Kafana Bled - duh starog Beograda živi

"Da li se sećaš kako bilo nam je pre, posle svega što je ostalo moj Beograde...". Stihovi Beogradskog sindikata možda najbolje oslikavaju situaciju koja se zapatila u našem glavnom gradu.

Takva jeziva sudbina smešila se i legendarnom "Bledu", koji se nalazi na tromeđi Budimske ulice, Despota Stefana i Vojvode Dobrnjca, odnosno preko puta Botaničke bašte.

Srednje generacije ga se dobro sećaju po hrskavim giricama i hladnom špriceru, jer su ih roditelji obično tamo vodili leti na ručak.

Ali, istorija "Bleda" je mnogo duža i bogatija. Stari restoran, koji je sada obnovljen, bio je jedan od nekoliko po kojima je Beograd bio pionir kafanskog života.

"Nakon Prvog svetskog rata, kafanu "Sunce" pod svoje uzima kafedžija Milan Pešterac koji joj daje novo ime, a koje nosi i dan danas - "Bled". Niko do sada nije otkrio zbog čega se tako zove, ali istoričari kažu da je u to vreme bilo moderno da kafane nose imena gradova. Ubrzo se gradska elita preselila iz kafane na Studentskom trgu, koja je otvorena po nalogu kralja Petra, u kojoj je radio gluvi Kosta. Ispostaviće se da Kosta kafedžija uopše nije bio gluv, nego da je na to mesto postavljen iz jednog razloga - da prisluškuje gradsku elitu i cinkari ih kralju", priča za MONDO Maja Zelenović, nekadašnja novinarka, a sada jedan od zakupaca mesta koji je ponovo u vlasništvu porodice beogradskog trgovca Milana Ilića.

"Bled" je bio na pauzi dve i po godine, a novim zakupcima je od samog starta bio glavni cilj da ovom mestu vrate stari sjaj.

"Tužno je bilo gledati kako propada. Svakodnevno sam ga gledala, jer živim u blizini i srce mi se cepalo što je dozvoljeno da takvo mesto propada. Zato smo odlučili da ga uzmemo i sredimo, vodeći računa o najsitnijim detaljima. Ovde vidite autentučne lustere, male svetiljke, lampe iz tog vremena, dok su stolice i stolovi su replike nekadašnjih originala, a korišćene su u filmu Montevideo, bog te video...".

Maja kaže da želi da vrati Beograđanima "Bled", jer je ta kafana oduvek bila gradska.

"U skladu sa tadašnjom modom nosili su se frakovi i cilindri. Zato je cilindar zaštitini znak kafane i to je zapravo jedini novitet koji sam dodala u vizuelni identitet. Želimo da ovo mesto sačuvamo od modernog doba, burgera, aditiva, pojačala i da sve što ovde možete da okusite bude domaće, spremljeno s ljubavlju, umereno".

Iako je kafana oduvek bila poznata po giricama i špriceru, pored ribljih specijaliteta u kafani možete probati i neka davno zaboravljena jela, za koje Maja kaže da su se služila na dvoru Nemanjića.

"Na meniju je i Srpski vitez. To je marinirani biftek sa mirođijom, srednje pečen u slatkom prelivu. Znali su oni šta je dobro!", opisuje Maja.

Među slatkišima je kolač zanimljivog imena - "Jugoslovenski kolač" za koji Maja kaže da smo ga svi bar jednom u životu probali.

"To je miks pudinga, keksa i nekog voća koje domaćica u tom trenutku nađe u frižideru".

Kad bi cigla mogla da govori

Maja kaže da je svesna da su teška vremena i da nove generacije treba naučiti pravim vrednostima, ali da veruje u dobro u ljudima, što se pokazalo i tokom samog renoviranja kafane.

"Popravke su trajale duže od pet meseci, a ulaganja su bila velika, jer su se prethodni zakupci naljutili i demolirali prostor. Dočekao nas je srušen plafon, kablovi za struju iščupani iz zida, izvađeni prozori. Ispod gipsanog zida krila se cigla koja je tu 100 godina. Zamislite kakve priče kriju ti zidovi! Zato smo ručno restaurirali svaku ciglu, kako bi zadržali autentičnost. Jedino smo parket morali da konzerviramo i prekrijemo laminatom, jer ga ima samo u jednoj prostoriji i teško bi bilo održavati ga. Bilo je mnogo posla, a malo novca. Komšije koje žive okolo su svakodnevno dolazile da vide koliko samo daleko odmakli u radovima, a onda su neki od njih došli svojim alatom da pomognu. Svako je popravio ono što je umeo i mogao".

Želimo Maji i ekipi (neki od konobara su radili u Bledu i ranije!) puno uspeha i punih stolova. Vidimo se, sigurno!