U Srbiji kečiga naseljava velike nizijske reke Dunav, Savu, Tisu i Veliku Moravu, kao i deo Zapadne Morave. Kečiga je ekonomski značajna vrsta i decenijama je bila izložena prekomernom izlovu.

"Studija, koju je WWF izradio, pokazuje da se kečiga intenzivno lovi, ne samo tokom dozvoljenog perioda ulova, već i tokom lovostaja kada je ribolov zabranjen kako bi se omogućio neometan mrest. Kroz naš i rad naših partnerskih organizacija, više puta smo dokumentovali neometanu prodaju kečige ispod zakonski propisane mere od 40 centimetara, u restoranima i na pijacama širom Srbije. Sve navedeno onemogućava da se populacija obnavlja i da bude stabilna", kaže Vesna Maksimović iz WWF Adria.

Prema Crvenoj listi ugroženih vrsta Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN), faktori ugrožavanja kečige su prekomerni izlov, narušavanja prirodnih staništa koja se javljaju kao posledica izgradnje brana i ostalih vodoprivrednih objekata, invazivne i druge strane vrste koje dovode do bolesti, kao i industrijska zagađenja koja dovode do degradacije staništa.

Analiza WWF je ustanovila da su svi navedeni faktori ugrožavanja kečige prisutni i u Srbiji, zbog toga WWF zajedno sa Asocijacom alasa Srbije i Ujedinjenim ribolovcima Srbije traži hitnu primenu mera koje IUCN preporučuje, pre svega privremenu obustavu ribolova.

"Ekspertska grupa za jesetre, pri IUCN Komisiji za očuvanje vrsta, snažno podržava značajne napore WWF-a u Srbiji da se usvoji petogodišnja zabrana na izlov kečige, što bi bio veliki napredak za opstanak kečige u čitavom slivu reke Dunav", kaže kopredsedavajući IUCN-ove ekspertske grupe za jesetre, Arne Ludvig.