Žene i posao: Manje zarađuju, manje odlučuju | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

Žene i posao: Manje zarađuju, manje odlučuju

Izvor mondo.rs
Izvor mondo.rs

Žene u Srbiji manje odlučuju u firmama, manje zarađuju od muškaraca i više su izložene diskriminaciji, rečeno je danas na skupu u Beogradu. Pročitajte priču o tome iz "prvog lica".

žena rat i plakat, izlođba, đene iz prvog svetskog rata, prvi svetski rat
ilustracija
Izvor: Mondo/ Stefan Stojanović

Milica Lupšor je 54-godišnjakinja iz Zrenjanina, po zanimanju tehničar za biohemiju i molekularnu biologiju. Laborant.

Ova žena bi u mnogim razvijenim zemljama sveta bila cenjena, imala bi dobro plaćen posao, verujemo da bi već imala i pristojnu ušteđevinu, kuću... U Srbiji, međutim, Milica nema posao. I čak je izbrisana iz evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, jer se jednom nije pojavila u zakazano vreme u filijali Nacionalne službe za zapošljavanje!

Ona je svoju priču ispričala danas učesnicima okruglog stola pod nazivom "Rodna neravnopravnost na tržištu rada u Srbiji", održanom u Beogradu, u organizaciji Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost UN Women i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Na ovom skupu saopšteni su podaci o tome da žene u Srbiji manje odlučuju u firmama, manje zarađuju od muškaraca i generalno, više su izložene rodnoj diskriminaciji. 

Milica Lupšor iz Udruženja za radna prava Zrenjanin "ROZA" ne ide u Službu za zapošljavanje već dve godine, jer ne želi više da je ponižavaju, sama kaže da "nema više gde da pošalje CV" da ih je "sve potrošila".

Kaže da je svesna realnosti: "Ja imam više od 50 godina, i mene više ni jedna firma neće da primi".

Ispričala je iz prvog lica, dakle iz ličnog iskustva kako je izbrisana iz evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje.

Nije se pojavila jer nije imala para da tog dana, kad je imala zakazano, dođe iz Ečke, gde živi, u Zrenjanin, gde je lokalna ispostava Nacionalne službe za zapošljavanje.   

Pojavila se dan kasnije, kad je uspela da se snađe i nabavi novac, a onda doživela da je prosto izbrišu iz evidencije.   

Kad gledate samo brojeve, to je - jedan nezaposleni na spisku manje.   

A kad gledate život… To je Milica Lupšor.

"Imam samo 9 godina radnog staža, a imam 54, sad ću 55 godina. Radim od svoje 23. godine, i trebalo bi da imam već više od 30 godina radnog staža. Svi poslovi bili su na mesec, dva, tri… Nijedan nije bio na neodređeno vreme. Najduže što sam radila, bilo je četiri i po godine, u bolnici, a poslednjih godina radila sam kao sezonska radnica u poljoprivredi, jer nijedan drugi posao nisam mogla da nađem. Ni suprug i ja nismo mogli da nađemo ništa drugo, osim sezonskih poslova, a imamo ćerku koja studira u Beogradu… Dnevnice su katastrofalno niske, recimo, do pre dve godine za 8 sati rada dobijalo se 820 dinara, u vreme kad je satnica već bila 120 dinara. Ovi sezonski poslovi, branje, okopavanje… nalaze se preko omladinskih zadruga. Onda omladinska zadruga uzima procenat".

Milica dodaje da ima i profesora koji dođu kad je sezona jabuka…   

Milica Lupšor je izgubila pravo na zdravstvenu knjižicu. Kad se razboli, "ako ima para kupi lek, ako nema, čeka da prođe".

Priča Milice Lupšor je potresan sudar sa realnošću. A realnost u Srbiji je, a to pokazuju i konkretni podaci na osnovu istraživanja i utvrđivanja stanja "na terenu", porazna po žene. 

Prema Anketi o radnoj snazi Republičkog statističkog zavoda iz 2017. godine, stopa zaposlenosti muškaraca je 54 odsto, a žena 39,1 odsto. Studije o položaju žena na tržištu rada Srbije sprovedene u poslednjih nekoliko godina ukazuju na prisutnu rodno zasnovanu diskriminaciju na tržištu rada, a koje se odnose na veliku stopu nezaposlenosti, smanjenju ekonomske aktivnosti i povratku tradicionalnoj ulozi žene domaćice. 

Mlade žene su, dodaje se, u nepovoljnijem položaju nego mladi muškarci. U 2016. godini stopa nezaposlenosti žena između 15 i 24 godine je bila viša nego kod muškaraca iste starosti, a to je posebno bilo izraženo u južnoj i istočnoj Srbiji.

Skup o "Rodnoj neravnopravnosti na tržištu rada u Srbiji" je otvorila Stana Božović, državni sekretar za rodnu ravnopravnost Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koja je istakla da je ponosna što je od 2012. do danas "duplo smanjena stopa nezaposlenosti koja je ranijih godina iznosila 27 odsto".   

"Da je tržište rada prioritet nad svim prioritetima, govori podatak da je iz budžeta Republike Srbije u 2018. godini izdvojeno tri milijarde i 650 miliona dinara za unapređenje aktivnih mera za zapošljavanje, posebno za žene iz ruralnih područja koje su najugroženije. Pitanje rodne ravnopravnosti nije pitanje samo Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, već je pitanje celokupnog društva uopšte i svi sektori su podjednako važni", istakla je ona.   

Da država garantuje jednaka prava svojim građanima podsetila je i Milana Rikanović, šef Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost (UN Women) u Srbiji, ali i dodala da Vlada i civilni sektor moraju da rade više na sprovođenju toga na delu.   

RAZGOVOR ZA POSAO: "DA LI PLNIRATE PORODICU?"

porodilište, porođaj, bebe, deca, pedijatrija, pedijatar, kolica, dečija kolica, dečja kolica, dečija bolnica, dečja bolnica
ilustracija
Izvor: Mondo/Mario Milojević

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković istakla je da ravnopravnost na svim poljima počinje ravnopravnošću u kući, i podsetila da će ti konkretni problemi sa kojima se žene suočavaju prvo tražeći posao, a onda i na poslu, biti značajno manji kad se promeni svest društva, a time i poslodavaca, o tome da ne mora samo majka uzeti bolovanje kad se dete razboli, da na to ima pravo i otac, na primer.   

"I muškarce i žene i dalje inhibira strah, i ne prijavljuju se svi slučajevi jer se ljudi boje da ne ostanu bez posla, i to je razumljivo. Ali, dobar je znak što je broj tih pritužbi ove godine u laganom porastu jer su i prijave, pored donetih propisa i strateških planova jedan od puteva ka rodnoj ravnopravnosti na tržištu rada", rekla je Poverenica.   

"Najčešći problemi su diskriminacija na osnovu pola, najveći broj tih prijava je u vezi sa materinstvom i negom deteta. Najveći broj žena sa diskriminacijom se susretne nakon povratka sa porodiljskog odsustva, tako što bude premeštena na niže radno mesto, lošije plaćeno radno mesto, a u najgorim slučajevima dolazi i do otkaza".   

Ali, i kšrenje propisa su i oni slučajevi prilikom samog zapošljavanja gde su "naravno već svi naučili šta su društveno prihvatljivi odgovori na pitanje 'da li planirate porodicu', niko vam neće tražiti da se zakunete".   

Drugi problem je kad na razgovoru za posao poslodavcu kažete da imate decu, kaže Jankovićeva.

"Kad izgovorite da imate decu, naročito ako taj broj prelazi dvoje, onda se budi predrasuda kod poslodavca 'aha, znači češće ćeš ići na bolovanje', zato što se kod nas podrazumeva da je žena ta koja će uzeti bolovanje kad se deca razbole. I to je prva mera - da dekonstruišemo te rodne uloge, to neće biti revolucionarni napredak, ali kad se kod poslodavaca stvori slika da i muškarac uzima slobodan dan za odvođenje deteta kod lekara, položaj žena biće manje ugrožen. To je jedna od mera na kojoj treba da radimo, da ukazujemo na ulogu očeva od ranog detinjstva", zaključila je ona.

Usledila su izlaganja Zorana Martinovića, direktora Nacionalne službe za zapošljavanje, i Stevana Đurovića, direktora Inspektorata za rad.

Martinović je rekao da će brojna sredstva ove godine biti usmerena ka programima za zapošljavanje, kao i da postoji veliko interesovanje lokalnih samouprava za te programe koje će finansirati država. Podsetio je i da svi naši strateški dokumenti koji se tiču tržišta rada prepoznaju žene kao jednu od ranjivih kateogorija, teže zapošljivih kategorija.

Ali, i on smatra da je situacija značajno bolja nego ranije i da se stvari kreću u pravom smeru.

Ono što će Nacionalna služba za zapošljavanje nastaviti da radi je da i ove godine u akcionim planovima naročitu pažnju obrati na osobe iz teže zapošljivih kategorija, između ostalog, žene, lica sa invaliditetom, lica starija od 50 godina.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 19

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Baxter

Manje I rade!

Ljuba

a manje i rade. Hoce sve iste uslove ali da budu postedjene ovde, ovde i svuda. Pusti me te price. One kad se docepaju rukovodeceg mesta gaze preko mrtvih.

Ja...

Ima nas 37 radnika, menadžer je mlada žena, zanenik menadžera opet žena, postoje i 4 šefa sektora opet sve žene (šefice) jedna administrativna radnica a od preostalih 30 zaposlenih su 2/3 žene. Stvarno neravnopravno

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU