Mala matura je veliki stres i za decu i za roditelje. Trema ponekad uhvati i najspremnije, zato vam donosimo savete psihologa koji će vam pomoći da lakše "preživite" ovaj prvi važan, "veliki" ispit u životu.
Pripreme za završni ispit uveliko traju, do male mature i upisa u srednje škole ostalo je dvadesetak dana. O tremi, najboljim načinima da je pobedite i dobro se organizujete, tako da maksimalno iskoristite vreme koje vam je preostalo, razgovarali smo sa Jelenom Krstić Anđelković, dečjim psihologom i psihoterapeutom iz Psihološkog savetovališta Centar u Beogradu.
Ono što bi i deca i roditelji trebalo da shvate je da mala matura, kao nijedan ispit uostalom, nije bauk. A druga važna stvar koje bi obe "zainteresovane strane" trebalo da budu svesne je da čak i ako dete, sticajem okolnosti, ne uradi dobro završni ispit - neće biti smak sveta.
I upravo je to poruka koju bi roditelji trebalo da pokušaju da prenesu detetu. U suprotnom, samo će se bespotrebno dizati tenzija.
"Trema u psihološkom smislu predstavlja pojačano uzbuđenje i ima svrhu pripreme, motivacije organizma, služi mobilizaciji energije za neki važan predstojeći događaj. Situacije koje su nam nove i nepoznate će pre podstaći tremu, nego one koje smo već proživeli. Trema u zavisnosti od osobe i okolnosti, može biti stimulativna ili inhibirajuća. Pa nas tako stimulativna trema vodi do željenih rezultata", objašnjava Jelena Krstić Anđelković za MONDO.
Iako trema može biti i pozitivna, ukoliko ona "izmakne kontroli", može dovesti do "blokade" deteta na samom ispitu:
"Tremu pogoršava zamišljanje negativnih ishoda. Misli kao što su 'neću uspeti', 'ispašću glup i smešan', 'svi će me odbaciti', 'blokiraću se' idu na ruku lošem ishodu nekog važnog događaja, u ovom slučaju završnog ispita. Ovakva uverenja opet sa druge strane mogu nekoj drugoj osobi delovati stimulativno, pa će osoba uložiti više truda i rada kako ne bi 'ispala glupa'", kaže Jelena Krstić Anđelković.
Ponekad se može desiti da kod deteta anskioznost samo raste, tokom vremena koje je preostalo do samog ispita, ali ima i dece na koju osećaj da imaju još vremena deluje pozitivno i pomaže im da se dobro organizuju tako da sam ispit dočekaju mirno.
Kako ostvariti dobru koncentraciju pred prijemni?
"I koncentracija je fenomen na koji utiču individualne razlike. Za nekog je dovoljno vremena dobro i stimulativno, dok je za drugu osobu malo vremena i postojanje roka stimulativno. Velika očekivanja roditelja za nekog mogu biti stimulativna, a za nekog inhibirajuća. Ukoliko je osoba pod psihološkim stresom, pritiskom i ne oseća se podržano ni jedna tehnika koncentracije neće dati rezultate. Važno je posmatrati celokupni kontekst, a pre svega samo dete kako bi bilo koja tehnika dala rezultate. Među tehnikama spomenuću česta ponavljanja naučenog, pomoć roditelja, drugara i drugih osoba pri učenju, povezivanje naučenog sa praksom i realnim životom, dovoljno vremena za pripremu, a podrška i podsticaj roditelja svakako su neprocenjive."
Koje tehnike opuštanja mogu da pomognu deci?
"Da bi učenje bilo uspešno moraju postojati i druge aktivnosti koje pomažu detetu da se rastereti, odmori, relaksira. Pored dobrog sna, važne su i druge aktivnosti: humor, socijalni kontakti koji su 'hranljivi' za dete, sport, razonoda, jednom rečju sve što za dato dete predstavlja rasterećenje i vid zadovoljstva. Balans obaveza i rasterećenja mora postojati kako bi dete ne samo dobro prošlo u ispitnoj situaciji, nego kako bi bilo dobro i kad matura prođe, tako da se ne javi zakasnela reakcija na stres."
A kad su roditelji nervozniji od deteta?
"Roditelji svakako svoju nervozu i strahove moraju držati pod kontrolom. Roditelj može i treba da podeli sa detetom koliko je to i njemu važno i značajno, ali mora voditi računa da svoje strahove ne prenosi na dete. Druge osobe koje su detetu važne i bliske takođe mogu pružiti podršku detetu ohrabrivanjem, stimulisanjem na rad, isticanjem važnosti škole i školskog uspeha za dalji uspeh u životu, ali i razumevanjem u situacijama kada je dete uznemirano zbog predstojećih izazova. Ukoliko imaju osećaj da ne mogu sami da se izbore sa strahovima, roditelji mogu porazgovarati sa stručnim licem o eventualnim načinima da te strahove racionalizuju. Često strah može da bude povezan sa nekim ličnim pitanjima roditelja pre nego sa realnom situacijom koja je njihov 'okidač'."
Pred sam ispit…
Koliko je san važan u danima pred ispit, šta ako dete ne može da spava, ili insistira da se preslišava noću, naročito noć pred prijemni?
"San je važan, ali ukoliko smanjenje sati spavanja bitno ne remeti dete i deluje podsticajno, detetu treba omogućiti da uči i noću. Ako dete ne može da spava i to ga bitnije remeti, neophodno je posavetovati se sa stručnjacima, odnosno obezbediti detetu par psihoterapijskih seansi koje će mu pomoći da se rastereti, bolje sagleda situaciju i dalje revidira svoje ciljeve", objašnjava psiholog.
Kako pomoći detetu da se dobro organizuje u poslednjim danima pred polaganje?
"Roditelji treba da budu na raspolaganju detetu u smislu preslišavanja, pomoći pri učenju i da se uključuju onoliko koliko je detetu potrebno. Uz neophodno znanje dete od roditelja može dobiti podršku, razumevanje, pomoć. Roditelj treba da ponudi ono što smatra da je njemu samom od koristi pri organizaciji i učenju, ali odluku o tome šta je za dete najkorisnije treba sagledati pre svega u kontekstu samog deteta."
Najbolji način da svom detetu pomognete pred malu maturu, ali i generalno u životu je da ga uvažavate: "Gledajte svoju decu, učite od njih, od dece ćete dobiti mnogo više odgovora nego od bilo koga. Ne verujte slepo savetima, poslušajte ih sa rezervom, a svoj pristup odredite vi sami u skladu sa svojim ciljevima i željama i u skladu sa sposobnostima i aspiracijama vašeg deteta. Uvažavanjem deteta i njegovih realnih snaga i mogućnosti, kao i uvažavanje realne situacije, života kakav jeste, važnije je od slepog sleđenja zamišljenih ciljeva koje smo unapred 'zacrtali'", zaključuje Jelena Krstić Anđelković.
