Josif Pancic srpski naucnik i botanicar

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

Tako je govorio i radio Josif Pančić

Izvor mondo.ba
Izvor mondo.ba

Na današnji dan, 1. avgusta 1877. godine u zaseoku Đurići na planini Tari, Josif Pančić pronašao je novu vrstu omorike koja je po njemu dobila ime - Pančićeva omorika. Prisetimo se reči i dela ovog znamenitog srpskog naučnika...

"Mi se više ne zadovoljavamo onim, što su drugi saznali, ili što smo gotovo od predaka nasledili; mi podvrgavamo novoj analizi hipoteze, kojima se svet od vekova klanjao, mi napuštamo istine, koje su nam se do skora neoborive činile, mi se maštamo za tajne, za koje smo dugo držali, da su čovečijem umu nedostižne.... Mi zaziremo od najsjajnijih teorija, ma kad ili ma kime one izrečene bile, i ne primamo ih, dok se kritički ne uverimo, da se slažu sa jasnim i utvrđenim zakonima prirodnim", govorio je svojevremeno jedan od najvećih srpskih prirodnjaka i naučnika Josif Pančić.

.......

Lekar po pozivu, a botaničar po naklonosti Josif P. Pančić, rođen je 1814. godine u selu Ugrini, u Bribirskoj opštini, na padinama severnog Velebita, u današnjoj Hrvatskoj.

Roditelji su mu bili siromašni, a stric mu je bio u Gospiću arhiđakon, pa ga je uzeo kod sebe i starao se o njegovom školovanju. Osnovnu školu Josif Pančić završio je u Gospiću, gimnaziju u Rijeci, a medicinu u Budimpešti 1842. godine.

Za vreme boravka u Beču upoznao se i sprijateljio s Vukom Karadžićem, na čiji predlog je odlučio da dođe u Srbiju u maju 1846. godine, za vreme vladavine kneza Aleksandra Karađorđevića.

U prvo vreme, nije mogao da nađe posao. Čekajući na postavljenje u Srbiji, obilazio je užički kraj i bavio se izučavanjem biljnog sveta.

Tada je u neposrednoj okolini Jagodine vladao trbušni tifus, pa ga je Avram Petronijević, ministar inostranih poslova i vlasnik fabrike stakla, pozvao da dođe u tu oblast i pomogne u suzbijanju bolesti. Pančić je prihvatio i za pola godine uspešno suzbio tifus.

NARODNI UČITELJ: Ovako je lečio Vasa Pelagić


Tokom svog boravka u tom kraju, upoznao se s biljnim svetom Jagodine, Belice i Crnog vrha.

Stanovnici Jagodine su veoma zavoleli Pančića zbog njegove marljivosti i savesnosti, i kada je on dobio ponudu za radno mesto u Negotinu, oni mu nisu dozvolili da ih napusti.

Pančić je postavljen za okružnog jagodinskog lekara u početku 1847. godine, a već u novembru je bio premešten u Kragujevački okrug.

Za vreme boravka u Jagodini upoznao je Ljudmilu, ćerku barona inženjera Kordona, s kojom se venčao u januaru 1849. godine.

Godine 1855. Pančić je prvi put čuo da u Zapadnoj Srbiji postoji posebna vrsta četinara - omorika.

tara, planina, priroda Izvor: MONDO/Nataša Petrović

Deset godina kasnije je dobio dvije njene grane, a trebalo je da prođe još deset godina da na planini Tari, u zaseoku Đurići, 1. avgusta 1877. godine pronađe do tada nepoznati četinar - omoriku koja je po njemu dobila ime - Pančićeva omorika (lat. Picea omorika).


Tokom svog višegodišnjeg rada otkrio je 102 i opisao oko 2.500 biljnih vrsta, a takođe je proučavao ptice i ribe i otkrio dve vrste skakavca.

Prvi je naučno opisao, obradio i sistematizovao floru Srbije i bio je otac ekologije ove zemlje.

Dva veka Josifa Pančića

Umro je 25. februara 1888. godine.

Po Josifu Pančiću imenovan je i Pančićev vrh, najviši vrh na planini Kopaonik, gde se nalazi i mauzolej u koji su preneseni njegovi posmrtni ostaci 1951. godine.

Komentari 2

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Sinisa

Hvala velikom Pancicu za sve sto je doprineo svetu i Srbiji!!!

D

Slava mu veliki pronalazač danas ne bi smo imali nuklearnu ebergiju da nije njegovog doprinosa covecanstvu .

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader