvenoj ustanovi u državnom vlasništvu.
Imaće i mogućnost da svoje radno vreme raspodeli, odnosno da sa direktorom ustanove u državnom vlasništvu zaključi ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom, a da za broj časova do punog radnog vremena može zaključiti sa direktorom druge zdravstvene ustanove, odnosno osnivačem privatne prakse.
Direktor zdravstvene ustanove odlučuje da li će i pod kojim uslovima dozvoliti podelu radnog vremena, što će zavisiti od mogućnosti da se na taj način organizuje rad zdravstvene ustanove i izvršavaju obaveze o pružanju zdravstvenih usluga.
Direktor ustanove koji odobri podelu radnog vremena biće u mogućnosti da zaposli novi kadar sa nepunim radnim vremenom do punog radnog vremena, za nedostajući broj sati.
Rukovodeće osobe u zdravstvenoj ustanovi u državnoj svojini ne mogu zaključiti ugovor o radu s nepunim radnim vremenom sa tom ustanovom.
Zdravstveni radnik koji je zaključio ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom sa državnom ustanovom, ne može zaključiti ugovor o dopunskom radu sa svojim poslodavcem, kao ni sa drugom zdravstvenom ustanovom u državnoj svojini.
Zaposleni zdravstveni radnik sa punim radnim vremenom u zdravstvenoj ustanovi u državnoj svojini može zaključiti ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, najviše do trećine punog radnog vremena, za obavljanje poslova koji ne spadaju u poslove njegove zdravstvene delatnosti, objasnio je Milosavljević.
Ugovor o dopunskom radu može se zaključiti za pružanje zdravstvenih usluga koje nisu obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem u pogledu sadržaja, obima i standarda, odnosno za zdravstvene usluge koje se ne ostvaruju u skladu sa načinom i postupkom ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja.
Ugovor se može zaklučiti i za pružanje zdravstvenih usluga koje zdravstvena ustanova pruža za potrebe organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja, a za koje ne može na drukčiji način da obezbedi zdravstvene radnike, za pružanje zdravstvenih usluga koje zdravstvena ustanova pruža za potrebe osoba koje nemaju svojstvo osiguranog lica u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje.
Pacijent će imati priliku da zdravstvenoj ustanovi uplaćuje naknadu za dopunsku zdravstvenu uslugu, za koju ustanova izdaje račun. Cene po kojima se dopunske usluge pružaju utvrđuje Upravni odbor zdravstvene ustanove. Cenovnik ovih usluga mora se nalaziti na vidnom mestu u svakoj ustanovi, odnosno na svim mestima u kojima se obavlja dopunski rad.
Zdravstveni radnik dobija prethodno utvrđenu naknadu od naknade koju je pacijent platio zdravstvenoj ustanovi. Upravni odbor ustanove, takođe, donosi akt kojim se uređuje odnos sredstava koji po osnovu dopunskog rada ostaje zdravstvenoj ustanovi, kao i iznos sredstava iz koga se naknade za rad zaposlenih zdravstvenih radnika po osnovu ugovora o dopunskom radu.
Zdravstvene usluge po osnovu ugovora o dopunskom radu mogu se pružati isključivo van redovnog radnog vremena zdravstvenih radnika, odnosno van radnog vremena za koji je zaključila ugovor o pružanju zdravstvenih usluga s Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje (subota, nedelja, posle dvosmenskog rada).
Zdravstvena ustanova može početi pružanje zdravstvenih usluga na osnovu organizacije dopunskog rada ako dobije saglasnost Ministarstva zdravlja.
Da bi dobila tu saglasnost, zdravstvena ustanova je dužna da podnese zahtev tom ministarstvu u kome se detaljno opisuje način i postupak organizacije dopunskog rada, vrste zdravstvenih usluga za čije pružanje organizuje dopunski rad, ime, prezime, zanimanje, specijalnost (subspecijalnost) i broj osoba koje će biti angažovane po osnovu ugovora o dopunskom radu za pojedinačne vrste zdravstvenih usluga.
Dužna je da podnese i podatke o listama čekanja koje se vode u zdravstvenoj ustanovi, o vremenu čekanja i broju osoba na listama, podatke o vremenu zakazivanja za pojedinačne zdravstvene usluge, cene tih usluga i radno vreme za pružanje takvih usluga.
(Tanjug)
"Da bi ustanova mogla da organizuje dopunski rad, zaposleni zdravstveni radnici moraju da se opredele o mogućoj raspodeli svog radnog vremena, do istog datuma", kazao je on.
Prema Milosavljevićevim rečima, to znači da zdravstveni radnik može da se opredeli za puno radno vreme u jednoj zdravstvenoj ustanovi u državnom vlasništvu.
Imaće i mogućnost da svoje radno vreme raspodeli, odnosno da sa direktorom ustanove u državnom vlasništvu zaključi ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom, a da za broj časova do punog radnog vremena može zaključiti sa direktorom druge zdravstvene ustanove, odnosno osnivačem privatne prakse.
Direktor zdravstvene ustanove odlučuje da li će i pod kojim uslovima dozvoliti podelu radnog vremena, što će zavisiti od mogućnosti da se na taj način organizuje rad zdravstvene ustanove i izvršavaju obaveze o pružanju zdravstvenih usluga.
Direktor ustanove koji odobri podelu radnog vremena biće u mogućnosti da zaposli novi kadar sa nepunim radnim vremenom do punog radnog vremena, za nedostajući broj sati.
Rukovodeće osobe u zdravstvenoj ustanovi u državnoj svojini ne mogu zaključiti ugovor o radu s nepunim radnim vremenom sa tom ustanovom.
Zdravstveni radnik koji je zaključio ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom sa državnom ustanovom, ne može zaključiti ugovor o dopunskom radu sa svojim poslodavcem, kao ni sa drugom zdravstvenom ustanovom u državnoj svojini.
Zaposleni zdravstveni radnik sa punim radnim vremenom u zdravstvenoj ustanovi u državnoj svojini može zaključiti ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, najviše do trećine punog radnog vremena, za obavljanje poslova koji ne spadaju u poslove njegove zdravstvene delatnosti, objasnio je Milosavljević.
Ugovor o dopunskom radu može se zaključiti za pružanje zdravstvenih usluga koje nisu obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem u pogledu sadržaja, obima i standarda, odnosno za zdravstvene usluge koje se ne ostvaruju u skladu sa načinom i postupkom ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja.
Ugovor se može zaklučiti i za pružanje zdravstvenih usluga koje zdravstvena ustanova pruža za potrebe organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja, a za koje ne može na drukčiji način da obezbedi zdravstvene radnike, za pružanje zdravstvenih usluga koje zdravstvena ustanova pruža za potrebe osoba koje nemaju svojstvo osiguranog lica u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje.
Pacijent će imati priliku da zdravstvenoj ustanovi uplaćuje naknadu za dopunsku zdravstvenu uslugu, za koju ustanova izdaje račun. Cene po kojima se dopunske usluge pružaju utvrđuje Upravni odbor zdravstvene ustanove. Cenovnik ovih usluga mora se nalaziti na vidnom mestu u svakoj ustanovi, odnosno na svim mestima u kojima se obavlja dopunski rad.
Zdravstveni radnik dobija prethodno utvrđenu naknadu od naknade koju je pacijent platio zdravstvenoj ustanovi. Upravni odbor ustanove, takođe, donosi akt kojim se uređuje odnos sredstava koji po osnovu dopunskog rada ostaje zdravstvenoj ustanovi, kao i iznos sredstava iz koga se naknade za rad zaposlenih zdravstvenih radnika po osnovu ugovora o dopunskom radu.
Zdravstvene usluge po osnovu ugovora o dopunskom radu mogu se pružati isključivo van redovnog radnog vremena zdravstvenih radnika, odnosno van radnog vremena za koji je zaključila ugovor o pružanju zdravstvenih usluga s Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje (subota, nedelja, posle dvosmenskog rada).
Zdravstvena ustanova može početi pružanje zdravstvenih usluga na osnovu organizacije dopunskog rada ako dobije saglasnost Ministarstva zdravlja.
Da bi dobila tu saglasnost, zdravstvena ustanova je dužna da podnese zahtev tom ministarstvu u kome se detaljno opisuje način i postupak organizacije dopunskog rada, vrste zdravstvenih usluga za čije pružanje organizuje dopunski rad, ime, prezime, zanimanje, specijalnost (subspecijalnost) i broj osoba koje će biti angažovane po osnovu ugovora o dopunskom radu za pojedinačne vrste zdravstvenih usluga.
Dužna je da podnese i podatke o listama čekanja koje se vode u zdravstvenoj ustanovi, o vremenu čekanja i broju osoba na listama, podatke o vremenu zakazivanja za pojedinačne zdravstvene usluge, cene tih usluga i radno vreme za pružanje takvih usluga.
(Tanjug)
