Kutije krcate važnim dokumentima za koje se decenijama nije znalo ni da postoje pronađene su u depou Arhiva Srbije. Arhivisti su, sasvim slučajno, otkrili kutije sa natpisima "prazno", "razno", "za škartiranje", otpečatili ih i videli da nisu ni prazne niti za škart.
Kutije krcate važnim dokumentima za koje se decenijama nije znalo ni da postoje pronađene su u depou Arhiva Srbije. Arhivisti su, sasvim slučajno, otkrili kutije sa natpisima "prazno", "razno", "za škartiranje", otpečatili ih i videli da nisu ni prazne niti za škart - već pune dragocene dokumentacije iz perioda od 17. do 20. veka.
Tu su Karađorđeva pisma, spisi o dolasku Petra Karađorđevića na vlast 1903. godine, dokumenti sa Svetoandrejske skupštine...
Direktor Arhiva dr Miroslav Perišić u intervjuu za "Novosti" kaže da se vidi kako je neko ciljano sklanjao određenu građu, uklanjao sve tragove da ona uopšte postoji i zapečatio je u kutije za bacanje.
Poslednje zabeleške da je neko uopšte imao uvid u ta dokumenta su iz 1981. godine.
"Ovo je tek početak i ko zna šta ćemo još pronaći. Iskoristili smo avgust, vreme kada ne rade čitaonice i kada imamo malo više vremena za sređivanje depoa i otkrili potpuno neočekivane stvari. Suština je da građa nije sklanjana nasumice, već je to radio neki znalac. Sve što smo našli značajno je i za istoriju države i za istraživače 17, 18. i 19. veka. Spise smo našli bez ilisa neodgovarajućim signaturama. Istraživanje je na početku, a veliki posao tek nas čeka", kaže dr Perišić.
Najdrastičniji primer je, kaže on, građa koja je restitucijom vraćena iz Beča osamdesetih godina prošlog veka. Spise su svojevremeno odnele austrougarske vlasti. Sada su otkriveni potpuno neobeleženi, nesređeni.
Za istoričare biće to važna građa za istraživanje, ocenjuje Perišić.
Iz prašnjavih kutija izvađena su i pisma - Karađorđevo vojvodi Antoniju Pljakiću iz 1809. godine i Miloša Obrenovića velikom veziru iz 1860. godine.
Tu su i akta sa Svetoandrejske skupštine, dokumenta o dolasku kralja Petra Karađorđevića na presto 1903. godine i brojna druga arhivska građa dragocena za političku, vojnu, diplomatsku, društvenu i kulturnu istoriju Srbije u 19. i prvoj polovini 20. veka.
(MONDO)
Tu su Karađorđeva pisma, spisi o dolasku Petra Karađorđevića na vlast 1903. godine, dokumenti sa Svetoandrejske skupštine...
Direktor Arhiva dr Miroslav Perišić u intervjuu za "Novosti" kaže da se vidi kako je neko ciljano sklanjao određenu građu, uklanjao sve tragove da ona uopšte postoji i zapečatio je u kutije za bacanje.
Poslednje zabeleške da je neko uopšte imao uvid u ta dokumenta su iz 1981. godine.
"Ovo je tek početak i ko zna šta ćemo još pronaći. Iskoristili smo avgust, vreme kada ne rade čitaonice i kada imamo malo više vremena za sređivanje depoa i otkrili potpuno neočekivane stvari. Suština je da građa nije sklanjana nasumice, već je to radio neki znalac. Sve što smo našli značajno je i za istoriju države i za istraživače 17, 18. i 19. veka. Spise smo našli bez ilisa neodgovarajućim signaturama. Istraživanje je na početku, a veliki posao tek nas čeka", kaže dr Perišić.
Najdrastičniji primer je, kaže on, građa koja je restitucijom vraćena iz Beča osamdesetih godina prošlog veka. Spise su svojevremeno odnele austrougarske vlasti. Sada su otkriveni potpuno neobeleženi, nesređeni.
Za istoričare biće to važna građa za istraživanje, ocenjuje Perišić.
Iz prašnjavih kutija izvađena su i pisma - Karađorđevo vojvodi Antoniju Pljakiću iz 1809. godine i Miloša Obrenovića velikom veziru iz 1860. godine.
Tu su i akta sa Svetoandrejske skupštine, dokumenta o dolasku kralja Petra Karađorđevića na presto 1903. godine i brojna druga arhivska građa dragocena za političku, vojnu, diplomatsku, društvenu i kulturnu istoriju Srbije u 19. i prvoj polovini 20. veka.
(MONDO)
