Ne zna se pouzdano kakav je bilans građanskog rata 1941. i koliko je žrtava izazvao do kraja okupacije, koji je zaista obim revolucionarnog terora u prvoj ratnoj godini. Nije dovoljno istražena uloga španskih boraca u podizanju ustanka, ni kako je posle toga tekla tiha eliminacija značajnog broja njih... za "Novosti" objašnjava istoričar Nemanja Dević, iz Instituta za savremenu istoriju, koji upravo sprema doktorat o partizanskom pokretu.
"Za javnost je i dalje nepoznanica kakav je bio sastav partizanskih odreda 1941. i ko su zapravo bili ljudi koji su ih na terenu predvodili, kako su bili naoružani i opremljeni, koja je bila uloga komandanta, a koja političkog komesara u odredima i kakav je bio njihov međusobni odnos", ističe Dević.
Do danas nije precizno utvrđeno ni kako su izgubili živote Dragojlo Dudić ili dr Miloš Pantić, iz valjevskog kraja, koji je bio epicentar komunističkog pokreta. Oni su bili komunisti, ali i narodnjaci.
"Javnost ne zna danas ni na koliko se tačno kvadratnih kilometara prostirala slobodna teritorija 1941. i šta su od toga držali partizani, šta četnici, a šta zajedno. Na primer, Užičku Požegu držali su samo četnici, a Gornji Milanovac i pojedina mesta u Podrinju zajedno", objašnjava Dević.
Ne znamo ni kada je streljan čuveni predratni komunista Živojin Pavlović, koji je prvi pisao o čistkama u SSSR i objavio knjigu 'Bilans sovjetskog termidora', kao i slikar, vajar i pisac Mihailo Milovanović, jedan od osnivača ULUS i ratni slikar Vrhovne komande u Prvom svetskom ratu.
Sagovornik beogradskog dnevnika dodaje da se danas ne govori ni o tome šta su i koliko partizani oslobodili 1944, bez podrške Crvene armije, i da li bi mogli da se bore bez pomoći saveznika. Ne priča se ni o tome da su četnici takođe učestvovali, što sami, što sa Crvenom armijom, u oslobađanju zemlje (Kruševac, Petrovac na Mlavi, Lazarevac...)
Ali, kao što smo decenijama padali u zamku da satanizujemo Jugoslovensku vojsku u otadžbini, tako ni danas na partizane ne gledamo kao na ljude svog vremena, već samo kroz prizmu revolucionarnog terora, primećuje Dević.
Na pitanje koje su svetle tačke Narodnooslobodilačke borbe, on navodi da, s obzirom na to da su se našli na strani pobedničke antifašističke koalicije, nikako ne bi trebalo minimizirati ratne napore partizana i žrtve koje su podneli.
Takođe, još u ratno doba započinjali su radove na obnovi porušenih krajeva, na oslobođenim teritorijama radili su na izgradnji infrastrukture i opismenjavanju, a žene su od 1945. prvi put dobile pravo glasa.
"Niko ne dovodi u pitanje značaj i karakter antifašističke borbe, ali se danas postavlja pitanje da li je ustanak 7. jula bio preuranjen. Različiti pogledi četnika i partizana da li treba nastavljati borbu po svaku cenu i da li treba ići u revoluciju, ubrzavaju otpočinjanje građanskog rata, na jesen. Ova bratoubilačka borba odneće više žrtava nego nemački okupator", komentariše Dević.
"Da završim Evroligu u 10. kolu? Hajde baš da vidimo!" Željko povisio ton, jedno pitanje ga iznerviralo
Ostoja Mijailović se oglasio o krizi u Partizanu: Ostaje nam da verujemo treneru i igračima
Ima li Partizan lidera na terenu? Porazi se nižu u Evroligi, a nema ko da "povuče ručnu"
Mesec dana Partizanovih poraza: Evroligaška sezona već izmiče iz ruku crno-belima
Mondo ukrštenica za 16. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!