Da je ovo jedan od glavnih, ako ne i glavni problem Srbije, nedavno je ukazao i predsednik države Aleksandar Vučić, primetivši da ova zemlja SVAKOG DANA ima 99 stanovnika MANJE.

"Nemamo problem sa finansijama, sa fiskalnom konsolidacijom, kao ni sa raznim glupostima koje slušamo svaki dan, već imamo 99 ljudi manje u našoj Srbiji" , rekao je Vučić polovinom februara 2018. godine.

Vučić: Prioritet - borba za natalitet

Nije ovo, međutim, samo problem Srbije.

Prema nedavnom istraživanju, koje je objavio "Juronjuz" (Euronews), i zemlje iz okruženja, odnosno Balkana i srednjo-istočne Evrope, takođe su ugrožene padom nataliteta.

Gotovo cela srednja i istočna Evropa od 1990. godine ostale su bez oko 20 miliona stanovnika.

Litvanija i Letonija, na primer, izgubile su četvrtinu populacije, Rumuniju je napustilo 17% stanovništva, a u prvih deset godina članstva u EU Poljska je ostala bez dva miliona stanovnika!

Prema proceni UN-a, najbrži trend smanjenja stanovništva na svetu biće u srednjoj i istočnoj Evropi i idućih nekoliko decenija zbog iseljavanja i niske stope rađanja dece.

Najugroženije zemlje su: Letonija, Bugarska, Moldavija, Ukrajina, Hrvatska, Litvanija, Rumunija, Srbija, Poljska i Mađarska.

Podaci UN govore da će najveći pad broja stanovništva osetiti Bugarska. Od 7,5 miliona koliko je 1950. godine živelo u Bugarskoj, do 2050. godine, dakle u rasponu od 100 godina, biće ih tek 5,42 miliona!

Srbija svake godine izgubi grad veličine Bečeja

Za razliku od zapadnoevropskih zemalja, koje se značajno oslanjaju na imigraciju, zemlje sa istoka Evrope pokušavaju da reše problem prirodnim priraštajem i finansijskim podsticajima. To, međutim, ne daje očekivane rezultate ili bolje reći, daje skromne rezultate. Za revitalizaciju je potrebna dobra socijalna politika i stvaranje podsticajne infrastrukture, ulaganje u decu i mlade, jer ako se u njih ne bude ulagalo, onda će i ekonomija biti na izdisaju.

OVO RADE POLJACI...

Pojedine zemlje pokušavaju da "reklamiraju", promovišu rađanje dece raznim akcijama, parlama, sloganima (među njima i Srbija). Krajem prošle godine, ministar zdravstva Poljske, zemlje koja uz Portugal ima najnižu stopu fertiliteta (broj rođene dece po ženi), objavio je "duhoviti" video na YouTube u kojem ohrabruje građane da se "množe kao zečevi".

Poslednji paket poljske vlade sa kraja 2016. godine, pod nazivom "Family 500+", uključuje naknadu od 500 zlota (14.000 dinara) za svako dete do 18 godina, jednokratne naknade za svako novorođeno dete, kao i isplate u iznosu porodiljske naknade i onima koji ne rade.

... A OVO MAĐARI

Porodična politika i rast nataliteta je i u fokusu mađarskih vlast. Predsednik Mađarske Viktor Orban je ovu godinu proglasio "godinom porodice". Jedna od donetih mera je da se mladim parovima daje 60.000 evra za stanove, potom je smanjio PDV na novosagrađene kuće sa 27 na 5%.

"Gde ima mesta za dvoje dece, ima i za troje, i za četvoro", rekao je Orban u decembru.

Nove mere u Mađarskoj su da se svakoj ženi koja ima studentski kredit, ako rodi dvoje dece, dug smanjuje za 50%, a ako rodi troje ili više dece, dug će biti potpuno izbrisan.

Roditeljima koji imaju više od troje dece umanjuje se kredit za stan, grade se novi vrtići, a u pripremi je i osnivanje centra za demografsko istraživanje koji će se baviti pitanjem kako povećati broj stanovnika.

Plan Mađarske je da stopa fertiliteta do 2030. godine dosegne od 2,1% koliko je potrebno za prirodno obnavljanje stanovništva (sada je na 1,49%).

U Rumuniji političari pokušavaju da reše problem novcem, odnosno porodiljskim naknadama pa su pravila nadopunjavali već 14 puta. Prema poslednjim izmenama sa kraja 2017. godine, te naknade iznose 85% prosečne plate, najviše do 1.825 evra, a mogu da se koriste pune dve godine, u nekim slučajevima i duže.

Roditelji koji odluče da se ranije vrate na posao imaju pravo na mesečni bonus u iznosu od 50 posto plate.

Dodajmo da je ruski predsednik Vladimir Putin nedavno odlučio da finansijski nagradi roditelje koji imaju drugo i treće dete, a oni koji imaju sedmoro i više dece biće odlikovani u Kremlju!

Postoje mišljenja i da istočnoevropske i srednjeistočne zemlje olako "odbacuju" emigrante ili im se opiru, iako im mladi, obrazovani i sposobni ljudi i dalje odlaze. Pojedine zemlje, pak, počele su da otvaraju vrata emigrantima, poput Estonije i Poljske. To se, pre svega, odnosi na radnike iz njima susednih, siromašnijih zemalja - Ukrajina i Belorusija.

HRVATSKA

Pravu buru u regionu, ali i status heroja izazvao je mladi hrvatski stručnjak za demografiju Marin Strmota kada je usred konferencije za novinare, sa panoom Vlade Hrvatske iza sebe, i u prisustvu svoje šefice ministarke, podneo ostavku na mesto državnog sekretara, rekavši da je sve što se radi u toj zemlji u vezi sa ovim pitanjem zapravo samo KOZMETIKA.
Pojedine opozicione stranke u Hrvatskoj predlažu da se obezbede porodiljske naknade do visine plate jednog roditelja i to u trajanju do tri godine. Vlada Hrvatske kaže da je povećala naknade za drugih 6 meseci porodiljskog odustva (gotovo dvostruko), a pokrenut je i projekat subvencionisanja kredita mlađim bračnim parovima.

Ali, sve je to nedovoljno...

Odliv mozgova je sveprisutan u ovom regionu (decenijama unazad), ali vlade moraju nešto da preduzmu, jer to za sobom povlači i ekonomsko propadanje zemlje.

"Nijedna zemlja neće moći da se takmiči u ekonomiji ako ne uloži mnogo više i efikasnije u svoje ljude, a najvažnije u decu", kaže direktor UNICEF-a u Srbiji Mišel Sen Lot.

Evropska banka za obnovu i razvoj u analizi Srbije iz 2017. godine zapošljavanje mladih i investicije u obrazovanje istakla kao jedan od 5 ključnih pokretača povećanja produktivnosti privatnog sektora.

Pojedine procene ukazuju na to da će zemlje srednje i istočne Evrope uskoro povesti bitku za ljude, nakon što su se decenijama borile za inostrane investitore kako bi podigli na noge svoje ruinirane ekonomije. U ovom smislu, reputacija, ugled države i sve što uz to ide, biće od, možda, presudne važnosti.

Za sada je tu Češka najagilnija.

SRBIJA

"Ove godine imaćemo više beba nego prošle. Sada je taj broj oko 650, verujem da će do kraja godine biti oko 800 novorođenih. Ali, to nije dovoljno. Ako se nešto ne promeni, nećemo opstati. Znam da će sad razni puritanci što iz vlade, što van nje, napasti da se mešam u privatne stvari ljudi i nešto namećem, ali ja ne pričam o tome. Ako se ovako nastavi do 2050. ostvariće se prognoza da ćemo biti na 5.800.000 stanovnika. Dolaziće nam konobari iz drugih zemalja, nećemo imati dovoljno radne snage. Već sada nemamo dovoljno mehaničara, vodoinstalatera...", rekao je predsednik Srbije Vučić krajem 2017. godine.

Tada je najavio, a pre dva dana i ponovio da će ove godine (2018.) početi izgradnja stanova za pripadnike bezbednosnih službi, a "ako to krene dobro, onda kreće i izgradnja za mlade bračne parove".

"Važno je da krenemo već u maju ili junu i da sve pripremimo sa lokalnim samoupravama i Beogradom. To je veliki projekat", rekao je Vučić, dodajući da država treba da plati jednu milijardu za 4.000 ili 5.000 stanova, da će otplata kredita biti na 35 godina, a mesečna rata 126 evra, "što nema nigde u svetu".

Jasno je da su povlastice za mlade koji zasnivaju porodice jedino moguće rešenje - od novčane pomoći (garantovanih plata za porodilje u punom iznosu), olakšice za plaćanje vrtića, jeftina hrana i oprema za bebe i decu...

Srbija se nalazi na 60 mestu od 130 zemalja prema tome koliko kvalitetno i efikasno razvija svoj ljudski kapital, navedeno je u Global Human Capital 2017 indeksu.

Ulaganje u decu podstiče stvaranje ravnopravnog i inkluzivnog društva, i omogućava da više ljudi efikasno učestvuje u ekonomskom razvoju. Dostupnosti zdravstvenim i obrazovnim uslugama, kao i odgovarajućoj ishrani za svako dete pomaže da se stvore jednake šanse za zapošljavanje
kasnije u životu. A samim tim se poboljšavaju produktivnost i ekonomska perspekitva zemlje, istaknuto je na panelu na Kopaonik biznis forumu u martu 2018. godine.

Siromašna država kakva je Srbija pokušava da u svrhe podsticanja rađanja dece izdvoji novca koliko može. Pre godinu dana, a ministarka bez portfelja u Vladi zadužena za ovu oblast, Slavica Đukić Dejanović najavila je i nove mere. 

Neke od njih su više novca za vantelesnu oplodnju, zatim pilot projekti sa asistentima za preuzimanje školske i vrtićke dece na pragu kuća, ili podsticanje porodične proizvodnje. Ali, i poslodavce treba podsetiti na zakonske mogućnosti kliznog radnog vremena, rada od kuće...

Dobre vesti za roditelje u Srbiji!

Demograf Instituta društvenih nauka Goran Penev procenio je 2016. godine da je u demografskoj budućnosti Srbije teško očekivati pozitivne promene i da će u centralnoj Srbiji i Vojvodini prema procenama do 2060. živeti oko pet miliona stanovnika

"Za poboljšanje demografske budućnosti neophodno je da se u porodicama u Srbiji rađa troje ili četvoro dece. Dok se početkom '50-ih godina 20. veka u Srbiji rađalo oko 160.000 dece, danas se godišnje rodi manje od 65.000", rekao je Penev.

MERE

Ima mnogo predloga kako pomoći mladim bračnim parovima, olakšati im život... Uz već pomenute povoljne stambene kredite (što su već donele razne zemlje), trebalo bi im obezbediti i roditeljsku naknadu u visini jedne prosečne plate (ili nešto iznad toga) na godišnjem nivou ili koju godinu više, potom poboljšati infrastrukturne kapacitete za brigu o predškolskoj deci...

Jedna od ideja su besplatni vrtići, a ako to nije moguće, onda bar univerzalne cene.

Takođe, poslodavci su bitna karika u ovom lancu. Oni određuju radne sate. Dakle,

ljučna je saradnja države, poslodavaca i sindikata, koji bi trebalo da se dogovore o "kliznom" ili fleksibilnom radnom vremenu.

SLOGANI ZA ODSTICAJ RAĐANJA...

Naravno, pitanje je da li će sve ovo doneti žejene rezultate, ali ako budemo sedeli i samo posmagrali, nećemo imati koga da posmatramo za 100 i kusur godina. Nestaćemo.