Teško je odoleti izazovu da se "iskoristi prilika" i na trećoj ili četvrtoj godini studija počne s honorarnim, ili čak stalnim, dobro plaćenim poslom programera, ali to je velika zamka, istaknuto je na skupu "Nedelja inovacija - Nauka i tehnologija u susret privredi" u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu.

Na opasnost brze zarade, koja se kasnije plaća kroz celu profesionalnu karijeru, upozoravaju i profesori fakulteta ali i stručnjaci koji rade u branši, ili na najznačajnijim naučnim projektima u zemlji.

"Ne jurite pare, radite na sebi", poručuje vd dekan Elektrotehničkog fakulteta BU, prof. dr Milo Tomašević, koji je istakao rani odliv studenata kao popriličan problem s kojim se sreću fakulteti koji imaju računarske i softverske smerove.

Već na trećoj godini studenti počnu da rade za, uglavnom inostrane, firme i dobro plaćen posao ih odvlači od studija i zaokruživanja znanja "bazičnih" nauka.

"Mogu da vam pričaju da kursom za šest meseci postajete IT stručnjak i da su vam sva vrata sveta otvorena, ali činjenica je da je za stvaranje inžinjera, pravog stručnjaka koji shvata problem i zna da nađe rešenje, potrebno šest godina", kaže prof. Tomašević.

S njim se slaže i prof. dr Sanja Vraneš, direktorka Instituta Mihajlo Pupin, mesta gde se u Srbiji bave vrhunskom naukom, koja upozorava da van "opasnosti brze zarade" nisu ni oni koji su završili studije i perspektivni su u svom poslu.

"Mladi gledaju kako da odmah mnogo zarade, kupe stan, kola... Prihvataju poslove outsorsinga, kodiraju za druge... Zbog mladosti ne razmišljaju ni o zdravstvenom osiguranju, a tek penzija im je daleka, a neće je ni imati jer treba javno reći - IT sektor kojim se toliko hvalimo u velikom delu radi za strance u sivoj zoni, čime (na duže staze) gube i zaposleni i država i društvo", kaže Vraneš.

Poseban problem je što u tom "kodiranju za strance" mladi ograničavaju svoj potencijal i postoji opasnost da budu ograničeni, da pristanu da postanu fah-idioti.

(G.M.Š.)