Lečenje dece u inostranstvu - Vlada Srbije o izdvajanjima iz budžeta
MONDO/Stefan Stojanović 

Na ovaj način iz Vlade odgovaraju na to što se jedan deo javnosti pita šta će Vlada Srbije institucionalno učiniti za lečenje dece i odraslih koji ne mogu uspešno da se leče u zdravstvenim ustanovama u Srbiji.

Ova tema ponovo je pokrenuta u javnosti nakon što je skupljen novac za lečenje u inostranstvu dečaka Dušana Todorovića, koji boluje od karcinoma.

Uz uverenje da se ovo pitanje pokreće u dobroj nameri i u najboljem interesu svih građana, iz Nemanjine 11 podsećaju da je prethodna Vlada, na inicijativu tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, u novembru 2014. godine, osnovala Budžetski fond za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji kako bi, pored sredstava koja se daju iz RFZO obezbedila dodatnu, institucionalnu pomoć za lečenje dece i odraslih u inostranstvu.

"Država je od osnivanja Fonda, za četiri i po godine, zaključno sa 30. junom 2018., iz sredstava RFZO i samog Fonda, na lečenje u inostranstvo uputila 1.975 dece i za to je platila oko 23 miliona evra, što je više od 4 puta veći broj dece, i dva i po puta više novca, u odnosu na isti period od, na primer, 2009. godine", navodi se u saopštenju.

Mogućnosti za lečenje u inostranstvu pre osnivanja Fonda bile su veoma skromne, podsećaju u Vladi.

"Do 2014. godine, RFZO je bio jedina institucija koja je mogla da šalje naše građane na lečenje u inostranstvo o trošku države. 2009. godine na lečenje u inostranstvo otišlo je 98 dece, a 2012. godine upućeno je 45 dece. Već 2014. godine, RFZO u inostranstvo šalje 120 dece, a 2015. godine 306 i Budžetski fond još 21 dete. Dakle, za samo jednu godinu više nego dva puta više u odnosu na 2009. i 2012. zajedno - dve godine kada Fond nije postojao", ističe se u saopštenju.

Kako se navodi, pored Fonda za lečenje dece i odraslih u inostranstvu i RFZO-a, dodatna sredstva opredeljena su za lečenje obolelih od retkih bolesti, kroz Budžet za retke bolesti koji je osnovan 2012. godine, za koje je samo ove godine izdvojeno više od 2 milijarde dinara ili gotovo 17 miliona evra.

Budžet za retke bolesti je poseban budžet u okviru budžeta Ministarstva zdravlja, a sredstva iz tog budžeta koriste se na osnovu odluke Komisije RFZO za lečenje urođenih bolesti metabolizma, koju čine lekari i predstavnici Nacionalne organizacije za retke bolesti (NORBS).

"Zahvaljujući boljem stanju u budžetu Republike Srbije, nakon reformi 2014. godine, sredstva za lečenje u inostranstvu, kao i za lečenje retkih bolesti, bilo da su opredeljena u Fondu za lečenje u inostranstvu, RFZO-u, ili Fondu za retke bolesti, povećavana su svake godine", ističe se u saoštenju Vlade.

AKO VAM JE POTREBNA POMOĆ OVO SU TELEFONI I ADRESE

Vlada Srbije je u saopštenju pozvala građane da se, u situacijama kada je pomoć potrebna, obrate Budžetskom fondu pri Ministarstvu zdravlja na brojeve telefona 011/2656-384 i 011/3614-700 ili na adrese sanja.tomic@zdravlje.gov.rs ; jugoslav.kelecevic@zdravlje.gov.rs .

Fond za lečenje dece i odraslih u inostranstvu je, između ostalog, osnovan sa ciljem da se pacijentima i njihovim porodicama u svakom trenutku omogući sistemska, najbolja moguća podrška lečenju ukoliko ne mogu da se leče u Srbiji.

U radu Budžetskog fonda angažovani su najbolji lekari, među kojima su i: prof dr Vladislav Vukomanović iz Instituta za majku i dete, prof dr Dejan Škorić iz Univerzitetske dečje klinike Tiršova, prof dr Ljiljana Vujotić, Odeljenje dečje neurohirurgije Klinike za neurohirurgiju KCS, doc dr Svetozar Putnik, Klinika za kardiohirurgiju KCS, prof dr Marko Kadija, Klinika za ortopediju, hirurgiju i traumatologiju KCS i drugi najpriznatiji specijalisti iz svih oblasti medicine, koji se bave svakim pojedinačnim slučajem kako bi preporučili najbolji mogući tok lečenja, ustanove u inostranstvu i same lekare, navodi se u saopštenju.

Vlada Srbije takođe naglašava da je ustaljena praksa da se, zbog prirode i važnosti zahteva, svi zahtevi koji stignu odmah uzimaju u razmatranje i u zavisnosti od dostupne dokumentacije rešavaju u najkraćem roku, zaključuje se u saopštenju.